Рыбаченко Олег Павлович : другие произведения.

PoloŽite Ispit Za Princezu

Самиздат: [Регистрация] [Найти] [Рейтинги] [Обсуждения] [Новинки] [Обзоры] [Помощь|Техвопросы]
Ссылки:
 Ваша оценка:
  • Аннотация:
    Lijepa studentica i ambiciozna filmska glumica Dominika sanja da postane filmska zvijezda. A kada je nimfa došla do nje, dobrovoljno je krenula za njom, završivši u kraljevstvu zmaja. Dominika ima skrivene izvanredne sposobnosti, a u carstvo i susjedne države stigla je čudna pošast, uslijed koje su se gotovo svi mužjaci okamenili. Jedan od posljednjih predstavnika jačeg spola, vilenjački princ Oenomaus, uspio je odgoditi svoju smrt zahvaljujući daru Dominike. A sada moraju da rade zajedno kako bi otkrili misteriju neshvatljive pošasti i razotkrili mračne sile.
  POLOŽITE ISPIT ZA PRINCEZU
  
  ANOTATION
  Lijepa studentica i ambiciozna filmska glumica Dominika sanja da postane filmska zvijezda. A kada je nimfa došla do nje, dobrovoljno je krenula za njom, završivši u kraljevstvu zmaja. Dominika ima skrivene izvanredne sposobnosti, a u carstvo i susjedne države stigla je čudna pošast, uslijed koje su se gotovo svi mužjaci okamenili. Jedan od posljednjih predstavnika jačeg spola, vilenjački princ Oenomaus, uspio je odgoditi svoju smrt zahvaljujući daru Dominike. A sada moraju da rade zajedno kako bi otkrili misteriju neshvatljive pošasti i razotkrili mračne sile.
  PROLOG
  Istaknuta svojom rijetkom, jedinstvenom ljepotom, Dominika Delfinova dobila je jednu od glavnih uloga u blockbusteru "Zvjezdana carica". A ovo je film sa ogromnim budžetom i obećava ogroman profit. Prije toga, Dominika je već glumila u brojnim filmovima, ali je dobila samo peni. Njena ljepota je bila zadivljujuća, a kosa vrlo jarke proljetne boje maslačka i malo ljudi je vjerovalo da može bez boja i lakova. Ali tako je bilo. Dominika je bila prirodna, medena plavuša idealnih proporcija, ali i izvajanih mišića i odličnog istezanja.
  Iako se djevojka nije bavila borilačkim vještinama, plesala je u baletu. I imala je brzinu, gracioznost i odličnu koordinaciju pokreta.
  Mogla bi se, na primjer, dobro pokazati u akcionim filmovima. Kao devojka u čijem anđeoskom izgledu se krije đavo ratnik.
  Sada je izula cipele i veselo potrčala kroz park, osjećajući ugodno golicanje od trave i kamenčića staze golim potplatima. Noge su joj bile toliko savršene i zavodljive da su se često slikale bose i u krupnom planu, što je posebno oduševilo muškarce. Dominika je bila ponosna na svoje prelepe noge, a do mraza je nosila kratku suknju.
  U tom trenutku pred njom se iznenada pojavila djevojka. Vrlo mlada, moglo bi se reći, skoro djevojka. Dominika je bila visoka, mišićava, graciozna, a njeno lice, uprkos besprekornoj glatkoći i baršunastoj koži, nije ličilo na lice mlade, naivne devojke. A ovo je kao školarka, iako je prilično bogato obučena, i ima ove male komadiće stakla okačene na sebi i sjajno blista na suncu.
  Dominika je čak pomislila da je to možda pravi nakit.
  Djevojka je lupila svojom malom, bosom nogom. A na kamenitom putu pojaviše se izdanci vijuga sa grimiznim i ljubičastim pupoljcima.
  Dominika je zviždala:
  - Kakav trik! Da li ste i filmska glumica ili cirkuski izvođač?
  Djevojka je odgovorila šapatom:
  - Ja sam nimfa! Nemam više vremena za objašnjavanje, pratite me!
  Djevojka u nevjerici raširi ruke:
  - Pa, to je... Dobra šala! Kako se zoveš?
  Nimfa je zacvilila:
  - Markiza de Kasandra. I dosta priče, svaki trenutak boravka u vašem svijetu zahtijeva kolosalnu, magičnu energiju!
  I ona je čvrsto, nimalo djetinjaste snage, zgrabila Dominikinu ruku, snažno stišćući njen dlan.
  Snažna i spretna filmska glumica odmah je shvatila da je beskorisno odoljeti takvom stisku.
  Devojka je golim prstima svog malog, gracioznog stopala okrenula kamen prstena na kažiprstu svoje slobodne ruke. I u istom trenutku Dominika se osjećala kao da pada u bunar. I bio je to vrlo prijatan, jedinstven osjećaj.
  Tada je sve bilo ispunjeno zasljepljujuće jarkom svjetlošću, koja kao da je probila svaku ćeliju tijela snažne, atletske, jedinstveno lijepe djevojke.
  . POGLAVLJE br. 1.
  Dominikina bosa stopala osjetila su vrelu površinu ispod sebe i to je bio njen prvi utisak. Pred očima mi je treperilo, kao da su me zaslijepili snažni blicevi, kao blic u fotoaparatu. A djevojka nije odmah mogla vidjeti gdje je završila.
  Čuo se nježan glas nimfe:
  - Ne boj se! Sada će to proći i moći ćete sve vidjeti.
  Dominica se trgnula i trepnula. Njene bose noge su počele da se osećaju toplije. Ispod golih, djevojačkih tabana nešto je gorjelo, kao pijesak Sahare u podne. Dominika je voljela trčati bosa. Pogotovo kada sam se naviknuo na testove ekrana.
  Kada je bila djevojčica, ponudili su joj da glumi partizanskog obavještajca.
  Naravno, tokom rata su djevojke ljeti hodale bose, jer obuću treba paziti, a začudo, kada hodate dugo, to je još lakše.
  I na kraju su je odveli da je objese, bosu u snijeg. Ovo je u stilu Zoje Kosmodemjanske, samo što je Dominika plavuša i mnogo lepša i ima prirodni šarm. A kada se nasmiješi i otkrije svoje bijele zube, kao od prirodnih bisera, potpuno skine krov sa šarki.
  A ovdje gori tabani, i nekako je vruće. U Moskvi je u maju bilo toplo, ali ne možete to nazvati vrućim.
  A evo, kao negdje u Arabiji u podne. Tamo je još toplije. Jednom je snimala film u Emiratima i morala je da hoda bosa po pesku. Naravno, ujutru, kada se pesak tokom noći malo ohladio, ali je još bilo vruće, čak su joj i stopala namazali vazelinom da bi bilo lakše.
  Ali domaća djeca trče bosa, barem među siromašnima, i smiju se, pokazujući svoje male zube, a da pritom ne osjećaju nelagodu.
  Zaista, treperenje u njenim očima je prestalo i Dominika je videla da je na gradskom trgu. Kaldrma ispod nogu lepotice bila je narandžasta i ljubičasta. A kuće okolo su visoke, veoma lepe, kao u centru Sankt Peterburga, gde je sačuvana starina. Samo su ovdje zgrade više i još življe, šarene, bogate, luksuznije i razrađene.
  A ima i dosta zlatnih listića, što je nesumnjivo ugodno za oko. A na ulicama ima mnogo lepih devojaka. One su, blještave bosonoge, graciozne, preplanule, mišićave noge, počele da okružuju Dominiku i njenu glamuroznu markizu-nimfu.
  Devojke su bile sve, bez izuzetka, lepe, mlade, bose, ali sa nakitom. Neki imaju više nakita sa dragim kamenjem, drugi manje. Nekoliko djevojaka je nosilo samo bijele kratke tunike.
  Ovako su obično izgledali robovi kada su snimali filmove o antičkim vremenima, primetila je Dominika.
  Međutim , nisu sve devojke bile ljudi. Neki imaju uši kao ris, drugi imaju orlovske nosove. Nekoliko djevojaka je bilo manjih, poput markize de Cassandre, samo djevojčica, ali su poletjele i kretale se ne dodirujući pločnik svojim malim stopalima.
  Čitavo carstvo devojaka koje se, ne plašeći se vrelog pločnika, razmeću golim, ružičastim štiklama.
  I okružili su Dominiku i markizu prstenom i nasmiješili se, tiho brbljajući.
  Devojke su odisale veoma prijatnim mirisom mladih, mišićavih tela
  ljepšeg pola, pomiješan sa skupim parfemima.
  Neki su imali i oružje u rukama. Konkretno, lukovi, elegantno oblikovani samostreli, mačevi, sablje, bodeži i tobolci strela.
  To je jako podsjećalo na statiste za snimanje fantastičnog filma, čak je iznenađujuće da su na jednom mjestu uspjeli okupiti toliko besprijekornih, zaobljenih, atletskih ljepotica.
  Većina djevojaka je bila gotovo gola, samo su im grudi i bokovi bili prekriveni nakitom od dragog kamenja.
  Desetak djevojaka u skromnim tunikama klečalo je, držeći platinasto svjetlucave vrčeve s pićem i zlatne poslužavnike s raznim jelima i voćem.
  Dominika je zbunjeno promrmljala:
  - Šta hoćeš od mene? - I dodala je malo sigurnije. "Ako imate vremena, biću voljan da se pojavim u vašim dodacima, samo me dobro platite."
  Nimfa markiza je odgovorila sa osmehom:
  - Očigledno mislite da je ovo film? Ne, ovo je imperija vilenjaka i zmajeva !
  Dominique se zahihotala i skočila. Pete su mi nemilosrdno pekle. Otresla je zrnca znoja. Pa, vruće je. Baš kao u arapskoj pustinji. Neverovatno je kako lepotice ovde hodaju bose, a koža im se ne ljušti od sunca.
  Gdje je ona? Ocigledno ne u Rusiji...
  Dominika je bacila pogled u nebo i zazviždala. Nebo je bilo žuto, rijetki oblaci narandžasti, a bilo je nekoliko svjetala odjednom ... Nije ni čudo što je bilo tako vruće. Štaviše, svetiljke su tako kitnjastog oblika, sa uvojcima ili rogovima...
  Dominika je osjećala da joj je pozlilo. Kao, ovako ljudi polude. Njeno lijepo lice se iskrivilo i problijedjelo.
  Zateturala je, ali su je podržale dve vilenjake sa ušima. Predstavnice ljepšeg pola su se rastale, a ljepotice u bijelim, prozirnim tunikama nanijele su joj posude s pićem na gola, tako lijepa i mišićava tijela djevojaka. I sipali su smaragdno vino u zlatne zdjele.
  Dominika je pohlepno pila. I osjetila je da je vino neobično slatko i ukusno; energija, snaga i snaga odmah su joj potekle kroz vene.
  A već bose noge djevojke nisu toliko pekle, tačnije, osjetile su ugodnu toplinu, a temperatura okolo je postala idealna, kao u snu.
  Dominique se oživela i odmahnula glavom zlatne boje, vičući:
  - Zdravo mjesečari!
  Tada se djevojka brzo ispravila:
  - Drago mi je da upoznam svoju braću, tačnije, sestre na umu!
  Djevojke su pljesnule rukama. I pjevali su u horu:
  - Želimo vam sreću,
  Vi ste naša nada, vjerujte mi...
  Putevi u druge svjetove -
  Vrata su bila otvorena!
  Markiza de Kasandra je klimnula:
  - Da, morate nam pomoći. I za ovo će biti ogromna nagrada.
  Dominika je slegnula svojim mišićavim ramenima i iznenađeno upitala:
  - I kako vam mogu pomoći?
  Nimfa je htela nešto da kaže, kada se začuo zvuk trube i zvuk krila. Sve brojne predstavnice ljepšeg pola odjednom su kleknule i poklonile se u znak poštovanja.
  Markiza je takođe gurnula Dominiku:
  - Pokloni se i ti.
  Djevojka glumica je iznenađeno upitala:
  - Za što?
  Nimfa je zacvilila:
  - Dragon Vojvotkinja te upoznaje. Zmajevi vladaju našim carstvom. Hajde, na jedno koleno!
  Dominika je odlučila da ne slomi svoj ponos. Iako se bojala da joj vreli pločnik ne opeče golo koleno, preplanulo do svetle bronze. Ali koža je očito postala jača i manje osjetljiva. Jasno je da ljudi ovdje idu bosi ne zbog siromaštva. Ali iz ozbiljnijih razloga koji se tek trebaju razjasniti.
  Tada se pojavila i sama vojvotkinja zmajeva. Zvijer sa tri glave, vrlo jarke boje, poput leptira. Velika, kao dobar borac, ali uopšte nije strašna, ili nije strašna ako je ona.
  Glave su djelovale relativno male, a male, ali svijetle krune svjetlucale su na njima.
  Kada je ženka zmaja proletjela, djevojke pod njenim krilima promijenile su boju kože u lila, a zatim u smaragdnu. Ovo je postalo prelepo.
  Dominika je bila kao začarana. Ovo je bio prvi put da je u stvarnosti vidjela pravog zmaja. Da, u filmovima, naravno, prave dobre zmajeve koristeći kompjutersku grafiku. Ali ovaj zmaj je pravi, veoma lep i graciozan.
  Pitala je glava, ona u sredini, glas joj je bio veoma prijatan:
  - Veoma mi je drago da vas vidim, našeg gosta sa planete Zemlje!
  Dominika se nasmiješila i odgovorila:
  - I meni je veoma drago da te vidim!
  Vojvotkinja zmaja je klimnula glavom i nastavila, a glava s desne strane je već govorila:
  - Pozvali smo te jer u tvojim venama teče krv onog, ne znam ko, ko tamo živi, ne znam gde!
  Dominika Delfinova je protrljala jednu od svojih golih, isklesanih nogu o drugu i zbunjeno rekla:
  - Kao, nisam razumeo!
  Glava zmajeve vojvotkinje s lijeve strane odgovorila je samouvjerenim tonom:
  - A mi to sami ne razumemo. Ali u svakom slučaju imamo tako strašan problem da smo kao davljenici, hvatajući se za slamku!
  Dominika je lupila bosom, veoma zavodljivom nogom i pevala:
  - Drži me, slame, drži me,
  Kad je petnaest tačaka oko oluje...
  Rastrgajte neprijatelje koje vilenjaci imaju,
  Sudbina me je ovako bacila u život!
  Djevojke svih rasa su pljesnule rukama, i bilo je tako lijepo i cool.
  Centralni šef je ponovo progovorio:
  - Dakle, imamo čudnu kugu. Predstavnici jačeg pola, bilo da se radi o vilenjacima, ljudima, trolovima, hobitima, vampirima, gnomima i drugima koji žive u našem svemiru, iz nepoznatih razloga počeli su se odjednom kameniti i rušiti. Kod nas je osim orkova i patuljaka bilo dvanaest puta manje mužjaka nego ženki, a sada su skoro potpuno nestali! Naravno, ovo je tragedija!
  Dominika se zakikota i ispali:
  - Ovo je tako divno! Inače nema izlaza od ovih dlakavih, gadnih muškaraca! I što je najvažnije, što je muškarac ružniji, sa trbušom i ćelavom glavom, borama, to se više drži za tebe.
  Jedan od vilenjaka se usprotivio:
  - Ne postoje trbušasti, naborani i ćelavi vilenjaci! Nemaju čak ni bradu ni brkove.
  Dominika je napomenula:
  " Štaviše, skuplje je družiti se sa ovim mladima!" Ni oni ne dozvoljavaju prolaz. Tako sam umoran od ovih fanova. A vi, hvala Bogu, nemate ove pohotne, znojne, gadne mužjake, a možete se odmoriti i opustiti.
  Sve tri zmajeve glave zagrmješe odjednom:
  - Svet bez muškaraca osuđen je na smrt! U poređenju sa ljudima na planeti Zemlji, mi živimo veoma dugo, posebno zmajevi. Da, dosadno je bez muškaraca, a nema harmonije u svemiru bez jačeg pola.
  Djevojke su ispuštale buku odobravanja. Jedan je promrmljao:
  - Svi naši muškarci su prelepi! Nekada davno , pre hiljadama godina, ljudi ljudske rase imali su kosu, ćelave fleke, bore, stomake, a sada su svi mladi, lepi, vijugavi i prijatno mirišu, kao vilenjaci!
  Dominika se nasmijala i namignula ... Onda je odgovorila:
  - UREDU! Možda će mi za par mjeseci početi nedostajati muškarci. Jednostavno ne razumijem kako vam mogu pomoći?
  Desna glava zmajeve vojvotkinje je odgovorila:
  - Iskreno govoreći, ni sami to ne znamo. Ali imate krv stvorenja iz drugog univerzuma, gde svi stanovnici nemaju dva pola, kao što imamo na Zemlji, već tri. A možda će nam ovo pomoći da vratimo naše mužjake!
  Dominika se stresla i primetila:
  - Triseksualna stvorenja? Da, čitam naučnu fantastiku, to je teoretski moguće!
  Nimfa je klimnula:
  - Da! Pošast ih nije dotakla. Ali ko će garantovati da se neće pojaviti infekcija koja će pokositi lepši pol? A moglo bi biti još gore! A čak i bez jačeg pola, ako agresor napadne naš univerzum, onda nećemo imati priliku da uzvratimo.
  Djevojka glumica je klimnula:
  - UREDU! Saosećam s tobom. Usput, može li ovo doći na Zemlju?
  Lijeva glava vojvotkinje zmaja potvrdila je:
  - Da! Vrlo moguce. Zato nemojte misliti da od vas traže uslugu. Imate mlađeg brata, a i on glumi u filmovima. Želiš li da se ovaj dječak pretvori u kamen i raspadne u prah?
  Dominika je ljutito lupila bosom nogom i ljutito rekla:
  - Znaš puno o meni!
  Djevojka nimfa je odgovorila:
  - Ponekad volimo da gledamo filmove sa vaše planete. Može se preuzeti direktno s interneta, što ne zahtijeva velike troškove magične energije. Zato smo se i mi vidjeli. I visoke vile su osetile tvoju jedinstvenu auru, i videle su tvog brata, i on ima deo toga, ne znam ko!
  Dominika je zviždala i gugutala:
  - Pouzdano znam da je sve što je nemoguće moguće! Ipak , bolje bi mi bilo da učim u odsustvu!
  Markiza de Kasandra je primetila:
  - Tačno, ovo je ono što moraš da uradiš. Učite, učite i ponovo učite!
  Studentica je nezadovoljno promrmljala:
  - Za šta još ovo?
  Odmah su tri glave zmajeve vojvotkinje sinhrono i skladno progovorile svojim prijatnim glasovima:
  - Ti ne znaš ništa o magiji i čarobnjaštvu! I morate imati opsežno i osnovno znanje da biste nam pomogli. Jednom kada diplomirate na Imperial Dragon Academy of Dularis , imat ćete ranije nepoznate moći koje će vam omogućiti da nosite krunu princeze čarobnice. I samo u ovom slučaju ćete moći, odnosno, dobit ćete barem malu šansu da vratite predstavnike jačeg spola iz podzemlja.
  Dominic je zviždao i primijetio:
  - Oh, ono što ne volim je učenje!
  Zaista, voljela je da pleše, skače i glumi u filmovima. Čak mi se i jako dopalo. Ali njeno učenje je bilo teško za nju. Čak je upisala i plaćeni odjel kako bi uz manje truda mogla doći do diplome. Zaista, ovako je lakše.
  Dominika uopće ne bi ušla u akademiju da nije bilo moderno bez visokog obrazovanja. Štaviše, ni milijarderi se neće oženiti djevojkom bez diplome.
  Ali udati se za oligarha, što bogatijeg i, u isto vrijeme, po mogućnosti starog, bolesnog i potpuno senilnog. Onda se riješite toga, postanite udovica milijarder i živite za svoje zadovoljstvo.
  I sami pišite filmske scenarije. Čak je imala i ideju. I ona je u glavnoj ulozi. Poput cara Palpatina , tačnije, njegov mračni duh se preselio u devojku klonu i počeo da stvara novo carstvo osvajanjima.
  Da, to je sjajno ! Međutim, njena glavna uloga ionako nije bila loša, a mirisala je na veliki novac. Ali ... Sada je postala hit . I moraće da radi ono što najmanje voli - da uči!
  Dominica upita drhtavim glasom:
  - Šta ako odbijem?
  Devojke okolo su galamile od nezadovoljstva. Jedan je viknuo:
  - Upucaj je za petama!
  Tri glave zmajeve vojvotkinje su odgovorile:
  - Nemamo moralno pravo da vas teramo. Međutim, da bi vas izvukli sa planete Zemlje, bilo je potrebno mnogo skupe magične energije. I nazad, ako želite da se vratite, platite put ovde, skupo vino koje ste popili i povratnu kartu.
  Dominika je zacvilila:
  - Nije fer naplatiti mi nešto što nisam želeo da uradim! Bio sam ganut protiv svoje volje!
  Centralna glava ženskog zmaja je odgovorila:
  - Vi ste naša, možda, jedna od naših poslednjih prilika! Istina, još uvijek možeš pokušati sa svojim bratom, ali on je još uvijek dječak, a ipak čovjek, i on se može raspasti u prah.
  Dominique je bijesno vrisnula:
  - Ne diraj mog brata! To se njega ne tiče!
  Vojvotkinja zmaja je insinuirajuće upitala:
  -Da li si spremna da učiš da budeš princeza? Zamislite kakve ćete prilike imati. Nećete ostariti, živjet ćete nekoliko hiljada godina, a možda i više ako steknete još napredniju magiju i postanete besmrtni bog. I imaćete podanike i svoje kraljevstvo!
  Dominika je teško uzdahnula i molećivo rekla:
  - Pusti me da razmislim malo.
  Markiza je potvrdila:
  - Da, neka razmisli o tome. Ona mora bolje da upozna naš svijet. Neka se prilagodi i opameti. I doneće pravu odluku.
  Vojvotkinja zmaja je potvrdno klimnula glavom sa sve tri glave:
  - Neka šeta gradom. Velika je i predivna. Pokažite je, Cassandra, a vi joj djevojke dajte put. Ne mešaj se!
  Pripadnici lepšeg pola se rastali. Nimfa markiza je sa tacne izvadila nešto što je ličilo na picu i pružila Dominiki:
  - Evo, jedi! Postat ćeš jači.
  Devojka u tunici ulila je vino, već ružičasto, u zlatni pehar iz platinastog bokala . Dominika je oprezno zagrizla picu. Ispostavilo se da je izuzetno ukusno, a devojčica je počela da jede, mnogo samouverenije, i zalila ga vinom, tako slatkim i aromatičnim.
  Nakon toga se Dominikino raspoloženje naglo podiglo. I pevala je:
  Poklon nastavnika,
  Proveli su vreme sa mnom...
  Naucili su me uzalud...
  A onda studentkinja nije našla odgovarajuću rimu, a ono što je bljeskalo u njenoj lijepoj glavi izgledalo je vrlo vulgarno i neprikladno.
  Zajedno su krenuli, a nimfa ju je vodila za ruku. Iako je bila više nego za glavu niža i mršavija od snažne i visoke i tako mišićave Dominike.
  Obe devojke su tupale bosim nogama i kretale se brzinom mladih gazela.
  Kuće su bile veoma luksuzne . Nijedan grad na Zemlji nije bio tako veličanstven. Ovdje je raslo i cvijeće, tako ogromno, svijetlo i mirisno. Sve u vezi ovog grada bilo je lijepo i glamurozno.
  I puno devojaka. Veoma luksuzno obučeni , ili, naprotiv, skromnije, a neke devojke su prale ulice. Ali svi su mladi, svježi, lijepi i bosi.
  Dominica je iznenađeno upitala:
  - Zašto ne nose cipele, ili barem japanke?
  Markiza de Kasandra je sa osmehom odgovorila:
  - Ovo je magija ove planete. Pomaže nam da održimo vječnu mladost, bacimo magiju, a naši goli prsti se također mogu koristiti u borbi!
  Djevojka umjetnica se nasmijala i primijetila:
  - Ovo je divno! Općenito, kad sam bio vrlo mali, bilo mi je neugodno hodati bos, jer sam vjerovao da je to znak ekstremnog siromaštva. Ali onda sam se navikao na filmove. Štaviše, trebalo je da tabani budu malo grublji kada sam u detinjstvu glumio Spartakovu sestru, ili razne vrste partizana. Svidelo mi se. Ali ako hodate po Moskvi bosi, pomiješat ćete se sa mentalno bolesnom osobom, a na ulicama je previše zaraze i prljavštine!
  Nimfa je klimnula:
  - Da - to je razumljivo! Osim toga, trčanje bez cipela je mnogo okretnije, jer je koža ratnika mnogo jača od potplata najskupljih čizama, a elastična je, fleksibilna i nabijena magijom!
  Oni su krenuli dalje. Vidite kako visoko, poput tornja TV tornja Ostankino, jure mlazovi fontane. Tako da polete, suprotno zakonima fizike. I sami mlaznici su raznobojni. Kako je ovo lepo.
  A kakve palate ima svuda okolo? Kako je sve ovde luksuzno. A statut blista ne samo zlatom, već i nekim svijetlim, narandžastim metalom nepoznatim na Zemlji.
  Dominika je napomenula:
  - Vaš grad je kao iz bajke. A cure su veličanstvene, kao pravi raj, a ne izmišljeni, kao što je naš!
  Kasandra se zakikota i upita:
  - Zašto misliš da je tvoj raj izmišljen?
  Djevojka umjetnica je sasvim logično odgovorila:
  - Zato što ima oprečne opise. Jedna religija kaže jedno, druga nešto drugo, a treća upravo suprotno!
  Nimfa markiza je klimnula:
  - Da ja znam! Pogledao sam tvoj internet. Lakše je nego putovati na Zemlju. Toliko je jednostavnije da čak i jednostavni vilenjaci, trolovi i ljudi mogu da se popnu u njega i pogledaju film. Uz svu raskoš magičnog svijeta, mi, nažalost, nemamo tako napredne tehnologije kao ljudi na Zemlji. Vi ste amateri u magiji, ali naš tehnološki razvoj je zamrznut!
  Dominica je iznenađeno upitala:
  - Zašto ste zamrznuli tehnologiju?
  Nimfa, stišavši glas, odgovori:
  - Nismo mi. Ovo su zmajevi. Oni očigledno ne žele da potkopaju svoju moć. Iako nam, naravno, omogućavaju da živimo normalno, a za neke čak i luksuzno, ali ... Da ne pričamo o tome!
  I opet je nastala pauza. Luksuz okolo je, naravno, super. Sve je tako lijepo, takvi ukrasi, statue, kuće i hramovi.
  Da, hramovi su, naravno, veoma raznoliki. Ne kao obično na Zemlji u određenim sličnostima. I potpuno se razlikuju po stilu, boji i obliku . I naravno, prelijepa. Ovdje su figure, i kupole, i poligoni, prizme i tako dalje.
  I mnogi hramovi imaju kupole u obliku pupoljaka najljepšeg cvijeća.
  Dominica je pogledala svog partnera i upitala je:
  - Izgledaš kao školarka ... Ali koliko imaš godina?
  Kasandra je sa osmehom odgovorila:
  - Ljudi kažu: nije običaj pitati damu za godine!
  Djevojka umjetnica je zaključila:
  - Verovatno mnogo.
  Nimfa je klimnula:
  - Možda! Ali živimo duže od vilenjaka, trolova, ljudi, pa čak i od gnoma i vampira. Pošto imamo krv bogova u sebi, mi smo s njima u krvnom srodstvu. Ostali imaju indirektniju vezu sa besmrtnicima .
  Dominika je promrmljala:
  - Svi smo mi sinovi i kćeri Božiji. Donekle.
  Kasandra je kliknula golim nožnim prstima.
  A onda se u nimfinim rukama pojavio čarobni štapić. Prošaputala je tiho:
  - Ima zmajevu venu u sebi. Ovo je vrlo moćan artefakt, skup i rijedak. Ali u tome je i velika snaga. Pokazati vam uticaj?
  Dominika je rekla:
  - Gledao sam seriju o dečaku sa čarobnim štapićem. Ali tamo je mršav dječak sa tamnom kosom i naočarima. Ne kao moj brat - zgodan, mišićav sa plavom kosom. Inače, igrao sam i ratnika i čarobnjaka!
  Kasandra je potvrdila:
  - Znam tvog brata. Da, on je veoma zgodan, neobičan dečko. I za razliku od tebe, svjetski prvak u karateu među djecom.
  Dominika je prezrivo frknula:
  - Iako je dječak, on je muškarac! Ali za muškarce je svađa i svađa uobičajena stvar.
  Djevojka nimfa je odgovorila:
  - Imamo dvanaest puta manje muškaraca nego žena iz glavnih naroda carstva: ljudi, vilenjaka, trolova, hobita i vampira. Tako da se i lepši pol mora boriti. Naprotiv, među orcima i patuljcima ima dvanaest puta više muškaraca nego ženki. Pa nam je čak nekako postalo lakše nego prije. Orci i ja smo se stalno svađali, a oni su se penjali kao žaba u grč, sad skoro da se nema s kim. Iako ženke i orci, da budem iskren, ne baš mnogo. Ali patuljci su bolji , više liče na ženske hobiti. I sami patuljci stare, sijede, puštaju duge brade, ali do smrti su brzi i okretni, i uprkos borama, zadržavaju sve zube. A ako se zub izbije, izraste ponovo!
  Dominika je klimnula:
  - Vau! Vi ste kao ajkule. Ali jednom sam pitao, ako je čovjek stvoren na sliku i priliku Božju, zašto su mu onda zubi tako slabi. I svećenik je promrmljao nešto kao, tijelo je opterećeno grijehom. Inače, kada je bratu izbio zub, izrastao je bukvalno za jedan dan. Čak sam htela da ga odvedem kod doktora. I onda sam se predomislio, proučavaće dete kao pacova u laboratoriji!
  Cassandra je klimnula.
  - To je u redu! Ti si pametan. Ali ti ne voliš da učiš.
  Djevojka je energično klimnula glavom:
  - Da! To je dosadno. A imamo i ... Pa ne znam, kad sjediš za stolom bole te leđa, a hoćeš da trčiš i skačeš!
  Nimfa je pevala:
  - Da, devojke, znajte da svi ne vole da se trpaju ,
  Volio bih da mogu bos trčati po rosi!
  I divni par se nasmijao. Evo idu dalje. Dominika je primijetila da na Zemlji nema automobila poput onih. Ali postoje veoma lepi jednorozi. Kao one koje crtaju u animeima . A jednostavni konji su divni. A kada kočija juri, to izgleda kao iz bajke.
  Neke devojke lete kao da su ptice. Istina , rijetko je, ovdje se vidi da nisu svi mađioničari napredni. Nema prosjačkih koliba. Naprotiv, cijeli grad je kao čvrste palače, ili kuće koje izgledaju kao imanja sa fontanama i baštama. I kako super izgleda.
  U suštini, Dominika je igrala igru - graditelja. Tamo se može mnogo toga izgraditi. I zaista, izgraditi grad takav da sve bude kao bajka o raju. Ovdje se ista stvar ostvarila.
  Dominika je napomenula:
  - I kažu da raj na Zemlji nije moguć? To govore sve religije na Zemlji!
  Cassandra je objasnila:
  - Osim komunizma. Jedina religija koja obećava raj na Zemlji. I ovo je logično. Ko treba da veruje u raj, ni posle smrti, nego uopšte, posle kraja sveta, što je uopšte ludilo!
  Djevojka glumica se složila:
  - Da, ne volim doktrinu o kraju sveta! Bolje je sami izgraditi raj, a ne na kostima!
  Nimfa markiza je cvrkutala:
  - Ne težite raju na nebu, već radije živite i stvarajte svoju sreću. I budi pametan.
  Dominika je filozofski primijetila:
  - Znate, nekako, kada su samo devojke u blizini, osećate da nešto nedostaje. Iako su muškarci retko kada su lepi čak ni u filmovima. Takođe, većina dečaka je simpatična, a do četrdesete godine pokušajte da nađete muškarca bez stomaka i brade.
  Kasandra se nasmijala i odgovorila:
  - Pametan si. Nemam riječi. Tačnije, ne mnogo ... Ali kod muškarca nisu važni samo lijepo lice i vitka figura. Žene čak i na Zemlji cijene nešto drugo osim vanjskih podataka kod muškarca!
  Dominika je klimnula:
  - Pa, da, tačno! I novac. Kada vam je novčanik zategnut, bore, ćelavost i stomak nisu toliko uočljivi.
  Nimfa je primijetila:
  - Nemamo problema sa izgledom muškaraca. Magija prožima sav vazduh ovde. A muškarci su postali mladići vrlo lijepih lica, čak je neugodno što su ljudima nestali i brada i brkovi. Zbog toga se njihovi vilenjaci mogu razlikovati samo po obliku ušiju. A ovo ... Pa , žene su navikle. Ali brada takođe ima određeni šarm. Ne slažem se sa onim devojkama koje bradu smatraju ružnoćom.
  Dominic se zakikotao i odgovorio:
  - Brada ima pohvalu i čast, ali i mačka ima brkove!
  Kasandra je mahnula svojim magičnim štapićem ... I u rukama prelepe žene pojavila se prelepa torta u obliku Napoleonovog kockastog šešira, sa ružama, makovima i leptirićima od raznobojne kreme.
  Nimfa markiza je cvrkutala svojim najnježnijim glasom:
  - Probajte, veoma je ukusno, a besplatno je i bez kupusa!
  upitala je Dominika, iznenada pomislivši:
  -Šta ako mi još uvijek naplatiš?
  Markiza-nimfa je pjevala:
  - Sve moraš da platiš, veruj mi,
  Stoga otvaramo vrata uspjehu!
  . POGLAVLJE br. 2.
  I Kasandra je ponovo mahnula svojim štapićem, mlaz svetlosti izleteo je iz njegovog vrha i pojavile su se dve stolice koje su izgledale kao da su napravljene od kristala, i mali, elegantni sto.
  Markiza-nimfa je predložila:
  - Hajde da jedemo sedeći, kao kulturni ljudi! Možda biste i vi željeli malo vina?
  Dominika je logično primijetila:
  - Ako pijete puno vina, možete postati glupi. I treba da budem čista i sveža glava!
  Cassandra je negativno odmahnula glavom.
  - Ne boj se! U našem vinu nema ni grama alkohola. To donosi samo koristi. I to je jedan od razloga zašto ljudi u našem svijetu žive i do hiljadu godina bez starenja. A uz snažnu i naprednu magiju možete izdržati mnogo duže.
  Djevojka glumica je klimnula:
  - Onda sipaj!
  Nimfa je ispustila snop sa vrha svog štapa, nešto šapćući ... I pojavili su se pehari od jarko narandžastog metala u kojima je prskalo nešto žuto i sa mehurićima.
  Dominika je primetila, otpivši lagani gutljaj iz svog pehara:
  - Veoma prijatno i aromatično vino, čini da se u ustima oseća svežina ...A od čega se pravi?
  Kasandra je oštro odgovorila:
  "Kada budete studirali na Akademiji Cara zmajeva, saznaćete!"
  Djevojka je pitala:
  -Gde je sam car zmajeva?
  Nimfa je odgovorila uzdahnuvši:
  - I on je nestao. Sada je carica Caroline na njegovom mjestu. Zmajevi imaju približno jednak broj žena i muškaraca, baš kao i ljudi. U tom pogledu imate sličnosti.
  Dominika je rekla:
  - Zašto me carica nije primila lično?
  Kasandra je zacvilila:
  - Pa, imaš uobraženost! Vojvotkinja je dovoljna. Biće neophodno, i sama velika Karolina će to prihvatiti.
  Devojka je pevala:
  - Ljudi su se divili kraljici,
  Svi momci u dvorištu su se zaljubili!
  Ali bio sam veoma hrabar
  Izabrao sam milijardera!
  Nimfa markiza je odgovorila sa osmehom:
  - Mislite li da su milijarde vrijedne življenja sa nevoljenom osobom? Šta je sa salo na stomaku, ćelavim flekama, borama i neprijatnim mirisom?!
  Dominika je agresivno zarežala:
  pokvari živote meni i drugim djevojkama ! Ili ću ga zadaviti svojom grivom u krevetu!
  Kasandra se zakikota i primeti:
  - Pretvaraću se da je šala. Morate postati oličenje dobra.
  Djevojka glumica je logično primijetila:
  - Od idealnih heroja javnost želi da povraća !
  Nimfa nije odgovorila, ali je uz pomoć platinaste kašike pojela tortu i pijuckala aromatično vino. Dominika je također odlučila za sada uživati u hrani. Štaviše, šetnja na svežem vazduhu budi apetit.
  Sjetila se pucnjave. Naročito kada su se igrali djeca partizani. Tamo su, na primjer, u početku dječaci i djevojčice prije rata bili prilično dobro uhranjeni. I tokom rata pod okupacijom morali su da smršaju. Da biste to učinili, preporučeno je više trčati i manje jesti. Prvi je ipak realizovan, jer su mnogi kadrovi snimljeni sa decom koja trče, ali drugi je teži. Mladi filmski glumci napali su tezge, kupujući hranu za sebe.
  Tada im je zabranjeno da prenoće u hotelu, te su zaključani u posebnu prostoriju sa rešetkama, koja je ličila na veliku, zajedničku ćeliju.
  Dominika nije gladovala, nisu željeli da njena ljepota pati od pothranjenosti, a ionako je po prirodi prilično suha, nije nimalo puna, a ples joj također održava mišiće i tijelo u dobroj formi.
  Ali momci su, naravno, patili jer je set pretvoren u dječji zatvor. A bilo je i epizoda sa zatvorenicima. Nekoliko dječaka je čak i obrijalo glave, što je možda bilo nepotrebno.
  Da, život filmskog glumca nije lak.
  Na primjer, o ustanku Spartaka. U kamenolomima je čitava grupa dječaka radila bosi u samo natkoljenicama. Također, bilo je potrebno više od jednog snimanja. Pokušajte hodati golih potplata po oštrom kamenju rudnika. Ovdje su bosa stopala dječaka počela krvariti, a stopala su im počela pucati. I oni su , zaista, bili mokri od znoja i tresli se od umora.
  U ovom filmu, glavni lik je bio ujednačen Spartak , dječak rob, koji je, inače, prilično uspješnom i bogatom gladijatoru koji je dobio slobodu predložio ideju ustanka.
  Dominika je prvo glumila Spartakovu sestru u detinjstvu, a za kaznu je morala da provodi vreme sa dečacima u kamenolomima.
  Tako je i ona znala šta su oštri kamenčići i teška korpa šuta.
  I stvarno je vučeš gore i gore. Veoma je iscrpljujuće, ali povećava vašu izdržljivost.
  Dominika je glumila u raznim filmovima. Jednom čak i u ulozi koliba Džima u nekoj verziji "Ostrva s blagom" koja je daleko od kanona. Tamo, čak ni u ulozi kuvarice, to nije bila jednonoga Silver , već crvenokosa žena, Morganova nećaka.
  Ovo je, naravno, cool. U ulozi dječaka bila je i sama Dominika, zbog čega su je čak htjeli i ošišati. Ali onda su problem konačno riješili uz pomoć perike.
  Da, ova njena uloga je, moglo bi se reći, bila uspješna sa stanovišta igre. Ali sam film nije stekao popularnost izvan kanona. Ispostavilo se da je to neka vrsta paklenog smeća.
  Često se na klasike koji nisu u skladu s kanonom nailaze na neprijateljstvo.
  Markiza-nimfa prekinula je Dominikina sećanja:
  - Ti znaš. Sjedili smo ovdje neko vrijeme. Zar nije vrijeme da krenemo na put?!
  Djevojka je slegnula ramenima i primijetila:
  - Možeš da prošetaš. Još uvek imam puno energije.
  Kasandra je mahnula svojim štapićem, i napola pojedena torta, i jela sa vinom, itd. su nestali.
  Dominika je promrmljala:
  - Kao u bajci!
  Markiza je zacvilila:
  - Ne! Ovo nije bajka, već magična stvarnost.
  A dvije predstavnice ljepšeg spola prskale su po cesti. Dominikino raspoloženje je postalo potpuno veselo ! Široko se nasmiješila. I čak je pevala:
  Put, put, liči na prijatelja,
  Kopča od fasetiranog čelika...
  I mač je vrlo oštar - hvaljeni damast čelik,
  Da, biće ozbiljne situacije u bitci!
  Onda je Kasandra primetila ozbiljnim pogledom, zaustavljajući se:
  - Ti znaš! Na akademiji vas čekaju ozbiljni prijemni ispiti. Možda će za nasljedne čarobnjake izgledati lako, ali vi čak nemate pojma o magiji.
  Dominika se nedolično nasmijala i prigovorila:
  - Ne! U filmovima sam mnogo puta vidio rad magije. I vjerujte mi, znam nešto!
  Nimfa markiza, stišavši glas, prošapta:
  - Daću ti svoj čarobni štapić! Veoma je jaka, sa zmajevom venom. Pokušajte ga koristiti, na primjer, da dočarate ... Pa, cvijet-nezaborav!
  Djevojka glumica se osvrnula. Svuda okolo, u blizini kuća i na samoj ulici, lebde sa najsjajnijim cvećem, poput velikog dragog kamenja. Na drveću su rasli i sjajni pupoljci. Štaviše, neki cvjetovi su imali i listove raznih boja i nijansi. Bilo je čak i čudnih lokna.
  Dominika je slegnula svojim nimalo uskim ramenima i sasvim ozbiljno odgovorila:
  - Zašto nam treba neka vrsta nezaborava? Ovdje već ima puno raznih cvjetova, mnogo većih i ljepših.
  Kasandra se ironično nasmešila:
  - A šta hoćeš?
  Djevojka glumica je odlučno izjavila:
  - Bolje je dočarati nešto mnogo vrednije i korisnije! - Dominika je lupila golom petom, zbog čega su obojene pločice zveckale poput ledenice koja se lomi. Nadobudna čarobnica je dodala: "Na primjer, bilo bi mnogo bolje napraviti dijamant veličine kokosa!" Ovo je mnogo korisnije i praktičnije.
  Markiza ju je sumnjičavo pogledala i upitala:
  - Želiš li na Zemlju? Šta nam se ne sviđa?
  Dominika je ironično primijetila:
  - O vašem svetu možemo reći isto što je Ostap Bender rekao o prirodi Kavkaza - previše je lepa - mašta idiota!
  Cassandra se nacerila i primijetila:
  - A ti si pametan, ali lenj! Nemate dovoljno fanatizma da idete ka svom cilju kao mlazni buldožer, bez zaustavljanja!
  Djevojka glumica je napravila grimasu uz opasku:
  - Nema mlaznih buldožera. Barem na Zemlji!
  Nimfa markiza je klimnula u znak slaganja:
  - Možda nisi. Ali postoje rase koje su tehnološki čak i naprednije od čovječanstva. Međutim, doći do njih je još teže nego doći do Zemlje.
  Dominique je napravila grimasu dok je pitala:
  - Da? Mogu li letjeti između zvijezda?
  Kasandra je samouvereno odgovorila:
  - Oni mogu! U principu, to možemo učiniti uz pomoć magije.
  Djevojka glumica je pjevala:
  Naravno da je teško predvidjeti
  Šta čeka u ovom divnom svijetu...
  Letjet ćemo u oblacima -
  Ukrcavanje u star avion!
  A djevojka je odlučno izjavila, praveći prijeteće lice:
  - Daj mi čarobni štapić! I napraviću dijamant veličine dobre lubenice!
  Kasandra je htjela nešto reći. Ali čulo se šuštanje krila. Još jedan zmaj je leteo. Najvjerovatnije i ženka. Skoro je uhvatila mlaz fontane, koji je pucao visoko u nebo iz usta grifona, prekrivenog zlatnim listićima i rubinima.
  Troglavo čudovište je bilo više lepo nego strašno.
  Nimfa markiza se naklonila. Dominique je samo lagano odmahnula glavom.
  Ženka zmaja sletjela je ispred njih. Za tako veliko čudovište čuo se vrlo prijatan i jasan glas:
  - Jeste li vi licemjer koga već nazivaju mesijom?
  Dominika je odgovorila sa nevinim osmehom:
  - Ne bih baš voleo da budem mesija!
  Ženka zmaja je bila iznenađena:
  - A zašto?
  Djevojka glumica je iskreno odgovorila:
  - Zato što mesije obično na kraju budu razapeti!
  Krilato stvorenje je zatreslo krilima. Ima krupne, slične kao kod slepih miševa, samo u tri boje: crvenoj, žutoj i zelenoj. Nepotrebno je reći da je to prekrasna kombinacija.
  Ženka zmaja je cvrkutala:
  - A vidiš iz tog svijeta gdje su mađioničari potpuni prevaranti i lopovi?
  Dominika se nasmijala i odgovorila, pokazujući svoje vrlo bijele, sjajne zube:
  - Možda je to tako. Mada, bilo je i proroka. Kao baka Vanga. Samo su se iz nekog razloga njena predviđanja ostvarila, po pravilu, retroaktivno.
  Markiza-nimfa je primijetila:
  - Čak i čarobnjaci i mađioničari veoma visokog nivoa vide budućnost krajnje nejasno. A čak ni najviši bogovi neće dati garanciju šta će se dogoditi za sto godina. I još više, u hiljadu i milion!
  Ženka zmaja je bljesnula laganim svjetlom i cvrkutala:
  - Da... tako da postoje pravi prediktori na ovoj planeti. Čak je i vaša hipernoosferna napetost potpuno drugačija od naše. Mada, možda ste zato zadržali svoju originalnost i niste postali naši robovi!
  Dominika se još jednom veselo nasmijala i primijetila:
  - Da budem tvoj rob? Čak je i smiješno. Zauvijek mlad, zauvijek bos.
  Cassandra je klimnula glavom i predložila:
  - Pokaži zmajevoj grofici šta možeš. Pokušajte, barem uz pomoć čarobnog štapića, da padne barem jedna kap vode.
  Djevojka glumica je prezrivo frknula:
  - Jedna kap vode? Da, ovo uopšte nije ozbiljno. Možda je bolje odmah nabaviti bure zlata.
  Grofica zmajeva predložila je:
  - Pusti ga da radi magiju kako hoće. Dajte joj štapić i provjerite da li se dobro sjeća barem jedne čarolije.
  Kasandra se zakikotala i zacvilila:
  - Da, izgleda sjajno ! Samo pogledaj. Čarobni štapić je previše moćan i možete nanijeti štetu gradu, živim bićima i sebi.
  Dominica je zarežala:
  - Nisam tako glup kao što misliš!
  Grofica zmajeva predložila je:
  - Hajde da joj onda damo nešto bezopasnije i manje moćno. Inače će i ona napraviti rupu u meni.
  Kasandra je pevala:
  Da se manifestuje u magiji,
  Potreban nam je talenat...
  Bolje je za tebe da stvaraš
  Veliki dijamanti!
  A nimfa je škljocnula golim nožnim prstima. Pojavio se mali platinasti prsten. Kasandra ga je bacila nogom, a magični artefakt je završio tik uz Dominikino lice.
  Markiza je cvrkutala:
  - Možeš uzeti ovaj prsten. Stavite ga na kažiprst. I pokušajte nešto poželjeti naglas. Magija u njemu nije jaka, ali djeluje jednostavno. Nije dovoljno za dijamant veličine kokosa, ali je, na primjer, dovoljna veličina zrna graška!
  Djevojka glumica uhvatila je prsten u ruci. Ali umjesto kažiprsta, stavila ga je na srednji prst i, sarkastično se smiješeći, upitala:
  - Šta ako probaš ovako? Šta će se tada dogoditi?
  Cassandra se takođe sarkastično nacerila:
  - OK, pokušaj!
  Dominika je zacvilila:
  - Pecite markizine pete na vatri!
  Plamen je buknuo pod Dominikinim bosim nogama . Goli taban je bio teško opečen, vrisnula je i počela trčati. Zaista, vatra nije slaba. Ali nismo uspjeli daleko stići . Djevojka je bila omotana oko dugog repa grofice zmaja.
  Od moćnog reptila začuo se prijatan ženski glas:
  - Vau! Upravo si došao u naš svijet, i hoćeš da osakatiš nimfu, rođaku najviših bogova? Znate li da ćete zbog toga biti poslani kao rob u kamenolom? A ti ćeš tamo raditi potpuno goli, u lancima i primati bičeve i motke, jedući hljeb i vodu. A moraćete i da spavate okovani i na kamenju. I nećete znati ništa osim teškog rada i bičeva. Pogotovo sada , kad su se muški robovi razišli, visoka i mišićava djevojka kao što si ti neće nas povrijediti u rudnicima!
  Dominika se trgnula na ove riječi. Jednom je igrala Kleopatru u niskobudžetnom filmu. Kako bi se uštedio novac, slika je nazvana "Kleopatra u Avgustovom zatočeništvu". Odnosno, to takođe nije kanon. Kleopatra nije izvršila samoubistvo i bila je zarobljena.
  Pa poslana je u rudnike. I tu je hodala polugola i bosa. A hodanje po oštrom kamenju u rudniku golih potplata je prilično bolno. Pa, nosi i teret. Bilo je potrebno da znoj robinje bude stvaran, a njeno lice stvarno, a ne da se pretvara da je iscrpljeno.
  Ali, naravno, to je samo film, i to prilično jeftin. I tukli su je bičem, što je takođe bilo nestvarno. Ali i dalje boli . Iako je krv, naravno, bila lažna.
  Generalno, film je bio jeftin, a osim kamenoloma sa polugolim djevojkama, praktično ništa drugo nije prikazano. Računica je očigledno bila da privuče seksualno uznemirene muškarce. Pa, a takođe, svi znaju ime - Kleopatra! I ovo bi se moglo iskoristiti za kupovinu
  Dominika je duboko udahnula, a u kakvom se fecesu ponekad kupaju filmske zvijezde?
  Nimfa markiza je cvrkutala:
  - Ne budi tužna, dušo, potrebna si nam. Nećemo te nikome predati.
  Grofica zmajeva zaurla:
  - Neka proba ponovo da vežba pre ispita. Pa, hajde da probamo nešto da dočaramo!
  Dominika je protrljala prsten i rekla:
  - Hoću čokoladni sladoled!
  Djevojka ga je uzela i ukočila se od napetosti.
  I na njega pada mješavina zdrobljenog leda i čokolade. Kao rezultat toga, Dominika je bila prljava od glave do pete, pa čak i izgrebana.
  Grofica zmajeva se toliko nasmijala da su se mlazovi fontane zatresli, a cvijeće zatreslo.
  Nimfa markiza je mirno primijetila:
  - Uredu je! Naprotiv, ima velike sposobnosti, toliko je sladoleda i čokolade reprodukovala sa takvim artefaktom, koji generalno nije baš moćan!
  Dominika je polizala čokoladu sa obraza i frustrirano pljunula, cvileći:
  - Ogorčen je!
  Cassandra se nasmijala i primijetila:
  - I čokolada je gorka. Zar ovo niste znali?!
  Djevojka glumica je zaurlala:
  - A ovde, na Zemlji i u Rusiji, slatko je !
  Markiza je klimnula:
  - Znam! Znamo i kako napraviti slatku čokoladu. Ali za sada ćete morati da se zadovoljite onim što imate. Tačnije, niste naveli koju vrstu čokolade konkretno želite. I generalno, dobro je da ste naručili samo sladoled. Kada bi vam palo na pamet, na primjer, da se okupate u zlatnoj kupki, mnogo biste jače udarili o vrh glave.
  Dominika je duhovito primijetila:
  - Život je u punom jeku, a sve je preko glave!
  Grofica zmajeva predložila je:
  "Umjesto gluposti, koje joj neće pomoći kada uđe u akademiju zmajeva, bolje je pustiti je da pokuša stvoriti zaista mali dijamant." Obično je to moguće za one koji imaju visok urođeni nivo magijskih sposobnosti.
  Kasandra je odgovorila:
  - Ne! Ovo je previše očigledan put. Trebalo bi da se ponašate mnogo suptilnije.
  Dominika je hirovito prosiktala:
  - Mokra sam i prljava, samo pečena piletina. Možeš li ovo popraviti?
  Nimfa markiza je klimnula:
  - Naravno, lepotice naša!
  I napravila je osmicu sa svojim čarobnim štapićem. Blisnuo je plavim svjetlom. A sada je devojka sa Zemlje ponovo postala čista i uredna, i skoro sve ogrebotine su nestale. Osim jednog na desnom obrazu.
  Ali Domika se nije vidjela i nije obraćala pažnju.
  Grofica zmajeva je prosiktala:
  - I tako, draga moja... Vidim da razumeš nešto? Dakle, prelijepa djevojka sa planete rastućih tehnologija?
  Kao odgovor, Dominique je otpjevao:
  Ali zašto,
  Nemoguće je živjeti svojim umom!
  Pa, život nas ničemu ne uči!
  Ali zašto! Ali zašto!
  I nasmijala se, jer je ova pjesma, koju je izveo Boyarsky , bila prikladna i lijepa. Ali njen anđeoski glas izazvao je samo nalet smijeha.
  Kasandra je prosiktala, blistavih očiju:
  - Ne može vam se uskratiti smisao za humor. Ali da li si ikada ozbiljan?
  Dominika se namrštila. Prisjetila se kako je glumila djevojku koja je dobila lošu ocjenu u školi. I nije bilo šanse da svom licu da uznemiren izgled. Naprotiv, čak sam htela da golim zube. Pa, to je razumljivo ... Ima previše vjetra u glavi. Na primjer, neki momci će samo pokazati zube u gomili, i to je cijela njihova uloga!
  A Dominika je htela da se igra... Princeze, naravno.
  Grofica zmajeva tada je predložila:
  - Neka bolje pleše za nas. Videli ste da u filmovima pleše jako dobro .
  Ovo poslednje je tačno. Dominika je znala da pleše. Čak su je htjeli uzeti za ulogu Esmeralde. Štaviše, prema kanonu, čini se da ona nije čak ni Ciganka. A zašto ovu ulogu ne bi odigrala blistava plavuša?
  No, filmska adaptacija klasika, pa čak i stranih, također stvara određene probleme. Stoga je snimljena u drugačijoj ulozi, ali i plesnoj.
  Da, ona je, naravno, volela da pleše i znala je da pleše. Ipak, uzela ga je i rekla:
  - Pozlati dršku!
  Markiza nimfa je zacvilila:
  - Sta jos?
  Dominika je logično odgovorila:
  - Čak ni Cigani na pijaci ne igraju besplatno. Treba mi teška vreća zlata. Zar nije jasno?
  Grofica zmajeva zaurla:
  - Kakav drzak momak ! U stvari, njegovo najbolje mjesto je u kamenolomima. Tamo će istovremeno razviti izdržljivost i naviknuti se na poslušnost. Za ovo je potrebno odgajati na grub način!
  Odjednom im je dotrčala djevojka. Po izgledu je izgledala kao ljudsko dijete od ne više od deset godina. Ali u isto vreme, nosila je skupoceni nakit, kao u zlatari. Gosa, mala, djetinjasta stopala izgledala su neprikladno i smiješno u takvom luksuzu.
  Djevojka je provjerila:
  - Mogu kupiti ovog roba od tebe. Koliko hoćete za to!?
  Kasandra je samouvereno odgovorila:
  - Ova devojka nije na prodaju! I dok ona nije rob. Međutim, možda neće biti slobodna još dugo.
  Dominika je promrmljala:
  - Kako je nemoralno kada malo dete kupuje sebi robove!
  Markiza-nimfa je samouvjereno odgovorila:
  - Ovo nije dete, već ženski hobit! A hobiti izgledaju kao ljudska djeca...
  Djevojka je ljutito lupila nogom i cvrkutala:
  - Ja sam barunica! A to znači da je tvoj rob dužan da mi se pokloni.
  Dominika je agresivno zacvilila:
  - Nema veze ! Hoću, pokloniću se detetu!
  Kao odgovor, hobit barunica je trznula desnom rukom. Izletela je munja i udarila devojku glumicu na bose noge. Kao odgovor, uboli Dominic je nešto viknuo. I velika torta debelo prekrivena kremom pala je na odvažnu čarobnicu. Čak je i oborena s nogu, a mala lepotica pala je na trotoar. Ali odmah je skočila, sva namazana biskvitom, kondenzovanim mlijekom i čokoladnom pastom. Hobit barunica je zatresla lijevom, bosom, malom nogom, na čijim su dva prsta blistali prstenovi sa dragim kamenjem.
  I izleteo je čitav magični talas cunamija. Dominik je bačen dvadeset metara uvis. Nakon toga je djevojka pala. Na sreću, plesom od ranog djetinjstva i glumom u filmovima, već je mnogo puta padala s različitih visina i izvodila akrobatske vratolomije.
  Stoga se Dominika u jesen grupirala kao mačka i prilično uspješno sletjela. Osim što su noge djevojčice, koje je već opekla borbena magija, osjetile jak bol kada su došle u kontakt sa obojenim pločicama koje su prekrivale područje. Djevojka je vrisnula.
  A zmajeva grofica obavila je svoj dugi rep nalik borovini oko čarobnice barunice i siktala:
  - Zaustavi borbu! Inače ćete oboje biti uhapšeni! Ako želite da se borite, postoje posebni poligoni na kojima se održavaju magični i drugi dueli!
  Dominika je tvitala:
  - Da, upravo duel! Samo bez oružja - rukama i nogama!
  Hobit barunica je prezrivo frknula:
  - Bori se sa robom! Da budem iskren, meni je ovo strašno ! Bilo bi bolje da je pošaljete u rudnike. Učenje magije takvu budalu je veoma opasno.
  Markiza-nimfa se složila ozbiljnim tonom:
  - I ja počinjem da mislim tako. Da, ova djevojka ima poseban dar za stvaranje katastrofa i izazivanje sukoba.
  Djevojka glumica je prigovorila:
  - Nikome ne idem prvi! Što se ostalog tiče ... Uz svaki neuspjeh, znajte uzvratiti, inače nećete vidjeti uspjeh.
  Grofica zmajeva pustila je nestašnu djevojčicu, koja je izgledala kao dijete, ali je zaista bila sposobna da baci u bijeg cijeli puk tenkova.
  Rep je bio malo uprljan kremom, kondenzovanim mlijekom, čokoladnim namazom i biskvitom. Torta je bila ogromna i jasno napravljena od srca. Šteta je čak i što su ga slomili umjesto da ga pojedu. Grofica zmajeva pucnula je prstima i šapama, a kristalni mlaz fontane zapljusnuo ju je i sprao prljavštinu.
  Cassandra je klimnula.
  - Čistoća je ključ zdravlja! Naručite prvo!
  Hobit barunica je trljala jednu od svojih malih, preplanulih, gracioznih nogu o drugu. Na par sekundi je upalila kao sijalica. I svi kulinarski ekscesi koji su jako zamazali čarobnicu nestali su. A luksuzni nakit zasjao je novom snagom. Ona je, zapravo, postala toliko nalik na princezu da je Dominika osjetila nježnost.
  Imala je priliku da igra i princezu u jednoj od bajki. Tamo je morala da se rastane od luksuzne odeće i skupocenih cipela i postane veštičija sluškinja. Nosite krpe i hodajte u drvenim cipelama. A u takvim jastučićima je mnogo gore nego samo bosonog. Čak je počela uvjeravati reditelja da bi možda bilo bolje snimati bez cipela. Uostalom, bose noge djevojke u krpama bi mnogo jače naglasile siromaštvo i promjenu statusa princeze u de facto rob.
  Ali režiser je očigledno imao svoje ideje. Na kraju, dok je bježala iz kule smrti, konačno se riješila cipela i čarapa, a onda je bila bosa, osjećajući pravo blaženstvo. Sada su joj, međutim, bose noge bile opržene, a pojavili su se čak i mali plikovi, što je bilo i bolno i odvratno!
  Hobit barunica pruži joj svoj mali dlan, nježan i istovremeno preplanuo, rukovajući se s Dominikom djetinjom snagom i cvrkućući:
  - Dobro, mir! Moje ime je Laska. I nemoj misliti, čovječe, da sam ja bezazlena djevojka, orci, goblini, Koshchejeve spore, svi su izvukli mnogo od mene !
  Dominica je iznenađeno upitala:
  - Koliko imaš godina, dijete?
  Lasica se nasmiješila i odgovorila:
  - Među predstavnicima ljepšeg pola nije uobičajeno pitati se o godinama! Koliko ja izgledam, toliko mi dajete godina.
  Djevojka glumica se nasmijala i primijetila:
  - Imaš deset godina! Dosta!
  Grofica zmajeva zaurla:
  - Da, već ima preko tri stotine. Što, međutim, nije bitno. U našem svijetu sve su žene mlade i lijepe. Ostani sa nama devojko, bićeš naša kraljica!
  Dominika je odgovorila poznatim dvostihom:
  Ako sveta vojska kaže,
  Odbaci Rusiju, živi u raju...
  Reći ću: "Nema potrebe za nebom"
  Daj mi moju domovinu!
  . POGLAVLJE br. 3.
  Markiza i barunica pljesnu rukama i uglas uzviknu:
  - Bravo! Jeste li ovo sami izmislili?!
  Dominika je negativno odmahnula zlatnom glavom:
  - Ne. Ne ja. Neko drugi, ne sećam se autora!
  Kasandra je napravila grimasu:
  - Čudno, imaš odlično pamćenje!
  Djevojka glumica je iskreno odgovorila:
  - Previše razmišljam o sebi nego o drugima. Bolje je da oni znaju više o meni nego ja o drugima. I ja ponekad komponujem, i to ništa gore od Puškina.
  Grofica zmaja u svojim širokim ustima ogoli svoje sjajne, blistave zube poput dijamanata i reče ozbiljno:
  - Možda možete otpjevati nešto svoje kompozicije?
  Dominika je molećivo rekla, trljajući svoja spržena stopala:
  - Nema sumnje! Samo mi daj barem jedan zlatnik. A ja ću izvesti čitav hit za vas. I pjevati uzalud? Unrespectable! I trivijalno, neisplativo!
  Markiza-nimfa se namrštila, a njen čarobni štapić je prijeteći bljesnuo u njenoj ruci, bila je odlučna da kazni drsku djevojku koja se usudila da proturječi zmaju.
  Zmaj grofica je pomirljivo siktala:
  - Daj joj srebrnjak. Neka peva iz srca.
  Dominika se nasmiješila, njeni zubi, tako savršeni, blistali su poput ledenih planinskih vrhova na jarkom suncu u podne. I zacvilila je:
  - Novac unapred!
  Lasica joj je bacila novčić i zagugutala:
  - Evo, uhvati!
  Devojčica je podigla nogu i golim prstima uspela da uhvati srebrni okrugli komad. Zatim ga je prebacila na dlan. Pogledao sam novčić. Nije bilo ništa, srebro je bilo potpuno novo, s jedne strane je bio zmaj sa sedam glava, au šapama je držao žezlo i buzdovan. A sa druge strane , prelepa devojka sa veoma bujnom kovrdžavom kosom. I to je divno.
  Dominika nije mogla odoljeti iskušenju da proba novčić i odgovorila je sa smiješkom:
  - Ovo je divno. Cool stvari.
  Lasica je prosiktala:
  - Sad, pevaj! Hajde da vidimo šta možete da uradite!
  Grofica zmajeva je dodala:
  - I morate pevati glasno, i izvesti manje-više dugu baladu, pošto smo platili!
  Djevojka glumica je klimnula u znak slaganja:
  - Da, razumem to! Ne znaš da pevaš kao...
  A onda joj asocijacija nije pala na pamet. Pa, reći slavuj nije sasvim ispravno ili prikladno. Ali nešto drugo, ne baš to!
  Djevojka nimfa je lupila bosom nogom:
  - Počnimo!
  Dominika je počela da peva svojim jasnim i blagim glasom;
  Bila sam poznata glumica
  Snimanje, psovke, muzika, muda...
  Počela je da pleše bijesno i divlje,
  Kao oličenje Sotone!
  
  Moje noge su tako jake
  Borili su se protiv bijesnog hopaka...
  Mi smo tako cool cure
  Hajde da odmah pomerimo tajnog!
  
  Ali našao sam se u svetu, znaš, posebnom,
  Gde zmajevi vladaju kao kraljevi...
  Narudžba tamo je vrlo nova,
  Barem svoju košulju!
  Morao sam postati bosonogi rob
  Dobivanje biča po leđima...
  Oblaci iznad nas su plavi,
  Mesto je neprijatno na Zemlji!
  
  Ovdje mi prilazi strogi patuljak,
  I drži bič u rukama...
  Bjeloglavi dječak je protrčao -
  Rob je bos, vlasnik je očito škrt!
  
  Patuljak se smeje, dodiruje zube šapom,
  Kao devojka sa artiklom, pastuh...
  Tako da ga medvjed izgrize klupskom nogom -
  Ovo će biti kraj ćelavosti patuljaka!
  
  Ali prodali su me u rudnike,
  U haremu nije bilo vidljivih mesta...
  I dali su mi snažan bič u potjeru,
  Jer devojka mnogo jede!
  
  Evo, patuljak me vodi na užetu,
  Šarm devojke je apsolutno neverovatan ...
  Robov glas je vrlo jasan,
  Ali na kraju postoje samo nule!
  
  Skoro sam gola i bosa
  Radim u rudnicima kao onaj magarac...
  Mama, kažem, draga moja,
  Kako je glupo ispalo!
  
  Bila sam sposobna devojka
  Mnozio sam razlomke u glavi...
  A sada u jednom, uzmite u obzir, suknju,
  Ja sam u divljem ropstvu!
  
  Dugo, dugo sam trpio gnoma,
  Dobio sam bic po ledjima...
  Tukli su me zbog posla a ne zbog posla,
  Obećali su da će me kasnije nahraniti!
  
  Ali bosonogi robovi su se pobunili,
  Pajseri u akciji, čekići,
  A sada, smatraj to svojim elementom ,
  Gnomu sa ćelavom Mrtav sam !
  
  Pa ti zli su ubijeni,
  Imali smo strašne žrtve...
  Ali, vjerujte mi, oslobodili smo se -
  Devojke su pokazale vrhunsku klasu!
  
  A sada imamo veliku vojsku,
  I momci idu u bitku sa nama...
  Lomimo štitove kao daske,
  Zli vladari će biti kaput!
  
  I tada će ropstvo pakla nestati,
  Čovek ispravlja ramena...
  I mi ćemo stati na kraj gospodstvu, siti neprijatelja,
  Biće vek sreće i napretka!
  
  I tada će biti mira u cijelom svijetu,
  Čoveče, velika zvezda...
  Mi ćemo leteti u zvezdanom vazduhu, znaš,
  Neka se snovi ljudi ostvare!
  Djevojka je završila na visokoj toni, a glas joj je svjetlucao poput srebrnih zvona.
  Nimfa je pljesnula rukama. Nekoliko vilenjaka i trolova i nekoliko ljudi je također slušalo Dominikinu pjesmu. I bacili su joj novčiće: i srebrne i bronzane.
  Djevojka glumica se naklonila. I pokupila ih je sa pločica. Neke novčiće je uzela rukama, a neke golim nožnim prstima. I bio je to divan prizor.
  Da, ona ima tako zavodljive i isklesane noge. I kako je ona sama po sebi lijepa i impresivna. Pa, gde su ostale primadone u poređenju sa njom? Hoće li se usuditi da na sceni nastupaju bosi? Ili u kratkoj suknji?
  Grofica zmajeva je primetila:
  - Ovo je pevačica! Ne, ona pripada akademiji. I to samo na akademiji, na fakultetu koji sama odabere.
  Dominic se zakikotao i zapjevao:
  Mi devojke ćemo sami sebi suditi,
  A ako morate da birate, a izbor je težak...
  Biramo drvena odijela,
  Jer naš narod ima samo čast!
  Lasica je tvitala:
  - Imaš glas... Samo anđeo na visokom nivou!
  Dominika se nasmiješila i bosom nogom bacila jedan novčić više, a zatim se sagnula i uhvatila ga jezikom. A onda je počeo da vrišti. Od kontakta sa pljuvačkom, narandžasti metal se momentalno zagrejao i spalio lepotičina usta.
  Djevojka je počela da pljuje i stenja. I njena želja da peva odjednom je nestala.
  Djevojčica nimfa protresla je prsten, a vrućina u Dominikinim ustima odmah je nestala. Djevojka je gukala:
  - Vau! Sada shvatam kako je biti zmaj koji diše vatru!
  Lasica je sa osmehom primetila:
  - Bolje ikad nego nikad,
  Pred djevojkom su sjajne godine!
  Grofica zmajeva je primetila:
  "Imamo drugačiju strukturu usta i grla od ljudi, a plamen uopće ne gori. Zato ne brini za nas.
  Publika koja se okupila i dalje je galamila i zahtijevala, pljeskajući rukama:
  - Uradite nešto drugo, nema na čemu!
  Dominika je tvitala:
  - Ako žvrljaš novčiće, ja ću to učiniti!
  Kao odgovor, buka i uvjeravanja:
  - Da naravno! Dobrodošli.
  A ispod djevojčinih golih, mišićavih, preplanulih i gracioznih nogu, koje je dodirnula neponovljivom gracioznošću, letjeli su zlatni, srebrni, narandžasti, bronzani i platinasti novčići.
  Dominika se od toga razveselila, osetila entuzijazam i počela sa žarom da peva;
  Oluje i uragani nisu prepreka našem paru,
  Kćeri otadžbine, koje cvetaju kao grmovi ruža.
  Ko nije poznavao rat nije jeo prosenu kašu,
  Bog Spasitelj Isus nas vodi u bitku!
  
  Navikli smo da se borimo čak i u olujnom okeanu,
  Svaka osoba je poput čipsa u moru.
  Vjerujem da ćemo u borbi rastrgati čudovišta iz Horde,
  Naša čast se ne može nokautirati maljem i čekićem!
  
  Mač se zagrejao u kovačnici, u veoma vrelom paklu,
  Naoštrene oštrice su veoma čvrsti mehovi!
  Budite neustrašivi vojnik; sa jakim, temperiranim srcem,
  Ako postoji smrt, stani mirno, ne beži!
  
  Da , rat, naravno, nije gozba sa slatkim medom,
  Uostalom, na njemu su suze, a krv teče gusto.
  Vuk dugo zavija, a medvjed žestoko riče,
  I neka zauzvrat udarac bude u oko, a ne u obrvu!
  
  Postoji koplje koje može probiti lančanu poštu,
  Postoje štitovi koje gomila ne može probiti!
  Ali ne budi kukavica, ne dozvoli da đavoli prave grimase ,
  Da ne bi postao kao igra u mrežama!
  
  Vjerujte mi, sjajno rješenje će doći,
  Za svakoga postoji nagrada koja se ne može naći veća!
  Za zločinačku misao, verujem, doći će osveta,
  Nema druge hrabrosti osim teškog puta!
  Tako je Dominika zapjevala, a šarolika publika joj je aplaudirala s velikim entuzijazmom. Čak i ako su sve žene, na ovom svijetu nema muškaraca. Ili, gotovo bez jačeg pola.
  Nakon toga, zmaj grofica je odmahnula repom i primijetila:
  - Pa, moram da idem! Sklanjam se s puta!
  Nimfa je bosom nogom podigla novčić i predložila:
  - Hajde da proverimo. Ja ću baciti, a ti kažeš - glava ili rep ! Pogodi šta, novčić je tvoj, ne, vrati mi novčić!
  Grofica zmaja je urlala od smeha i odgovorila:
  - Znam tvoje trikove! Zato je bolje ne gubiti ni vrijeme ni glavu!
  Dominika se nacerio i primetio:
  - Glava nije uši, možete je otkinuti sa šešira, ne možete je ponovo zašiti!
  Lasica je cvrkutala i pjevala:
  -Uši na vrhu glave su uši!
  Uši na vrhu glave - pacijent u duševnoj bolnici !
  Grofica zmajeva je poletela u vazduh. I nije komentarisala šta je nimfa pevala. A ovo je, treba napomenuti, izuzetno cool.
  Dominika je počela žurno skupljati novčiće rukama i bosim nogama. I to je uradila brzim tempom.
  Lasica je primijetila, češajući kosu čarobnim štapićem:
  - Novac je, naravno, važan. Ali još važnije su čini, artefakti, talismani, medaljoni, amajlije itd. U suprotnom, nećete moći da živite luksuzno i luksuzno !
  Dominika se složila:
  - Novac ne može kupiti zdravlje, vjerujte mi
  Novac se ne može kupiti ljubav i čast...
  Zato se nemojte svađati kao životinja
  Znajte da svoju domovinu nećete prodati za profit!
  A djevojka golim đonom udara ljubičasti novčić. A onda se njena bosa noga odjednom, u tren oka, pretvorila u pačju nogu.
  Dominique je vrisnula od straha:
  - Šta je ovo!
  Nimfa markiza je odgovorila sa osmehom:
  - Ovo je poseban magični metal, samo radi kada dođe u kontakt sa kožom nekoga ko ima olimpijske bogove u porodici!
  A Laska radosno uzviknu:
  - Vau! Imaš takvu krv u sebi. Tako da nismo pogrešili.
  Dominika je promrmljala:
  - Ali ovo je ružno! Ako možete, uklonite šapu. I daj mi opet normalnu nogu.
  Nimfa je odmahnula glavom:
  - Ne! Ovo bi već trebalo da uradite sami.
  Zarobljena djevojka je zacvilila:
  - Kako je to moguće?
  Lasica je predložila:
  - Zamislite u mislima kako biste željeli da vam izgleda noga, kliknite palcem i kažiprstom desne ruke, i trebalo bi da uspijete!
  Dominic ga je uzeo i predstavio. Zatim je uslijedio klik.
  A umjesto vranje noge pojavila se noga u filcanoj čizmi i sa skijem. A postalo je još neugodnije kada je skija zveketala po kaldrmi.
  Nimfa se nacerila i zapjevala:
  - besplatni nastavnici,
  izgubljeno vreme sa tobom...
  Patio sam uzalud sa devojkom,
  Najveštiji mađioničar!
  Dominika se uvrijedila:
  - Ja nisam čarobnica. I još samo učim. Ali put do znanja nikad nije lak ... Da , u kino!
  Lasica je klimnula u znak slaganja:
  - Da, u bioskopu, možda čak i više. I to je, naravno, naš veliki problem.
  Publika se ponovo počela okupljati: bio je to smiješan prizor. Tačnije, ovde ima svakakvih devojaka. I hvala na tome. Djevojka glumica pokušala je ponovo razmisliti i transformirati svoje stopalo. Ali ovaj put se nešto pojavilo na stazama i sa radarom, iako malim.
  Dominika je pevala ne gubeći optimizam:
  Molim vas da ne budete iznenađeni
  Ako se magija desi...
  ako se desi, ako se desi,
  Ako se magija desi!
  Nimfa se osmehnula i primetila:
  - Da, da biste išli sa svojim glasom, takođe biste trebali imati sposobnost da koristite magiju!
  Tada im je pritrčala hobitska djevojka i predložila, okrećući svoj čarobni štapić:
  - Uradimo to bolje! I znajte, ja imam pola hiljade godina prakse!
  Lasica je prigovorila:
  - Ne! Neka to sama uradi!
  Dominika je tvitala:
  Izgubio sam razum, izgubio sam razum,
  Uradiću to sam, uradiću to sam!
  A djevojka je opet prošaputala nešto odobravajuće. A onda je njena noga, u obliku tenka sa radarom, konačno dobila svoj graciozan, nekadašnji oblik. I ispalo je kao da je napravljeno po narudžbi.
  Dominika je ustala i pomaknula prste. Raspoloženje joj je postalo veselo, pa je zapjevala:
  Mi devojke smo najjace na svetu,
  I, verujte mi, nećete naći kul lepotice...
  Zaista ćemo potopiti naše neprijatelje u toalet ,
  I zauvek će izgledati kao dvadeset godina!
  Nakon čega će se, ljepotica, smijati i smijati, pokazujući svoje velike i sjajne zube.
  Dominika je počela da pleše, bosih nogu podignutih visoko u vazduh. I pevala je:
  Ja sam veoma kul čarobnica
  Ako udarim nogom, doći će do kolapsa...
  Voleo sam da skačem bos
  Smatrajte to pravim idealom!
  Ovo je njena pjesma - super i super!
  Iako je, s druge strane, krajnje jednostavan i nekompliciran. Da, djevojka je takva da vam neće dosaditi.
  Devojka hobit je primetila:
  - Uči veoma brzo!
  I zatresla noge, koje su na gležnjevima bile ukrašene narukvicama optočenim dragim kamenjem, a na svakom prstu prstenom.
  Izgleda kao dete, ali sudeći po broju kamenčića, posebno na donjim udovima, ona je čarobnica visokog ranga.
  Lasica je klimnula djevojci:
  - Video sam te negde. Jesi li ti, kojim slučajem, princeza Alsu ?
  Ženska hobit je klimnula:
  - Da , tako je! Ali znaš, Markizo, sa ovom devojkom sa planete Zemlje, nećeš imati problema!
  Lasica se složila:
  - Dobro! Ali drugačije je nemoguće. Jao, ovo je takav svijet da ne može bez problema i avantura.
  Dominic je požurio da doda:
  -Život bez avantura i podviga je previše dosadan. To je kao supa bez bibera!
  Princeza Alsu se složila:
  - Da, tako je! Tome služe zlikovci. Jedan od njih je pokrenuo kugu koja ubija jači pol.
  Dominika je uz uzdah pjevala:
  Ne možeš bez žena, to je istina
  Ali bez muškaraca nema ni radosti...
  Ispalo je tako, bilo je jako loše,
  Ako nema jakog vlasnika!
  Lasica se složila:
  - Možda! Ali ovdje je, kako kažu, mač sa dvije oštrice. S jedne strane nema jačeg pola, ali sa druge...
  Hobit se brzo usprotivio:
  - Ne! Loše sa svih strana. Tako da nema potrebe pričati gluposti. Mužjaci su takođe potrebni.
  Dominika je odgovorila:
  - Mužjaci u životinjama. Za inteligentne pojedince nešto je drugačije.
  Lasica se nasmijala i odgovorila:
  - Da, za muškarce, naravno. I nisam mogao da nađem šta da kažem.
  Nekoliko golubova, sa narandžastim perjem i pozlaćenim kljunovima, proletelo je pored njih. Ptice su bile veoma zanimljive. Jednostavno divno s jedne strane. Ali, s druge strane , u njima je bilo i neukusa.
  Dominika zamijenjena:
  - Zašto pozlatiti kljunove golubova?
  Lasica je objasnila:
  - Niko nije pozlaćen! To je zato što su peckali jagode sa topazom.
  Djevojka glumica je promrmljala:
  - Šta? Sa topazom?
  Hobit je klimnula glavom:
  - Da, ima takvih jagoda! Šta, niste znali?
  Lasica je primijetila:
  - Kako bi ona znala? Ona je u našem svijetu nedavno.
  Tri predstavnice ljepšeg pola su ubrzale korak. I njihove gole, ružičaste potpetice su bljesnule.
  Unaokolo su se pojavile kuće , visoke, nalik ružičastim, ljubičastim, smaragdnim bušilicama koje su se dizale. I izgledalo je izuzetno futuristički. Bilo je čak i nekoliko letelica na nebu. Tačnije, projurila je kočija od zlata optočena dijamantima, koju je vuklo šest krilatih, snježno bijelih konja.
  Sve tri djevojke su se lagano naklonile. Ali očigledno, plemenita osoba nije imala vremena za ljepote, a trijumvirat je slijedio dalje.
  Ispred je bio hipodrom, izgledao je kao ogroman stadion. Očigledno je to bilo mjesto konjskih trka.
  Markiza-nimfa je predložila:
  - Moramo provjeriti da li naš učenik ima dar vidovitosti. Stoga ćemo prisustvovati trkama.
  Oko hipodroma je bila visoka mrežasta ograda od srebrnog i narandžastog metala, optočena biserima i nešto plavog i ljubičastog kamenja, kao i staklo koje podsjeća na češko staklo . I izgledalo je veoma lepo.
  A na ulazu su bile dvije fontane sa strane, koje su izbacivale raznobojne mlaznice iz pozlaćenih lijepih parova: - vilenjaka koji je grlio dječaka vilenjaka.
  Da, sve je izgledalo veoma lepo. A na ulazu je straža djevojaka. Također vrlo lijep i u laganom, srebrnom oklopu.
  Sve izgleda tako divno. Toliko je predstavnica ljepšeg spola.
  Dominika se prisjetila filma o arhipelagu Gulag i ženskom logoru. Sve žene su bile, kao po izboru, mlade, lijepe i nosile su haljine koje su im veličanstvene noge ostavljale potpuno otkrivene. Pa, pošto je ljeto u Sibiru toplo, pa čak i, možda, vruće, djevojke su bile bose. Zbog čega je film postao veoma popularan među muškarcima. A Dominika je glumila pobunjenog komsomolca koji je organizirao cijeli ustanak djevojaka. A ljepotice su čak zaplijenile oružje i u borbi su se borile s cijelim pukom NKVD-a i uspjele su ga osvojiti.
  Film je, naravno, ispao cool. A bosi, glamurozni, prekrasni ratnici izgledali su jednostavno super.
  Dominika je, inače, prvobitno trebala igrati ulogu Fanderinog rođaka, koji je organizirao pobunu zatvorenika, ali je takav film mogao biti zabranjen. I jednostavno je postala odlična učenica i komsomolac.
  Dominika se naklonila djevojci iz straže. Odjednom, pravo ispod Zemlje, kao džak iz burmutije, iskoči zmaj. Mali , nešto veći od albatrosa, sa tri glave.
  Doleteo je do devojaka i začuo se glas:
  - Vrati mi mog brata!
  Nimfa markiza odgovori sa uzdahom:
  - Ovo je nemoguće, Belka.
  Kao odgovor, djevojka zmaj, čija je krljuština svjetlucala na tri sunca svim duginim bojama, i čija su krila bila tako lijepa da su se mreškala u očima, počela je urlati.
  - Hoću brata! Želim brata! Gdje je on!
  Djevojka hobit je gukala:
  - Da, i sami smo zauzeti razmišljanjem kako da nam vrate ljude. I nema potrebe da budete hiroviti.
  Djevojka zmaja, šta možeš uzeti od mladunčeta, smirila se i cvrkutala, skočivši do Dominike:
  - Znam da možeš! Vi ste izabrani!
  Ubica se nacerila i zapjevala u odgovoru:
  - Sve nemoguće, verujte mi, moguće je,
  Ali pristupiti ovom problemu je veoma teško...
  Međutim, ako naprežete mozak dok igrate,
  Mogu da postanem prelepa Džedaj devojka !
  Djevojka zmaja se razveselila i zacvrkutala u odgovor:
  Tvoj um nije veličine prsta,
  Genije, znate, na Zemlji...
  I prelep dečko me čeka,
  Na vijugavom konju!
  Dominika se osjećala smiješno i zahihotala:
  - Zmaj na konju? Ovako to izgleda!
  Markiza je primetila:
  - Šta, ti ne znaš pojam alegorije !?
  Djevojka glumica se nasmijala i primijetila:
  Možemo umrijeti bilo gdje
  Čak iu zalasku ćilibara...
  Generalno, živimo slobodno,
  Da, besplatno!
  Slikovito rečeno!
  Djevojka zmaja je pustila svjetla iz usta, ličila je na upaljač, i zacvilila:
  - Ovo je divna pesma. Ipak , želim da prelijepa gošća sa nepoznate Zemlje izvede još nešto zanimljivo.
  Dominika je slegnula ramenima i primetila:
  - Znam da moj glas ruši novčiće ništa gore od nunčaka koji izbijaju snopove žita. Međutim, moram ponovo da naprežem glas! I za šta? Gdje potrošiti novac ovdje?
  Markiza je prigovorila:
  - Prvo ćete se kladiti na jednog od konja na hipodromu i pokušati povećati svoj kapital. I drugo, ova djevojka nije samo mali ženski zmaj, već i princeza. Ona će vam dati svoj prsten koji sadrži kolosalnu magičnu moć. A za ovo , vjerujte, vrijedi se potruditi i otpjevati kako treba!
  Dominika klimnu sjajnom glavom na svom snažnom vratu i primijeti:
  - U ovom slučaju, vidim da ima za šta pokušati! Štaviše, kako možete odbiti dijete!
  Djevojka zmaja je cvrkutala:
  - Ja uopšte nisam dete. Ja sam princeza i mogu ovo! Ja ću leteti na tvoju planetu. I spaliću tvoj kapital.
  Dominika je prijeteći frknula:
  - A mi imamo protivvazdušnu odbranu za takve kao što si ti! Šta kažeš na ovo, divljače?
  Djevojka zmaja promrmlja:
  - Bićete poslati u kamenolome. Radit ćete goli i u lancima pod udarcima bičeva nadglednika orka.
  Hobit je klimnula glavom:
  - Da, ona to može! Štaviše, ti si čovek. A naši ljudi... Oni se smatraju nižim nivoom, iz mnogo razloga.
  Lasica je zacvilila:
  - Pa bolje pevaj! Ovdje se već okupila javnost, a mi ćemo i zaraditi.
  Zapravo, u gomili raznih predstavnica ljepšeg spola podigla se buka, a čuli su se pljeskanje i uzvici:
  - Pevaj, cvetice, ne stidi se!
  Pa, čovječe, pustimo muziku!
  Želimo da slušamo tril rajske ptice!
  Dominica je teško uzdahnula i počela pjevati;
  Obala na Elfi je prostrana , strma,
  Talasi prskaju glatkim sjajem...
  Elfia je postala moja rodna domovina,
  Slavujin tril nam pjeva divnu pjesmu!
  
  U širokom čamcu, moja draga i ja plovimo,
  Zlata Val je spustila pletenice.
  Kako je dobro za mene i mog voljenog da smo zajedno,
  Šteta je ne uhvatiti krokodila štapom za pecanje.
  
  Ne, ne voda, šuštanje krme,
  Priroda je ta koja nam daje šampanjac.
  Ova zemlja mi je kao mila majka,
  Velikodušnost zemlje u kraljevskom ruhu!
  
  Kaplji kao biseri pod mjesečevim zrakom
  Prska kao roj pčela sa srebrnim krilom...
  Device, ti si mi kao anđeo sa snom,
  Sa licem nevinosti - najčistija Madona!
  
  Miris je med, a kosa svilena,
  Usne su se razdvojile poput satena.
  Vjerujem da je došao dugo očekivani trenutak,
  Bajke će postati stvarne!
  
  Usne su nam se dodirnule u ekstazi,
  Slatkoća je takva da više nema riječi .
  Vjeruj mi, ti si nezemaljska ljepota,
  Žrijeb će odlučiti, bacite novčić više!
  
  Evo poljubaca jedan za drugim,
  Uzdasi i smeh naše olujne radosti.
  Svetost duše će čuvati keruvim,
  Odabrani će baciti listu grijeha u urnu.
  
  Ne, znaj, ima ljepšeg od tebe na Zemlji,
  Strast gori kao blistava vatra u mom srcu!
  Živećemo u najboljoj zemlji,
  Otvorimo prozore i vrata u svemir!
  Ovako je lepotica otpevala veličanstvenu pesmu. I djevojke svih rasa pljesnule su rukama za nju. I istovremeno su bacali novčiće, uključujući i zlatne. I to je super .
  Djevojčica hobit protresla je svoj čarobni štapić i novac je počeo sam da formira posebnu gomilu. I izrastao je čitav stup raznobojnih novčića.
  Djevojka zmaja je takođe pljesnula rukama, a zatim pustila jak plamen iz svoje tri glave. Nakon čega je hirovito rekla:
  - Ovo je, naravno, dobro, ali nedovoljno! I meni treba da pevaš!
  Dominika se namrštila i upitala:
  - Nije li to previše?
  Markiza joj je ušutkala:
  - Da li želite da dobijete tako vredan prsten za samo jednu pesmu? Pa ti si bezobrazan ! Imajte savjest, jer je artefakt vrijedan.
  Djevojka hobit je cvrkutala:
  - Svaka stavka ima svoju cijenu. A obično, za vrijedan artefakt, trebate ispuniti tri želje, ili pružiti tri usluge. Ovo su pravila. I sami razumete zašto!
  Publika raznoraznih djevojaka pljeskala je rukama i udarala bosim nogama, a vrlo rijetko cipelama:
  Hajde, pjevaj još malo!
  Hoćemo pesme!
  Biće veoma cool !
  Izvedite romansu!
  Dobro ćemo vas platiti!
  Lasica je kimnula Dominiki:
  - Pa, nemoj se slomiti! Hajde, pevaj!
  I prelijepa ljepotica protresla je sjajnu, svijetlu grivu. Tapkala je svojim golim, mišićavim nogama i pevala, sa velikim osećajem i izrazom;
  Naša istina, naša istina
  Sastoji se od nošenja vjere!
  I ne sutra, i ne sutra,
  I danas spasite otadžbinu!
  
  Poštujemo našeg vilenjaka ,
  Na kraju krajeva, ona je cijeli svijet, upoznaj svijet!
  Naša grimizna zastava domovine,
  I nema svjetlije crvene!
  
  Pionir ne pozdravlja bistu,
  Njegov znak je zastava domovine!
  smo se borili protiv protivnika ,
  Veličanje dostignuća u stihovima!
  
  Znaj da postoji samo jedna vera na planeti,
  Faith in dragi , sveti elfinizam!
  Tako da se srećna deca smeju,
  orcizam izbio u ponor !
  
  Svaki vitez je bio samo dete,
  Na travi i potocima bosi...
  Ali sada ima vitlo u rukama,
  Zanosno ravna metal čekićem!
  
  Neko naoštri mitraljez mašinama,
  Pa neko puca s ramena!
  Grimizna zastava se vijori kao crvena zastava,
  Pobeđujemo zle neprijatelje bez šale!
  
  Naši preci su hrabro uzeli Orklin ,
  Pa, šta je sa nama? Na putu smo za Mars!
  Mi smo ljudi, a ne makakiji na grani,
  Protivnikova pesnica ga pogađa pravo u oko!
  
  Ali znamo i da se zabavljamo,
  Udari bubanj, sviraj trube!
  Veoma slatka dječija lica,
  I ocjene četiri i pet!
  
  Najteži borbeni ispit -
  Ne proći kroz ovo je kao umrijeti!
  Ali u smrti imamo transparent sa bakljom,
  Vilenjački bakar ne može pasti!
  Devojka je tako lepo i vešto pevala i u isto vreme igrala, a noge su joj bile tako zavodljive. Šteta je samo što nije bilo muškaraca koji bi cijenili njenu ljepotu. I djevojka to ima na kolosalnom nivou, a ratnik pokazuje njen kolosalan pritisak i ambijent.
  A već se okupilo nekoliko stotina djevojaka, koje prave buku. Bacaju novac, a imaju jako jake mirise mladih, svježih, ženskih tijela i skupih parfema i parfema. Ovde ima mnogo toga da vam se zavrti u glavi.
  Neki od novčića su bili keramički, a bilo je čak i nekoliko drvenih novčića , što je bilo odlično. Ali uobičajeni papirni novac za planetu Zemlju se nekako ne vidi. A to je nekako neobično za Dominiku. Ponekad vam kroz um prolete misli o tome koliko su divljaci ovdje. Šta je sa elektronskim karticama za plaćanje? Pa, ovo je apsolutno fantastično za ovaj nivo razvoja.
  Pa je nekoj devojci pevačici pod bose noge neko bacio napola pojedenu tortu sa kremom.
  Hobitska djevojka udarila je u tortu munjom iz svog štapa. I odmah se raspao.
  Mala lepotica je primetila:
  - Nemoj to više da radiš! Samo novac!
  Lasica je pjevala:
  - Zaraditi novac! Zaraditi novac!
  Zaboravljanje na dosadu, lenjost...
  Zaraditi novac! Zaraditi novac!
  Ako je potrebno, barem cijeli dan!
  Djevojka zmaja je zatresla krilima i cvrkutala:
  - Pa ovo je drugi servis! Ali da biste dobili artefakt prsten , potreban vam je i treći!
  Dominika je naduvala obraze i rekla samouverenim tonom:
  - Ako hoćeš, rado ću ti opet pevati! Da budem iskren, volim da pevam.
  Publika od oko hiljadu žena, predstavnica ljepšeg spola, urlalo je i gotovo u potpunosti udaralo svojim bosim, gracioznim, djevojačkim stopalima:
  - Pevaj ponovo! Pevaj ponovo!
  Bravo, na bis! Bravo, na bis!
  Djevojka zmaja se usprotivi, podižući glas:
  - Ne! Poklonite takav prsten samo za pesme! Ovdje ona treba da uradi nešto vrednije i, u isto vreme, teže.
  Uslijedila je napeta pauza. Više od hiljadu djevojaka različitih rasa se ukočilo u iščekivanju.
  Odjednom se pojavio dječak. Jedini predstavnik jačeg pola među njima. Bio je ljudske rase, nosio je samo kratke hlače, mišićav i sa robovskom žigom na ramenu, izgledao je star oko dvanaest godina i očigledno je bio više puta pretučen. Dotrčavši, njegove prašnjave, djetinjaste pete bljeskale su prema djevojci zmaja, pao je na koljena i zacvilio:
  - Neka me oslobode! Vrati mi moju poziciju!
  Djevojka zmaj klimnu glavom i potvrdi:
  - To je to! Dječak će biti slobodan ako ga možete pretvoriti u vilenjaka!
  Dominika raširi ruke:
  - Ali ovo je nemoguće!
  Markiza-nimfa je predložila:
  - Ovo ropsko dete je nedavno bio prestolonaslednik ogromnog carstva, po imenu Oenomaus. A sada je postao dečak ljudske rase i rob da bi izbegao đavolju pošast. Učinite ga ponovo vilenjačkim princom, a onda možda možemo uhvatiti nit cijele zavrzlame!
  . POGLAVLJE br. 4.
  Hobit princeza je potvrdila:
  - Ovo je tvoja šansa, Dominic. I naše takođe. Mužjaci su skoro svi nestali. A ovaj, iako nije skamenjen, izgubio je titulu i položaj, pa čak i telo, postavši ljudski rob.
  Dječak klimnu laganom, podrezanom glavom:
  - Tuku me svaki dan da se ne kamenim! Iz nekog razloga, najotporniji su na epidemiju robovi koji su bičevani!
  Dominika raširi ruke i odgovori:
  - Da, nemam pojma kako da ga razocaram! I da je i princ bio dijete?
  Rob je odmahnuo glavom.
  - Ne, bio sam sasvim odrastao! Ali kada je počela da se kamenuje, nimfa lasica je koristila posebnu magiju. Postao sam mlad rob i bičevan. To mi je dalo nekoliko mjeseci, iako bolnih, ali života. Ali prije ili kasnije, ovo će završiti. Štaviše, moraju jako da me tuku, a svaki dan moram, ili da nosim teško kamenje, ili da vrtim točak!
  Nimfa je klimnula:
  - Da! Ovo je jedini način da se nekako odgodi djelovanje kamene pošasti. U rudnicima još uvijek ima dječaka robova ljudske rase koji se još nisu okamenili i rade. Ali to su jedini predstavnici jačeg pola koji su ostali. A onda se neki od njih također pretvaraju u kamen, a zatim se raspadaju u prah.
  Dominika je zviždala:
  - Ovo je strašno! Univerzalna katastrofa! A da bi živio i postao rob!
  Dječak, obučen u crne kratke hlačice koje su činile svu njegovu odjeću, i žilav, s mršavim mišićima ispod kože koja je izgledala tanka zbog nedostatka masti, pjevao je:
  - Da, ja sam princ, i samo rob, ali šta,
  Neka me plemići tako zovu...
  Koliko su daleko, daleko od mene,
  Dječak sa slomljenim lancem!
  Djevojka zmaja je cvrkutala namignuvši:
  - Onda ga ponovo učini vilenjačkim princom, i onda ćeš moći dobiti ovaj vrijedan prsten magije zmaja!
  Dominika raširi ruke:
  - Pa, prokletstvo, ja nemam osnovno razumevanje magije, a ti ovo zahtevaš! Što, možda, ni sami nećete učiniti!
  Nimfa markiza je uz uzdah primijetila:
  - Možda ni ovo ne možemo ... Šta kažete?
  Djevojka zmaja je rekla:
  "Ona je već dugo na nogama." A zmajeva akademija će se uskoro zatvoriti. Dakle, neka prvo položi opojne ispite , a onda pokuša da razočara dječaka princa.
  Dominica je klimnula u znak slaganja.
  - Pa, ovako, u principu, možete...
  Nimfa markiza je podigla svoj talisman koji joj je visio oko vrata. I protrljala ga je dlanovima i počela nešto mrmljati, kao čini. Djevojka zmaj je cvrkutala pokazujući zube:
  - Ovo je ozbiljan test za nju ... Može li se kretati bez veće štete ako koristi ultra čaroliju!
  Dominika je htela da dobije pojašnjenje šta znači ultra čarolija, ali je nimfa-markiza lupila bosom nogom, ukrašenom prstenovima, i devojku je uhvatio vihor. Kao da ju je neki džin uzeo u ruku i poneo.
  Djevojka glumica je promrmljala:
  - Kakav skok!
  I tako su se zajedno sa nimfom markizom našli na ulazu u palatu. Podsećao je na Ermitaž u Sankt Peterburgu, samo što je bio viši, trideset spratova sa visokim plafonom. I takođe, bujniji i ljepši od čuvene Winter.
  Dominika je raširila noge, poduprla bokove šakama i uzviknula:
  - Vau !
  Nimfa je sa osmehom potvrdila:
  - Da, ovo je prelepa zgrada Zmajeve akademije.
  Ispred ulaza je fontana u obliku sedmoglavog zmaja blistala zlatom i nekim svijetlo narandžastim metalom nepoznatim na zemlji. A iz svakog usta je mlaz vode jurio u nebo, svjetlucajući poput dijamanata u zracima nekoliko kitnjastih svjetiljki.
  Dominika je napomenula:
  - Divno je kako visoko lete mlaznjaci!
  Markiza-nimfa je lakonski odgovorila:
  - Tehnomagija!
  Svaka zmajeva glava imala je oči napravljene od dragog kamenja, različitih boja. Izgledalo je izuzetno zdravo , bogato i ukusno.
  Tu su i uredne uličice sa veličanstvenim cvijećem, koje se razlikuju po raznim oblicima i vrstama pupoljaka. Bose noge devojaka hodale su po glatkim pločicama staza sa jarkim šarama sa neopisivom elegancijom i gracioznošću. Bili su različitih godina, ali svi su bili lijepi, mnogi su nosili skupocjeni nakit.
  Ovdje je uglavnom bilo vilenjaka, ali je bilo i ljudskih djevojaka, ženskih trolova i hobita. Posljednje djevojke se ne mogu razlikovati od ljudskih. Kao, inače, nimfe i drijade. Je li to zato što nose prstenje na bosim prstima svojih malih i gracioznih stopala?
  Ali i ljudske djevojke to mogu.
  Dominika, prilično visoka studentica, izgledala je prevelika i zrela u poređenju sa studentima. I ovo ju je veoma posramilo.
  Djevojčica je upitala nimfu:
  - Izgledam kao muzejski eksponat!
  Markiza je sa osmehom upitala:
  -Jeste li gledali film o Hariju Poteru?
  Dominic se zakikotao i odgovorio:
  - Da, naravno, gledao sam. Čak su pokušali da naprave rimejk ovog filma. Pa, pa šta?
  Nimfa je primetila:
  - Tamo su bili momci i devojke. A ovdje, kao što vidite, nema dječaka, i to narušava harmoniju!
  Dominika je napomenula:
  - Hari Poter je takođe bio dete i bilo mu je lakše. Ali biti odrastao među djecom. Gore je nego ostati drugu godinu!
  Markiza je htjela nešto reći kada im je dotrčala bosonoga djevojka, ali sa dijamantskim brošem u kosi. Ona se veoma slatko nasmešila i zagugutala:
  - Jeste li vi izabrani?
  Dominika se nasmiješila i odgovorila:
  -Da!
  Djevojka se nasmijala i primijetila:
  - Ali verovatno ne znate kako da uradite mnogo! Na primjer, možete li napraviti napitak nevidljivosti?
  Djevojka glumica je odgovorila sa uzdahom:
  - Nažalost nema. Kako to radi?
  Djevojka s dijamantskim brošem i ljubičastom i narandžastom kosom klimnula je glavom. I izvadila je flašu iz džepa haljine. Okrenuo sam utikač. Otpila je gutljaj i... nestala.
  Dominika je zbunjeno trepnula svojim safirnim očima. A onda sam osjetio lagano štipanje na nosu. Zatim su je čupali za kosu. Dominikina oštra vizija videla je bose noge nevidljive devojke kako stupaju na raznobojne pločice i podižu sitne čestice prašine i paperja sa drveća i cveća. Devojka se veoma spretno trznula i bosom nogom uhvatila mladu nestašnu devojku za uvo.
  Ona je vrisnula. I Dominika ju je mogla vidjeti. Djevojka je postala prozirna, poput duha ili holograma. I vrisnuo je uplašenim glasom:
  - Povrijeđeno! Pusti me, tetka!
  Markiza-nimfa je uzviknula:
  - Pametno, da! Već sam mislio da ne možeš ništa!
  Dominika je zapjevala kao odgovor:
  Ako se razboliš, doći ću
  Rukama ću širiti bol...
  Mogu sve, mogu sve,
  Moje srce nije kamen!
  Devojke koje su im prišle smejale su se. Uprkos ukrasima, bilo je jasno da su njihove haljine prilično stroge i ujednačenog, iako luksuznog stila. Iako je u drugim aspektima postojao osjećaj različitosti. Neke devojke su imale minđuše u ušima, dok druge nisu. A neke su, posebno djevojke hobiti, navlačile zlatno prstenje sa kamenjem u nos.
  To su činili, posebno, da bi se razlikovali od ljudske djece, koja su bila previše slična. Drijade su takođe volele prstenove u nosu i ušima. Prelijepo kraljevstvo djevojaka, od sedam do tinejdžera. Međutim, među vilenjacima se odrasla i adolescencija praktički ne razlikuju po izgledu, baš kao i među hobitima, trolovima, nimfama i drijadama. Ali Dominika izgleda kao odrasla i veoma lepa devojka, sa izražajnim licem prave princeze. Možda previše preplanuli.
  Da, čak su joj posvijetlili kožu kada je glumila jednu od plemenitih dama srednjeg vijeka. Tada se preplanulo lice smatralo znakom niskog roda.
  Inače, ne samo da joj se posvijetlila koža na licu, već i na nogama. Bila je epizoda kada su je bosu i u krpama odveli do skele.
  Čak je bila i pjesma:
  Vrijeme za iskupljenje je skoro tu
  Kraljicu bosonog vode do odra!
  Umesto nakita, ona nosi krpe,
  Labudov vrat je žrtva dželata!
  Da, izgledalo je izuzetno smiješno i čak, na svoj način, nekako jezivo . Nakon sijanja, morala je glumiti kraljicu Semiramidu. A na ovim snimanjima praktički nije snimana bosa. Da, bila je to zanimljiva uloga. Ali očigledno se direktoru nije svidela. Prelijepa i medena plavuša. A za ulogu Semiramide preferirali su stariju ženu s crnom kosom. I Dominika je morala postati rob. I čak je bila žigosana vrućim gvožđem. I pipali su me, prilično grubo, po muškarcima.
  Da, i bila je scena na stalku. Naravno, bič je bio od pjene, a kad te šibaju njime ne boli. Ali svejedno, kada te vise i bicuju , to je neprijatno.
  Studentice su se stisle jedna uz drugu. Tada se pojavio učitelj drijade. Nosila je grimiznu haljinu i drugačiji stil.
  Došetala je do Dominike i zagugutala:
  -Jeste li novi?
  Dete glumica je slegnula ramenima:
  - Ne bih to rekao!
  Učiteljica je odmahnula glavom. U nosu joj je bio prsten od narandžastog metala sa prugastim kamenom. Takođe izgleda kao tinejdžerka i bosa je. Štaviše, na svakom golom prstu se nalazi prsten. A ovo je već prilično visok nivo čarobnjaštva.
  Nimfa markiza je primijetila:
  - Ona je sposoban student, i ima talenat!
  Učitelj drijade bacio je mali kamenčić na pločicu u boji i naredio:
  - Napravi novu da ti uleti u dlan!
  Dominika je rekla:
  - Telekineza, ili šta?
  Kao odgovor, devojke su se smejale. Učiteljica je viknula:
  - Raziđite se! Zašto su nagomilani!
  Čulo se nezadovoljno gunđanje i buka. Ali djevojke se nisu svađale, već su počele polako da se razilaze. Ali istovremeno gledajući prema novoj djevojci.
  Učiteljica je promrmljala:
  - Pa, hajde, naredi kamen da ti uleti u dlan!
  Dominika je, osjećajući se kao potpuna budala , uzviknula:
  - Uleti mi u dlan!
  Kamen se nije pomerio. Tada je djevojka vrisnula od bijesa:
  - Leti do mene, brzo!
  A onda je kamenčić pao i, poput meteorita, udario djevojku u čelo. Udarac je bio dobar, pristojna kvrga je odmah natekla, a i sama Dominika je pala u nesvijest.
  Nekoliko devojaka koje nisu stigle da odu, i one druge koje su se okrenule, odmah su prasnule u smeh. I ovaj smeh je podsećao na zvonjavu stotina srebrnih zvona.
  Nimfa markiza raširi ruke i primijeti:
  - Ima sposobnosti, i koje još! Jednostavnim riječima, podignite kamen bez čini. Čak ni svaka početnička nimfa ili drijada to ne može učiniti.
  Učiteljica se složila:
  - Da, sposobna je! Ali i opasno. Ovaj je sasvim sposoban ne samo da nam vrati muškarce, već i da ubije ženke. Ovo je divlja moć!
  Markiza je primetila:
  - Ova devojka je dijamant koji treba polirati!
  Dominika je ustala i skočila na noge. Glava joj je pucala, a na čelu joj je bio otok.
  Djevojka je viknula:
  - I koga sad da ubijem?
  Učiteljica je ljutito odgovorila:
  - Sebe! Mogao bi si razneti mozak. Dobro je što ti nisam rekao da digneš kamen u vazduh!
  Dominika se nasmijala i odgovorila:
  - Da, u ovom slučaju bi bila prava Hirošima!
  Mentor drijade iznenađeno upita:
  -Šta je Hirošima?
  Djevojka glumica je slegnula ramenima, koja nisu bila slaba, i samouvjereno odgovorila:
  - Ovo je grad na koji je bačena atomska bomba u kojoj je poginulo pedeset hiljada ljudi, a povređeno sto hiljada!
  Učiteljica je zviždala:
  - Vau! Vau bomba!
  Jedna od studentica je zacvilila:
  - Ova tetka je poplavljena!
  A drugi je dodao:
  - Pretvara ti ljubičice u uši!
  Nimfa markiza je prigovorila:
  - Bio sam na Zemlji više puta, i penjao sam se na njihov internet mnogo puta, i znam Hirošimu - istina je. I ovo je strašno, a još više ljudi je tamo umrlo i umrlo od radijacije.
  Jedna od devojaka je zacvilila:
  - Šta je radijacija?
  Dominika je promrmljala, žurno odgovarajući:
  - Kada se elektronski oblak odvoji od jezgra atoma i ono postane jonizovano, dolazi do zračenja. Ogoljeno jezgro atoma uništava međumolekularne veze, a ti prekidi uzrokuju ozbiljna oštećenja tijela, kako čovjeka, tako i, mislim, vilenjaka.
  Djevojke su zacvilile od straha kao odgovor. Jedan od manjih je cvrkutao:
  - Mama, bojim se radijacije!
  Nimfa-markiza, zvana Laska, se nasmijala i odgovorila:
  - Ne boj se! Ona te neće dovesti ovde !
  Dominika je duhovito primijetila:
  - Napalo nas je radijacija,
  I gde sada naći sklonište...
  I evo ti organizacije -
  Gledaj, udaraju me po vratu!
  Nakon čega ga je djevojka uzela i počela plesati. I ostale djevojke su počele plesati.
  Učiteljica je pucnula prstima . U ustima joj se pojavi zvižduk. I kako će teći slavujev tril. Ostale devojke su ga odmah uzele i smrzle se . Drugi mentor se pojavio u strogoj crnoj haljini i dao komandu:
  - Korak po korak!
  Djevojke su se smjesta postrojile u visinu. I počeli su marširati, odmjeravajući korake i protežući tabane svojih bosih nogu, kao vojnici. I radili su to kao da im je marširanje poznato, kao predsjednička garda.
  Učiteljica u crnoj haljini, ukrašenoj safirima, smaragdima i nekim hladnim kamenjem još nepoznatim na planeti Zemlji, zapovedi:
  - Sad, pevaj!
  Djevojke su, lupkajući svojim golim, preplanulim, malim i gracioznim nogama, uglas pitale:
  - O čemu pevati?!
  Mentor je odgovorio hladnim tonom:
  - O čemu bi dečaci pevali da ih nije pogodila paklena pošast!
  A devojke-učenice su pevale u horu i sa velikim izrazom;
  Zvijezde svjetlucaju u tami noći,
  I sjaj srebrnog mjeseca!
  Ljepota namršti svoje slatke oči,
  Zauvek smo vereni sa njom!
  
  Grimizni zalazak sunca bio je tmuran,
  Ali zora će izbiti!
  I vjetar je postao veseo, bučan,
  Jedro broda je nabujalo!
  
  Moja duša je težak kamen,
  Testovi borca čekaju!
  I neka barjak leti iznad glave,
  Idemo skroz do kraja!
  
  Srce neće biti obraslo mahovinom ,
  Brzi let orlića!
  Iako krv kipi, poletnim poletom,
  Poletjet ću kao strijela!
  
  Vrbe su mi se poklonile,
  Svemogući Bog je okrenuo svoj pogled!
  Iako ste potpuno nepretenciozni,
  Ja ću ti dodati snagu u borbi!
  
  Uostalom, ti pošteno služiš otadžbini,
  Ali tijelo je slabo, duh je bolestan!
  Nećeš požaliti, znam život
  Ne daj da se pretvorim u ovnujski rog!
  
  opraću grehe prošlih dana,
  Neka nestane ono što se desilo u prošlosti!
  Vidiš, kruške sazrevaju u bašti,
  Skica će ocrtati avion!
  
  Služi otadžbini svom snagom,
  Zaboravite da postoji mir u svijetu!
  Da ne zapalim gajeve,
  Neka svi dobro žive sa vama!
  
  Na ovo sam jednostavno odgovorio:
  Gospode, ja ću iskopati zemlju!
  Tako da se deca smeju od sreće,
  Da ne morate miriti svoje ljude!
  
  Uostalom, dobro zavisi od nas,
  Svako odlučuje - izbor je njegov!
  I od tebe svemoguće niti,
  Držiš univerzum u šaci!
  
  Drzaćemo se i do vas,
  Uostalom, domovina se ne može naći svetija!
  Dok sam pucao, prsti su mi jako utrnuli,
  A mi još nemamo ni dvadeset!
  
  Pobjeda je nedostižan plod;
  Za one koji su slabi, kukavički ili glupi!
  Ali vojnici mogu podnijeti sve vrhove,
  Uzećemo ovu prekomernu težinu na pupak!
  Nakon toga su nestali u luksuznoj palati Zmajeve akademije.
  A mentor u crnom pažljivo je pogledao Dominicu i primijetio:
  - Veoma si lepa. Posebno za nesavršenu ljudsku rasu. To je neverovatno!
  Dominika je oduševljeno pjevala u odgovoru:
  Ja sam samo savršenstvo
  Ja sam samo savršenstvo
  Od osmeha do gesta,
  Iznad svake pohvale!
  Oh, kakvo blaženstvo
  Znaj da sam savršen
  Znaj da sam savršen
  Znaj da sam idealan!
  Učiteljica u crnoj haljini je strogo pogledala djevojčicu i primijetila:
  - Ima neverovatnu skromnost! Kakav dragi!
  Nimfa lasica je predložila:
  - Možda da joj pogolicamo pete štapićima?
  Učiteljica je slegnula ramenima i odgovorila ne previše samouvjereno:
  - Nije loša ideja! Ali bolje je odvesti je gospodaru zmajeva. Da vidimo da li može da položi prijemni!?
  Markiza je sa osmehom primetila:
  - Prijemni ispiti? Ovo nije najgluplja ideja, ali se može usvojiti već na prvom kursu, gdje će biti trivijalno jednostavno!
  Učiteljica je prigovorila strogim tonom:
  - I staviti ovog velikog momka sa sedmogodišnjim devojčicama? Da, zadirkivat će je i štipati. Da, i ona sama može nekoga uzeti i ubiti. Ne, ovo uopće nije poslovni pristup! Ona je potrebna starijim djevojkama, a za to mora pokazati visok nivo talenta!
  Lasica je klimnula:
  - Zvuči logično!
  Dominika je odmahnula glavom, koja je ličila na majski maslačak:
  - Ne gnjavi me sa curicama.
  Učiteljica klimnu glavom:
  "Onda polagati ispite kod Lady Dragon Master." U tom slučaju ćete biti primljeni na elitni kurs. Čak ćete živjeti u zasebnoj, lijepoj sobi, sa srebrnim tanjirom i jabukom za točenje.
  Djevojka glumica je iznenađeno upitala:
  - Kako je, sa srebrnim tanjirom?
  Mentor je objasnio:
  - Kao da imate televiziju na Zemlji. Samo što za sada može biti manje programa. Pa šta? Vi imate tehnologiju, mi imamo magiju. Ali ovdje možete vidjeti kroz tanjir, ako imate pravu magičnu vještinu, šta se dešava.
  Dominika je insinuirajuće upitala:
  -Vidiš li Zemlju?
  Učiteljica je klimnula u znak slaganja:
  - I Zemlja može biti ... Osim ako, naravno, niste veoma napredan mađioničar. I ja sam surfovao internetom - kul ljudski izum. I moram reći, ti stvarno znaš pucati. I smislili su zanimljivu mrežu. Čak je iznenađujuće da je jednostavna električna energija bez ikakve magije sposobna za ovo!
  Dominika je slegnula ramenima i odgovorila:
  - Da, ovo i mene iznenađuje! Zašto ovo ne uradiš za sebe?
  Tada je nimfa markiza odgovorila:
  - Naučni napredak je opasna stvar. Ako opet počnu eksplodirati naše bombe, i to ne jednostavne, nego nuklearne ! Na ovaj način niko neće ostati živ, a magično zračenje je gore od normalnog zračenja!
  Dominika je zviždala:
  - Evo ih ! Dešava se.
  Studentice su viknule:
  - Ne treba nam takva , ona je zla tetka!
  Mentor je u ledenim tonovima naredio:
  - Prati me!
  I ona se preselila. Na nogama je imala posebne sandale koje su joj ostavljale otvorene prste ispred i omogućavale joj da baca čini s prstenovima. I sama mentorica izgleda mlado - ni jednu boru, lice bez greške. Ali vidljiva je njena struktura, ne mekane linije tinejdžerke, već odrasle žene s klasičnim i, moglo bi se reći, aristokratskim crtama. A izgled je tako težak.
  Dominika je mislila da ima neku titulu. A možda i nije mala.
  Pošla je za njom, a markiza-nimfa je skočila do nje i cvrkutala, pokazujući zube:
  - Ti si tako veličanstvena kraljica. Ali kvrga na čelu ti je već zarasla, brzo se oporavljaš!
  Dominika je s cerekom primetila:
  Ekspander snage i bučice,
  Zdrav duh u zdravom telu!
  Tako su prošli pored fontane i sedam mlazova koji su izbijali dobrih stotinu metara u vazduh , diveći se čudesnoj lepoti. Sljedeća je kapija, na ulazu strijelac, i pozlaćeni oklop.
  Novu su djevojku dočekali klimanjem i topotom svojih bosih, isklesanih stopala.
  Dominika je napomenula:
  -Devojke imaju tri dobre osobine. Jedno, da su lepe, a drugo, da su...
  A onda mi odgovor nije pao na pamet. I evo ih u zgradi akademije zmajeva. Ovdje je toliki luksuz, ne možete ga ni porediti sa Peterhofom. Osim zlata i platine, još uvijek postoji mnogo različitih metala koji nemaju analoga na planeti Zemlji. I također, brojno drago kamenje najsloženijih i najljepših uzoraka, obloženo ornamentima, gracioznim, prelijepim cvjetnim pupoljcima. Na zidovima je također mnogo različitih portreta. Uglavnom vilenjaci i vilenjaci. Ali postoje i druga stvorenja. Ali skoro sva lica i figure su mlada i istaknuta. Mladići često poziraju golih grudi. I vrlo su slični kipovima antičke Grčke i Rima. Ima tu dosta stvari ... A tu su i fontane koje izlaze iz uglova, što takođe izgleda lepo i ukusno.
  Vidljiva su i ogledala sa narandžastim i zlatnim okvirima, uokvirena dijamantima i topazama. Što samo po sebi izgleda prilično pristojno i ujedno je ugodno za oko.
  Dominika je sa zadovoljstvom primijetila da je njena kamena kvrga praktički nestala. I opet je lepa i zlatokosa . I takva devojka...
  Kosa joj je toliko svijetla da malo ljudi vjeruje da nije ofarbana. Ali ovo je njena prirodna boja. I odlično joj pristaje uz bronzanu preplanulost njenog mladog lica.
  Ona je djevojka plemenite krvi i s vremena na vrijeme skoči kao majmun.
  I sama akademija je hladnija od Versajske palate. Zato pokušajte da joj se približite.
  Dominika ga je uzela i otpjevala:
  Svodovi palata su nam primamljivi,
  Sloboda nikada neće biti zamijenjena!
  Sloboda nikada neće biti zamijenjena!
  A njeni goli nožni prsti podigli su dijamantski kamenčić s poda i bacili ga više. Proleteo je, ali je nimfa pucnula prstima, a dijamant je završio na njenom otvorenom dlanu.
  Dominika je napomenula:
  - Pametno si to uradio!
  Lasica je cvrkutala:
  Agilniji od makaka
  Tvrdji od vola...
  A čulo mirisa je kao kod psa,
  A oko je kao u orla!
  Mentor je strogim tonovima primijetio:
  - Sad idemo dole .
  Dominika je promucala:
  - Ili je možda bolje, naprotiv, ustati?
  Odmahnula je glavom:
  - Ispod je podzemni stadion. Tamo ćete pokazati svoje vještine ako želite u elitu!
  Djevojka glumica stidljivo je upitala:
  - Šta ako ne položim ispite?
  Učitelj je rekao strogo:
  - A onda ćeš postati rob. Igrali ste robove u filmovima i znate šta je to?
  Dominika se nasmijala i odgovorila:
  - Danas je devojka gola robinja,
  A sutra je samo kul boginja!
  I ona je, zapravo, počela da se zabavlja i bez ikakvih poteškoća.
  I tako su počeli da se spuštaju niz mermerne stepenice. I to je bilo kao silazak u pakao.
  Dominika se prisjetila kako je glumila vješticu u filmovima. Podignuta je na lancu, sa rukama vezanim iza nje za plafon. I stvarno je boljelo. I steže vene. Preplanulo, mišićavo tijelo djevojke prekriveno je znojem od bola i napetosti. A onda se lanac oslobađa. I ona na trenutak osjeti olakšanje i juri dolje. I tu je napetost na podu.
  A Dominika vrišti od paklenih bolova u zglobovima i ramenima. Da, morate to osjetiti.
  Nimfa, vidjevši da djevojčino lice ima grimasu , primijeti:
  - Ne moraš biti rob. Možda ćete postati student u mlađoj grupi.
  Dominika se zakikotala i primetila, pevajući, rugajući se sebi, odrasloj devojčici i pritom glumici:
  Učenik prvog razreda, prvi razred,
  Danas je vaš praznik...
  Divno je i zabavno vrijeme,
  Prvi susret sa školom!
  Laska je napomenuo:
  - Nije smiješno! Vi ljudi niste ni sanjali o našim mogućnostima u magiji!
  Dominika je odgovorila agresivno:
  - Jeste li ikada sanjali o našim tehnološkim dostignućima? Jedna hidrogenska bomba će ugasiti svu vašu magiju.
  Mentor u crnom je napomenuo:
  - Nema potrebe da se hvališ . Ovo nije prikladno!
  Dominika je odgovorila:
  - Ovo nije hvalisanje, već konstatacija činjenica. Hidrogenska bomba snage sto megatona sposobna je uništiti sav život u radijusu od sto kilometara. Možete li zamisliti šta je ovo?
  Nimfa je potvrdila:
  - Ona ne laže! Ljudi zapravo imaju tako fantastično destruktivno oružje. I što je najvažnije, postoje i projektili sposobne da ga isporuče do cilja.
  Učiteljica je promrmljala kroz zube:
  - Šteta što kuga na muškarce nije zahvatila Zemlju. Agresivni mužjaci poput vašeg ne zaslužuju život!
  Dominika se nije svađala, klimajući glavom:
  - Ponekad i ja mislim da je tako.
  Nimfa je primijetila:
  - I ljudi su različiti. Nemojte misliti da su svi loši. Mada, koji su ljudi brojniji, loši ili dobri, ne možete reći na prvi pogled!
  Dominika je primetila sa osmehom koji je izgledao veoma tužno:
  - Ako gledate centralnu televiziju, onda, možda, ima više loših . Ili čak veoma loših!
  Nimfa je potvrdila:
  - Ovo je ksenofobija! Kada se mržnja pojača prema svemu što nije kao ti. Ali ovo ne treba uzimati kao primjer.
  Dominika je napomenula:
  - Dobro, hajde da ne pričamo o politici. Moj cilj je da spasim sve predstavnike jačeg pola na planeti ... Odnosno u vašem univerzumu. A ovo je više od planete!
  Lasica je ljubazno odgovorila:
  - Ovo nije planeta, čak ni velika, ali nije ni univerzum. To je nešto između veoma velike planete i svemira. Ali radije ne bih ulazio u korov...
  Mentor je protresao karakteristične uši koje su joj izlazile ispod kose i rekao:
  - U svakom slučaju, ne samo mi, već postoje i druge akademije zmajeva i nezmajeva koji traže načine da spasu mužjake, i ako je moguće, vrate ih.
  Dominika je zacvilila:
  - Davljenik se hvata za slamku! I zaista je cigla...
  Nimfa markiza je predložila:
  - Možda bi trebalo bolje da pevate, spust je dosta dug!
  Djevojka glumica je klimnula:
  - Da, slažem se , još je hladnije nego u metrou!
  A Dominika je klimnula glavom koja je blistala zlatnim listićima i zapjevala:
  U ratu nema starosti ni visine,
  Ona čini devojčice i dečake jednakim!
  Oni koji ne žele blaženstvo u tišini,
  Ko želi da leti još više!
  
  Sečemo, pucamo i sečemo,
  Za nas postoji vjera - služenje Otadžbini!
  Naravno, bolje je služiti kao mač,
  Da odlučno dobijemo bitku!
  
  Šta je još važnije za naše žene?
  Naravno, ne nosite ga samo na krevetu!
  Ti si muz orao, a ne jadni vrabac,
  Potrudite se da naše kuće ne izgore!
  
  Ovo je žestoka bitka, vidimo da dolazi,
  Horda plovi, mase se ne mogu prebrojati!
  Ali kovači su iskovali jak štit,
  Neće nas uplašiti rika i zli udarci!
  
  I okupili smo se zajedno, legija,
  Koplja se čvrsto drže u rukama moćnih!
  Budi neprijatelj barem šampion u razaranju,
  Čekaju me grobovi, a ne medalje na pupku!
  
  Sudarili smo se , ali devojke smrde,
  Mačevi u rukama blistaju kao munje!
  Tako jake devojke, tvrd izgled,
  Na zavist čak i zvezdama Jedi !
  
  mislili orci, stvorenja , kraljevi ?
  Ali sada "medvedi" trče!
  Mi smo sveti ratnici Rusije,
  Bilo koji borac, djevojka ili momak!
  
  Otjeramo ih i ne uzimamo zarobljenike,
  Slobodni ljudi ne bi trebali proizvoditi nesretne robove!
  Imali smo posla sa čupavom vranom,
  Interesi otadžbine su veći od privatnih!
  Da, pjesma nije slaba i glas ratnika je divan.
  Spuštanje je završeno, a sada su se tri djevojčice različitih vrsta: mentor vilenjaka, markiza nimfa i čovjek koji se spušta, našle na teritoriji velikog podzemnog stadiona, koji po veličini nije niži od Lužnjikija, a možda čak i superiorniji.
  Imao je mnogo raznih sprava, visok plafon i tribine za stotine hiljada gledalaca, i stolice izvezene somotom, biserima, zlatom, pa čak i za najskuplje goste sa dijamantima i drugim kamenjem.
  U isto vreme , bio je skoro prazan. Istina, u centru je bila sama Veliki majstor i šefica akademije, zmajeva vojvotkinja de Montserrat.
  Vrlo lijepa ženka sa sedam glava, obojena u sve dugine boje. I izgleda tako lijepo, jednostavno nevjerovatno, pogotovo ako ga vidite u stvarnosti, a ne na filmu.
  Dominika je pevala neuredno:
  Visoko nebo, daleke daljine,
  Poslušajte pjesmu o hrabrima Akmale ...
  On je zao zmaj, izbavio je zemlju,
  I ovaj vitez je napustio svetlost neba!
  Opet se pevaju pesme...
  Ovdje je zmajeva vojvotkinja de Montserrat prekinula prijetećim glasom, poput truba Jerihona:
  - Vidim, ti si veoma drska devojka, sa jezikom koji bi se lako mogao uvijati u dugu petlju oko tvog ljudskog vrata.
  Dominika je odgovorila sa nevinim osmehom:
  - Nisam te htio uvrijediti. Samo ja zaista volim da pevam. A Akmal je samo dječak iz bajke, filmski lik iz dječjeg filma. Ne shvatajte to previše ozbiljno!
  Sedmoglavi ženski zmaj, veličine otprilike dobar jurišnik sa dva sedišta, nasmejala se i primetila, sa svih sedam njenih glava koje su govorile u isto vreme, kao da čine jednu celinu, uprkos različitim mozgovima:
  - A vi ste duhoviti i hrabri, a ujedno i snalažljivi. Možete li bar nešto da uradite u magiji?
  Dominika je otpjevala komičnu pjesmu kao odgovor:
  Poklon nastavnika,
  Proveli su vreme sa mnom...
  Patio je sa mnom uzalud -
  Najveštiji mađioničar!
  
  Mudri učitelji
  Nepažljivo sam slušao...
  Sve što mi nije traženo
  Uspeo sam nekako!
  . POGLAVLJE br. 5.
  Dječak rob i bivši princ Oenomaus ponovo je dobio zadatak da okrene teški točak. Dete, oko jedanaest ili dvanaest godina, savladano umorno i bosim nogama naslonjeno na oštro kamenje, mlelo je žito. Dvije vilenjačke su udarile, u približno jednakim intervalima, po dječakovim golim, mišićavim leđima. Nekako je ovo robovsko postojanje pružilo odgodu od pretvaranja u kamen. Ali mladim dječacima robovima ne treba dozvoliti da se odmaraju i treba ih udarati oštro i prilično snažno.
  I tako sve dok rob, potpuno iscrpljen, ne zaspi. I nakon toga ga ponovo odgajaju, hrane da ne umre od gladi i ima snage za rad. I ponovo se upregnu.
  Ovo daje život, ali samo veoma bolan. Kao, kao pakao tokom života, samo što je telo mlado i zdravo i misli su u glavi i svest je čista. Ali to ga čini još više ponižavajućim i bolnijim. Da malo odvrati misli od bola i umora, bivši princ, a sada robovski dječak Oenomaus iskoristio je svoju maštu;
  Posada pirata na borbenim zmajevima pretura po oblacima u potrazi za plijenom. Zgodni, mišićavi mladi vilenjak Oenomaus u elegantnom odijelu, čizmama koje svjetlucaju grimiznim lakom i sa dijamantskim mamuzama upravlja svojim troglavim čudovištem. A ostatak tima čine neverovatne devojke. Mišićavi su, preplanuli, bosi, a sva odjeća im je ogrlice od dragog kamenja na grudima i bokovima. I svi su, naravno, samo modeli sa svijetlom kosom. Uzjahali su zmajeve koji su bili nešto manji i imali su samo jednu glavu.
  Pa naravno, on je muškarac, jači pol, a njegov tim čine predstavnice ljepšeg pola. I ne trebaju mu drugi muškarci.
  Dakle, samo muški kapetan ima cipele, a njegovi divni podređeni mogu svojim bosim, gracioznim nogama u borbi učiniti stvari koje se ne mogu reći u bajci ili opisati perom! Ljepotice su sposobne da bacaju eksploziv smrtonosnom silom, i bacaju bodež, bumerang ili otrovnu iglu.
  Enomaj, mladi princ, pevao je s oduševljenjem i radošću:
  Bogataš će se, naravno, smejati,
  Protresite svoj mamon, svoj puni stomak!
  I naša sudbina je da umremo od bola,
  Smrt nad svima bdi, starica sa kosom!
  
  I želimo da trčimo po travi,
  Na kraju krajeva, mi smo još uvek, u suštini, samo deca!
  Ali dječak će osjetiti dvostruko ropstvo,
  Nema slobode ni u jednom zatvoru na planeti!
  
  Moramo se boriti, ovo je sudbina,
  Ubij druga ako moraš da ubiješ brata!
  Nema smisla moliti se Svemogućem,
  Za čije grehe robovi snose odmazdu?
  
  Ima krvi u areni i prljavštine u tamnici,
  Pacovi su mi grizli bose noge!
  Pohlepni princ zadirkuje svojom bikovom nogom,
  Njega samog treba poslati!
  
  Da biste preživjeli, morate ubiti,
  Patiš i u duši i u smrtnom tijelu!
  Plemići se guštaju na leševima siromaštva,
  Smrad je umro, ostao je samo potez kredom!
  
  Ali svejedno, duh volje se ne može slomiti,
  Otadžbina je živa u dječakovim mislima!
  Vojska će doći vilenjacima vječnim zlostavljanjem,
  Bacićemo bogate zbog njihovih dela !
  
  Onda će se torba s novcem tresti ,
   Ko je cijedio sokove iz Otadžbine!
  Za pobedu nam je potreban bistar um,
  A ako ste kukavica, čak su i bogovi nemoćni!
  
  Evo zamaha mača, glava je odletela,
  Dželat se odjednom pretvorio u žrtvu!
  Kako je đavo iznenada pobegao iz kazana,
  Dakle, ljutnja se izbacuje iz velikog srca!
  
  Ne treba razmišljati, vilenjaci svjetlosti su slabi,
  Naš narod se nikome nije klanjao!
  pridošlicu iz pakla ,
  I mi smo ljubazni da pijemo čaj iz tanjira!
  Predivna pjesma, a njegov tim zmajeva je veličanstven. Tako lebdeći na desnoj ruci, vilenjakinja sa bakrenocrvenom kosom koja je vijorila na vetru poput proleterskog barjaka uzviknula je:
  - Vreme je da se uozbiljimo, oh princ vazdušnih pirata!
  Enomai klimnu glavom sa osmehom:
  - Svakako! Za ovo smo rođeni!
  Djevojke su pjevale horski, uglas, poskakujući i igrajući se svojim snažnim telima, izvajanim od razvijenih mišića:
  Jadni smo mi, jadni smo pirati,
  Veoma, veoma nam je žao...
  Stavili smo tegle na nebo za karavele,
  Ali zato što nam nisu usadili moral!
  A ratnici su pjevali s još većim veseljem i uzbuđenjem, a glasovi su im bili kao puni slavujevi trilovi:
  Piratima nije potrebna nauka
  I jasno je zašto...
  Imamo noge i ruke,
  Ali ne trebaju nam naše glave!
  U ovom trenutku, djevojka žutoljubičaste kose zazviždi propisno:
  - Napred! Na desnoj strani je cela vazdušna galija!
  Devojke su pevale u horu:
  Eh mama , preko okeana, eh ma , zmajevi u šahu,
  Eh mama , pogledaj basnoslovno bogatstvo...
  Ne marimo za zakone, mi gradimo novi poredak,
  Umrijeti slab i glup pod mačevima!
  Princ Enomaus je naredio:
  - Pa, devojke, ako nam je suđeno da pljačkamo, onda ćemo pljačkati!
  A onda je cijelo jato zmajeva pojurilo u napad. Jurili su ka svom cilju.
  Galija je bila velik i lijep brod. Uprkos velikoj težini i natovarenoj raznovrsnom robom, zahvaljujući magiji, nesmetano je lebdela u atmosferi. I vjetar je raznio jedra ove galije.
  Enomai je primijetio da su jedra plovila imala vrlo svijetle i lijepe šare. A ovo je, recimo, jako kul . Pogotovo kada se pojavilo izlazeće sunce.
  Iz galije su primijetili jato pirata koji kontroliraju dresirane zmajeve. I tim je počeo da se buni oko toga. I u njemu su većina lijepih djevojaka u tunikama i robova. Bili su samo u kupaćim gaćama, samo par mladih robova imalo je zlatne i srebrne narukvice koje su svjetlucale na gležnjevima i zglobovima.
  Djevojke ratnice bile su raskošnije ukrašene. Ali i bosi, kao dečaci od dvanaest do četrnaest godina, mišićavi, lepi, ali sa robovskim žigovima na grudima i ramenima.
  Samo jedna djevojka ratnica imala je elegantne čizme na nogama. Očigledno je ona najvažnija ovdje i kapiten. Tako lijepa plavuša sa kosom koja je izgledala kao da je posuta zlatnim puderom.
  I kakvo slatko lice ima. A tijelo je prekriveno oklopom koji je izliven od platine, safira, smaragda, topaza, rubina, ahata i dijamanata. Štaviše, drago kamenje je složeno u prekrasan ornament najljepših boja. Tu su ruže, tulipani, različak, zaboravnice, mimoze, božuri i mnogi drugi.
  Na njenom luksuznom oklopu svi cvjetovi su različiti, a ni jedno se ne ponavlja.
  Gusarski princ Enomaus osjeti u sebi navalu sjajnih osjećaja i zaguguta:
  - Pa zar je zaista moguće sakati i ubiti takvu lepotu! Ne mogu podnijeti takav grijeh na svojoj duši.
  Vatreni crvenokosi partner je primetio:
  - Ali zato smo mi pirati! Uostalom...nemoguće je gusirati bez grijeha.
  Drugi je sa osmehom primetio:
  Da, teško je zaista ubiti voljene osobe,
  Uostalom, vilenjak je , vjerujte mi, rođen za sreću...
  Ali ako si gusar, oštrica je majka,
  Bez krvi, kiše i vječnog lošeg vremena!
  Crvenokosa je takođe primetila:
  - Ovo su prelepe devojke i dečaci, naravno, ali oni nisu naša rasa vilenjaka, već iz rase ljudi! Vidi, super , oblik njihovih ušiju.
  Oenomai je bio iznenađen:
  - Jesu li ljudi tako lijepi i mladi?
  Vatreni ratnik klimnu glavom:
  - To je to! Uz pomoć magije dobili su vječnu mladost. A sada su ovi momci zaglavili u svojim ranim tinejdžerskim godinama.
  Oni će sada uvijek biti mladi i pokorni.
  Mladi princ je pevao:
  Svi vilenjaci, ljudi na planeti,
  Uvek treba biti prijatelji...
  Deca treba uvek da se smeju.
  I živite u mirnom svijetu!
  Djeca treba da se smiju
  Djeca treba da se smiju
  Deca treba da se smeju -
  I živite u mirnom svijetu!
  Plavokosi vilenjak je predložio:
  - Postoji opcija! Boriće se najbolji borac sa njihove strane i najbolji ili najbolji sa naše strane. U slučaju pobjede dijele s nama plijen, a u slučaju poraza gubitnik postaje . ili rob ili leš!
  Enomaus je primetio:
  - Ovo je logično! Spreman sam za borbu!
  Djevojke na zmajevima opkolile su galiju. Oni su brži; masivni brod jednostavno nije mogao pobjeći okretnom jatu.
  Ali galija je imala oružje. I počeli su ih usmjeravati, a fitilji su se čak počeli i dimiti.
  Enomaj reče gromoglasnim glasom:
  - Predlažem dvoboj! Po običaju vazdušnih gusara. Jedan borac sa vaše strane, a jedan sa naše. Polovinu svog tereta ćete dati pobjedniku. I u slučaju poraza , radi šta hoćeš sa gubitnikom. Nećemo vam smetati.
  Devojka kapetan u dragocenom oklopu sa cvećem je odgovorila:
  - Super! Prihvatamo ovaj izazov! Boriću se! A vi nominujte koga god želite!
  Vilenjački princ Enomaus je odlučno rekao:
  - Ja sam jedini predstavnik jačeg pola među vama. Zato moram da se borim!
  Crvenokosi asistent je rekao agresivno:
  - Nisam gori borac! Želim da se borim!
  I zatresla je bosonogu, elegantnu, vrlo okretnu nogu, koja je pokretna, kao tijelo kobre.
  Mladi ratnik se usprotivio:
  - Mi smo kapetani, borićemo se!
  Devojka u skupocenom oklopu klimnu glavom i sa osmehom reče:
  - Markiza de Diana, na usluzi!
  Mladi vilenjak samouvereno odgovori:
  - Princ Enomaus! Spremni za bitku!
  I vrlo spretno mladi ratnik skoči na palubu i izvuče svoj dugi, tanki mač.
  Lady de Diana je takođe izvukla oštricu i sa osmehom upitala:
  - Zašto je princ odjednom postao krvožedni gusar?
  Enomaj je na ovo odgovorio odlučno:
  - To je duga priča. Ali ja nisam krvožedni gusar, već plemenit! I to čini razliku.
  Markiza je sa osmehom odgovorila:
  - Neću te ubiti, bićeš moj lični rob i zarobljenik. Natjerat ću te da mi jezikom poližeš bose tabane i time mi pružiš zadovoljstvo!
  Enomaj se nasmijao i odgovorio:
  Neću ni ja tebe ubiti! I čak je lijepo golicati takva stopala jezikom. Ali iako si ozbiljan ratnik, nećeš čekati moj poraz!
  Diana se nasmejala šire , krupnim zubima, i odgovorila:
  - Da vidimo! Ne samo ja, već i druge djevojke će te jahati u zatočeništvu. I mi ćemo vas mučiti i prebiti do smrti. Hajde da vidimo kako se smeješ u ovom slučaju!
  Princ gusar je zapjevao kao odgovor:
  Ne odustaj, ne odustaj, ne odustaj
  U borbi sa čudovištem iz noćne more, ne budite bojažljivi...
  Osmeh, osmeh, osmeh -
  Znajte da sve izgleda odlično i u redu !
  Markiza je klimnula vrlo zadovoljnim pogledom:
  - Vi ste veseo mladić! Bio bi veliki ludak. Možda ću te čak dati i kraljici. I biće zabavno!
  Enomaj je ljutito odgovorio:
  - Dosta ćaskanja. Hajde da se borimo!
  Devojka u oklopu skočila je sa poda baterije i napala svog kolegu. Enomaus ju je sreo, parirao udarcima, pa čak i uzvratio, zamalo da je lepotici odsekao uvo. Odskočila je i primetila sa panterovim osmehom:
  - I nisi loš. Mislio sam da si princ kao da sam ja časna sestra!
  Devojčica, međutim, nije vilenjak, ona ima ljudsko uho. Ali Enomaus je vilenjak. Ljudi i vilenjaci imaju zajedničku djecu - polukrve . Ali obično ih zovu kopilad . I ne vole ih oboje.
  Markiza je ponovo napala. Izvodila je složene kombinacije sa mačevima. I njena oštrica je treperila, skakala i ponovo se okretala, kao krila mlina u uraganu. I napala je.
  Princ, koji nije bez razloga bio naslednik ogromnog carstva, zadao joj je snažan udarac u prsa. I probio je oklop. Krv je čak prskana. I bilo je jasno da je djevojka ranjena.
  Odmaknula se i prosiktala:
  - Opasno čudovište!
  Edmond je odgovorio sa snishodljivim osmehom:
  "Možda sam čudovište, ali daleko sam od dječaka!"
  Diana se nasmijala i ponovo napala. Iako je iz nje curila grimizna krv. I ona se raširila po palubi.
  Crvenokosa kraljica je primetila:
  - Odmah bih joj odsekao glavu! Ne bih vukao gajde.
  Markiza-kapetan je prosiktao:
  - I mogu ti dati takvu priliku!
  Enomaj je odgovorio tako što je mačem udario ratnicu ispod ruke i presekao joj tetivu. Ispustila je oružje iz desne ruke, ali ga je odmah podigla lijevom . A ona se mesožderski nacerila, kao da je gospodarica situacije u ovom obračunu.
  Mladić je primetio:
  - Ti si hrabra devojka! Ali onda se povrediš. Bolje odustani!
  Diana je uzviknula:
  - Umrijećemo, ali nećemo odustati!
  Crvenokosi gusarski ratnik je cvrkutao:
  Morate nas poštovati, plašiti nas se,
  Podvizi gusara su beskrajne...
  Vilenjaci svetlosti su uvek znali da se bore,
  A planeta je luda za nama!
  I smeh kao odgovor, tako preliven i zvonak. Sve je izgledalo tako cool i sa osjećajem.
  I Diana je ponovo napala. Postupila je lijevom rukom ništa gore nego desnom. I bilo je prilično lijepo, tako graciozni pokreti. Osim toga, markiza-kapetan joj je izuo čizme, a njena mala, graciozna stopala postala su bosa. I to je doprinijelo njenoj spretnosti.
  Enomaus je primetio:
  - I bosonog ti pristaje, draga lepotice!
  Diana je prosiktala:
  - Poljubićeš me u gole pete!
  Borba je bila veoma agresivna. Markiza je napala s divljim bijesom i mahala oružjem kao da je lepeza dame. I ovo se pokazalo izuzetno lijepom. A onda je vrh zagrebao Oenomausa duž glatkog, bezdlakog, rumenog obraza vilenjaka.
  Mladić je primetio:
  - Dobar si!
  Diana je klimnula:
  - Da, kul sam! I opet zamah i okret.
  Crvenokosi gusar je viknuo:
  - Udari je! Ubij je!
  Oenomaus je odgovorio sa osmehom:
  - Šta je sa zapovijedi Svevišnjeg - ne ubijaj?
  Vatrena devojka je odgovorila:
  - Doslovno - ne činite zlo ubistvo!
  Princ gusar je promrmljao:
  - Dakle, moguće je počiniti dobro ubistvo?
  Crvenokosa devojka je potvrdila:
  - Nije ni moguće, ali je neophodno!
  U međuvremenu, ranjena devojka kapetan je ponovo pokušala da napadne, i to veoma dobro. I počešala je Enomaju po ruci i ramenu.
  Diana je urlala:
  - Osećaćete se loše! Ubiću te, psiću!
  Oenomaus je pjevao kao odgovor, parirajući napadima;
  Znamo besmrtnu slavu u bitkama,
  Bez straha, seci hrabro!
  Neka nam mač pomogne u velikim dostignućima,
  Porazite neprijatelja - ništa drugo nije važno!
  
  Plovimo po moru, bez sumnje,
  Pirat i oluja, uragan nije prepreka!
  Uspomena će ostati u srcima generacija,
  Neprijatelj je poražen - to je cijela nagrada!
  
  Ljepota će ti ljubav strasno dati,
  A sutra dželat čeka skelu!
  Povezivanje svog života sa filibusterom je opasno,
  Fortuna baca kockice na čudan način!
  I na posljednjoj riječi, gusarski princ udari mačem po šaci markizične djevojke, a oružje joj ispadne iz blijede ruke.
  Diana se nasmiješila i skočila, ciljajući golom petom u Oenomajevu bradu. A djevojka je ležerno šetala. Mladić ju je podigao i potom bacio. Diana se srušila na palubu i ostala zapanjena. Zaista je pokušala da skoči, ali ju je vrh vrha čizme udario u bradu, a devojka se potpuno onesvestila od snažnog udarca.
  Enomaj je podigao ruke i uzviknuo:
  - Pobjeda!
  Tutnjava je prošla kroz posadu djevojaka i bosonogih dječaka. A ratnici sa svojim dečacima robovima prkosno su kleknuli.
  Crvenokosi ratnik je primetio:
  - Nekako je ispalo vrlo lako! Mislio sam da će biti teže.
  Enomaus je promrmljao:
  - mislila je ćurka i završila u supi!
  Devojka se nasmejala i uz cerekanje primetila:
  Ne misli previse o vilenjacima
  Doći će vreme, shvatićete i sami...
  Zvižde kao meci na slepoočnicu,
  A djevojka trči u bitku potpuno bosa !
  Crvenokosa je predložila:
  - Hajde da tučemo robove po golim petama motkama. Mislim da će im se svidjeti!
  Enomaus je namignuo i primijetio:
  - Mislite li da će im se svidjeti? Iako hrapavi tabani dječaka vjerovatno nisu toliko osjetljivi na bol od štapa.
  Crvenokosi gusar je primetio:
  - Najvažnije je da nam se sviđa! Pljačkašima poput nas je veoma prijatno mučiti lepe dečake!
  Prelijepa djevojka u elegantnoj tunici i nakitu na zapešćima i gležnjevima gukala je:
  - Spreman sam, kao markizin pomoćnik, da nastavim borbu! I dostavi drugu polovinu plijena!
  Vatreni gusar je zarežao:
  - Ona je moja! Boriću se sa njom! Ovo je jasno.
  Enomai je klimnuo u znak slaganja:
  - Logično! Nije sve za mene da odnesem sama. Čak i ako sam ja za tebe najvažniji.
  Crvenokosi ratnik se usprotivio:
  - Nema poglavara među jednakima. I predlažem da se borimo bez oružja.
  Ratnik u tunici je primetio:
  - Bez oružja? Zar se ne bojiš, vilenjače?
  Vatreni gusar je odlučno odgovorio:
  - Ne idi u šumu da se plašiš vukova!
  Devojka u tunici, ova divna medena plavuša, upitala je nežnim tonom:
  - Neka nam peva šarmantni mladić. Mislim da je nešto lirsko, a druge devojke će me podržati.
  Ljepotice s obje strane su složno cvrkutale:
  - Dobrodošli! Želimo vaše pjesme na vrhuncu naših pluća!
  Oenomaus je sa osmehom pevao:
  Sećam se kako sada, blistavo svetlo lice,
  Pogled mi je probio srce kao bodež!
  Gorio sam u potocima vatrenog vjetra,
  Samo si ćutao kao odgovor!
  
  Tvoj glas, kako je lep i čist,
  Vjerujem u beskrajni vodopad tvojih milovanja!
  Ne treba mi mrski zivot bez tebe,
  A sad će me vječni zrak obasjati!
  
  Ti si boginja bezgranične ljubavi,
  Okean pun čudesne svjetlosti!
  Razbijte ledene okove, u šali,
  Neću vidjeti zoru bez tebe!
  
  Tvoje lice sija kao sunce iznad,
  Nema ljepših figura u svemiru!
  Osjećaj strasti prekriva kao uragan,
  Biti sa tobom zauvek je sreća!
  
  Bol u mojoj duši bjesni kao oluja,
  I vatra u mojim grudima nemilosrdno gori!
  Volim te, izgledas ponosno zauzvrat,
  Led u krhotine slama ti srce!
  
  Između svetala u bezgraničnom zvezdanom okeanu,
  Ti i ja smo se vinuli u nebo kao orlovi!
  I tvoje usne, blistave rubinima,
  nešto nježno i strastveno!
  A aplauz je takav da se ljepotice jednostavno guše od oduševljenja. Ali u tom trenutku jedna od devojaka je viknula:
  - Dve borbene fregate dolaze ovamo!
  Enomaus je s tužnim osmehom primetio:
  - Pa, je li to upravo ono što si htela? Trebala vam je zanimljiva borba? Tako ćete ga dobiti!
  Crvenokosa je ljutito primijetila:
  - Zvali su ih! Krstarice sa vojnicima. A sada se nećete izvući samo sa udarcima po golim petama!
  Devojka koja je gledala kroz dvogled primetila je:
  - Na brodovima su orkovi. A to znači da nas čeka ozbiljan test.
  Oenomaus je logično primetio:
  - Ali možemo ubijati naše neprijatelje bez ikakve štete po našu savjest. Kada dodirnete prelepe ratnike, srce vam bukvalno krvari!
  Devojka zelene kose je primetila:
  - Naši zmajevi su brži od fregata. Možda ćemo imati vremena da odemo!
  Princ gusarski reče odlučno:
  - U našem rečniku ne postoji reč bekstvo!
  A gusare su pevale od besa, spremne za bitku na život ili smrt;
  Živimo u svetu punom razdvojenosti, tuge...
  Šta vojnik treba da radi kada je usamljen ?
  Bogovi su, s pravom, okrutno odlučili za nas -
  Ovaj tip sijede sljepoočnice!
  
  Univerzum je tako okrutan prema ljubavi,
  Suze razdvojenosti tekle su u kaskadi...
  Saosećanje je nestalo bez traga, kao san,
  I život je postao kao kamen bez mekoće!
  
  Smrzava se u pustinji, a led gori od vrućine,
  Kako zarđali lanac obavija moje srce!
  I kiša razdvajanja kuca kao razlomci po krovu -
  Džepovi prazni, ostaje samo bakar!
  
  Ali vjera u podvig borca inspiriše,
  Svemogući Bog, znate, dao je čvrst zavjet!
  I biće nam kao lišće u toplom maju,
  Kad niknemo, dočekamo zoru!
  
  Da li želite da planetu učinite srećnijom?
  Pa da svako od nas peva slavno kao slavuj?
  Tada je najslađi med postao žetva sa lipe -
  U duši divova, stavimo tačku na laži !
  
  Nema potrebe da prevariš Boga, veruj mi,
  On dobro vidi ko je od nas kukavica i gad !
  Dajte žrtvi značenje Gospodnje,
  Nije ni čudo što piše, odužiću vam se ljudi!
  
  nas je uhvatilo na mreži ,
  Niko ne zna gde se završavaju ubistva.
  Juda visi na trulom jasiku -
  A za one koji su vjerovali - kruna od lovora!
  
  Svaka osoba može postati bolja
  Naš izbor je svestan - stremljenje ka Hristu.
  Ali ponekad postoje lokve krvi,
  Barem obećavam - dolazim uskoro!
  
  O svet, koliko nasilja imaš,
  Kao da ne možemo mirno da živimo !
  Žena je plakala nad vojničkim kovčegom,
  Kako je tanka krhka nit života!
  
  Prolivanje krvi nije naš poziv -
  Želim da volim, da dam otadžbini raj!
  Zašto je ova kazna za sve nas?
  Odgovor: dajte sve svoje bogatstvo siromasima!
  
  Nemoguće je kupiti spas za novac,
  Jer za Boga nema cijene za zlato!
  I u crkvi se klanjaš u nedjelju,
  Da postanu krilati kao orlovi!
  
  I doći će vrijeme - doći će Božje Kraljevstvo,
  Zla i grabežljiva tama će završiti!
  Duhovno će nestati, prokleto ropstvo,
  I zemlja će postati u veličini sreće!
  Nakon tako inspirativne pjesme, djevojke-gusari na zmajevima su uzeli i krenuli na juriš na velike fregate, koje su bile pune orka - smrdljivih i dlakavih medvjeda.
  Bilo je manje djevojaka nego gadnih stvorenja, ali su bile mnogo okretnije i spretnije.
  A onda su i djevojke koje su bile na trgovačkom brodu ušle u bitku na strani gusara. A i momci robovi su požurili da rastavljaju oružje. Ovo je tako dirljivo jedinstvo ljudi i vilenjaka protiv njihovih vječnih povijesnih neprijatelja - orka.
  Enomaj se također pridružio bitci. Mladić je zamahnuo sa dva mača odjednom, vodeći mlin, odsijecajući glave orcima. Borio se sa bijesom lava.
  A pored njega je crvenokosa . Gosa peta djevojke udarila je orka u bradu i slomila mu vilicu. A onda je ork pao, a rogovi su ga udarili u stomak. I bila je to teško vođena bitka.
  Oenomaus se hrabro bori. Ovdje maše leptirom svojim mačevima, kao lepezom, i odsiječe glave koje se kotrljaju kao kupus.
  Mladi princ je pevao sa oduševljenjem, pokazujući čuda junaštva:
  Ako ti je pesnica jaka -
  To znači da ćete biti prvi u životu!
  I onda drug nije siromah,
  Ima zlatno srce i čelične živce!
  
  Ali što je još važnije, vjerujte, to je jak um,
  Zato što je borac vilenjaka hladniji od životinje .
  Ako si mračan u životu,
  Tada će vas veseli smeh učiniti voljenim!
  
  Automatski dodatak, znam, snaga za šaku,
  Jer je pun znanja, Know-How!
  Ali pokušaj da daš moć u ruke budale ,
  Tada ćete dobiti samo bol kao nagradu!
  
  Bilo je vremena kada su išli u lov sa toljagom,
  Luk, tobolac strela na debeloj koži...
  Ali pravili su chervonete tamo gde su odlazili novci,
  I vrlo je lako skočiti u galaksiju!
  
  Iako je obrazovanje dobro -
  Ali interesantno je i skupiti hrabrost...
  I jednako bajonetu, postaće dleto,
  I vrlo pošteno služimo Otadžbini.
  
  Ali zlo nasilje je težak krst,
  Naše bojno polje je puno krvi...
  Zašto je Svemogući Bog ponovo uskrsnuo nakon patnje?
  Da bi se ojačalo vojno okupljanje vojnika!
  
  Suze devojcine padaju - pala je njena voljena drugarica,
  Majka se moli uz stenje, vrišteći iz sveg glasa...
  Na prozorima je led, a kamin se ugasio,
  Evo jednog zgodnog mladića sahranjenog pod zemljom!
  
  O, surova sudbo, kakva zla sudbina,
  Bogorodice , gdje je tvoja dobra narav?
  Čovek je želeo da se što pre zaruči,
  A sad vjetar nosi prašinu pod borovima!
  
  Život će doći srećan - biće dobro,
  Pita od jabuka će postati makovo zrno...
  Čudovište protivnik pretvara se u prah i prah,
  Neka prava sreća pređe prag!
  
  Sve se radi na Elfu, a bacanje je na Farsu,
  Skupimo vijenac pun zvijezda u šaku!
  I zdravo momci, samo vrhunska klasa,
  I strašni ghoul je bačen u vatru !
  
  Mitraljez se već odomaćio - meci sipaju u mlaz,
  A neprijatelj je bio iscrpljen, ono što je želio je nula!
  Ako pobediš, postaćeš bogat,
  Ko god je zapalio požar završiće u siromaštvu!
  Ovo je pjesma i velika borba, uz zamahe vrlo oštrih i okretnih mačeva. A udarci slijede po glavama, kao po asfaltu. I mnogo orkova je već ubijeno. I momci robovi u borbi. Niko od njih ne izgleda starije od četrnaest godina, ali svi su mišićavi. Mršava tijela dječaka robova otvrdnuta su teškim radom. A grube, žuljevite pete neprestano su udarale u brade orka, lomeći im vilice.
  Djevojka kapetan je došla k sebi. I ona je sjela. Obe ruke su joj teško povređene - tetive su joj prerezane. Pa, ovo nije fatalno, uz pomoć magije i vještičarskih napitaka šteta se može vratiti. Ali ovo će trajati najmanje nekoliko sati. U međuvremenu, ona ne može da se bori.
  I nema ko da pomogne - sve devojke i momci su u borbi, i bore se sa divljim gnevom. Ovo je tako brutalna borba.
  Diana se pomerila, srećom, njena stopala su bila bosa i relativno netaknuta. I okretnim prstima poput majmuna, djevojka kapetan je počela tražiti pribor za prvu pomoć. Postoji napitak koji liječi rane, i to vrlo teške, i univerzalni melem. Osim toga, zašto se ne uključiti u bitku nakon što umotate udove i namažete ih melemom i napitkom?
  Bosim nogama možete bacati vrlo moćne i otrovne predmete. I to bi bilo tako cool i destruktivno.
  Diana je delovala samouvereno. A njena stopala su tako bosa i okretna. Nerado je nosila čizme, samo da bi naglasila svoj status. U svijetu u kojem postoji nekoliko svjetiljki i vječito ljeto, cipele nisu potrebne da vam noge ne bi bile hladne, već za ljepotu, i da biste naglasili da niste ni rob ni rob. I ovo je logično...
  Ovdje je jedan od dječaka, također bos, bacio oštru iglu u nos orka. A on se, primivši porciju otrova, ukočio i odmah umro.
  Momak rob je oduševljeno pjevao, a pridružili su se i ostali robovi, bili su ljudi i pjevali kao ljudi:
  Sada, ako postoje problemi u svemiru,
  Ne dešava se ni po koju cenu...
  Ne želiš više promjene
  Čovek ne zna šta hoće!
  
  I tu je Černobog sa moćnom snagom,
  Veliki ima univerzalnu moć ...
  Daje ga čoveku pravo na čelo,
  Da ljudski rod ne podivlja!
  
  Da, Svemoćna rasa ga je stvorila,
  Da ljudi imaju razloga da se razvijaju...
  Tako da čovek želi sve odjednom,
  I ljudi su naučili da se bore!
  
  Kako ratnik pobjeđuje zlo,
  Taj Rod stvorio za dobrobit čovjeka...
  I izlio je dobrotu za duše i tijela,
  Nikad nije kasno da naučite da se borite!
  
  Šta svemogući Bog želi?
  Da se ne usude baciti vilenjaka na koljena...
  Da zla sudbina ne vlada,
  Tako da se stotine generacija razvijaju!
  
  Da, Černobog je podsticaj za ljude,
  Da ne bude lijenosti, stagnacije...
  Neka budeš orkšista razbiti u komadiće,
  Prošećite Orklinom u prijateljskoj formaciji!
  
  Zato nemoj se izgubiti ako je teško,
  Ako nevolje zadese otadžbinu...
  Rod će to učiniti lijepo i lako,
  Samo da se ljudi pokrenu!
  
  A Černobog je samo tvoj stariji brat,
  Iako je strog , voli te beskrajno...
  Postići ćete najveći rezultat
  Kad ćeš zauvijek služiti Vilenjaku!
  Orci su pretrpjeli ogromne gubitke, posjekli su ih i djevojčice i dječaci. Čak je i Diana, premotanih ruku, ušla u bitku. A njihovi goli nožni prsti bacali su oštrice za brijanje koje su pogađale orkove vratove i presijecale im arterije. I svakakva grla i ostalo. I izgledalo je izuzetno impresivno.
  A onda je Dianina bosa noga bacila grašak sa stisnutom suznom travom. I odmah je desetak orka, predvođenih generalom, izbačeno i preletjelo je preko boka fregate. Ovo je zaista kolosalno uništenje i smrt mrkih i ružnih medvjeda.
  Enomaus reče sa osmehom:
  - Mi smo iste krvi: ti i ja! zar ne?
  Diana je odgovorila sa prijateljskim osmehom:
  - Kad smo ujedinjeni, nepobedivi smo! Čovek i vilenjak su moć, i zvuči veoma ponosno!
  Devojke su pojačale pritisak. Preživjeli orci, koristeći grube padobrane, počeli su skakati, klizeći s krilatih fregata. Neki od padobrana su se zbog svoje velike težine pokidali, a veliki medvjedi su padali kao kamenje, ali za razliku od kaldrme, vrištali su i psovali jako prljavo!
  Diana je tvitala:
  Nije lako biti dobra žena,
  Ljubaznost ne zavisi od visine!
  Enomaj je izvršio još jedan mlin svojim oštrim i dugim mačevima i odsjekao glavu ogromnom kapetanu medvjeda. Otkotrljala se po palubi kao bure, prskajući krv. A mladi princ je pevao:
  Krv je ponovo tekla kao reka,
  Vaš protivnik je prilično težak...
  Ali ne boj se sotone,
  I vrati čudovište u tamu!
  . POGLAVLJE br. 6.
  Sedmoglava zmajeva vojvotkinja i, u isto vreme, veliki majstor Akademije magije, siktali su i pitali:
  - Možete li da se podignete u visinu odraslog čoveka i da visite u vazduhu bar minut?
  Dominika se nasmijala i odgovorila:
  Mogu, ali mogu drugačije
  Trci bosi po rosi...
  Djevojka skače kao žaba -
  Ovo znači nešto drugačije od svih ostalih!
  Usta vojvotkinje zmaja su se otvorila i iz njih je buknula vatra. Plamen je prošao i veoma bolno opekao prelepu devojku na njenim bosim, ružičastim tabanima sa gracioznom krivinom pete.
  I Dominic je vrisnula, ali odmah joj je čvrsto stisnula vilicu. I grudi su joj se jako nadignule. Dobro je pogodio, čak su i plikovi odmah nabujali. Kao da su je drevni inkvizitori mučili.
  Djevojka je zarežala:
  vam još Lanselot i kralj Artur !
  Vojvotkinja zmaja je zaurlala:
  Ko je još ovo s kim se usuđuješ da mi prijetiš?
  Nimfa markiza je odgovorila:
  - Ovo su heroji iz ljudskog folklora. Potpuno su bezbedni za vas, Vaša Milosti!
  Ženka zmaja je zaurlala:
  - UREDU! Sada imate praktičan zadatak, izliječite opečena stopala. Ovo je vrlo korisno u praksi, i dobro će vam doći više puta u životu.
  Dominika je, usiljeno se smiješeći, pjevala:
  - I jedan, i dva, i tri, i pet!
  Neću se umoriti od ponavljanja...
  Govori isto
  To je dovoljno da vam zamuti vodu!
  Veliki Majstor Zmaj je primetio:
  - A ona je drska devojka. Možda joj ne samo spržiti pete, već i slomiti nožne prste?
  Nimfa markiza je primijetila:
  - Moramo biti strpljivi, oh vojvotkinjo. Možda je ova djevojka naša jedina šansa da spasimo jači spol. I vratite ljude!
  Ženka zmaja je zaurlala:
  - Ovo je glupo! Davljenik hvata slamku, a ti zgrabiš golu petu ljudske devojke . Nije pokazala nikakve posebne sposobnosti.
  Nimfa markiza je prigovorila:
  "Uspela je da podigne kamen svojom naredbom bez ikakve magije ili čini, a to mnogo vredi!"
  Vojvotkinja od Montserrata se nasmijala i odgovorila:
  - Da, slavno je povredila čelo. Istina, sada nema ni traga. A to nije tipično za ljude.
  Lasica potvrdila:
  - Odmah se vidi da je posebna i odabrana! A za to je potreban poseban, iskren i suptilan pristup.
  Vojvotkinja zmaja klimnula je sa sedam glava odjednom:
  - Da, iskren i poseban pristup... Možda da joj ližem pete jezikom, u znak velikog poštovanja!
  Dominika se trgnula i samouvjereno odgovorila:
  - Ne, bolje da ne koristiš jezik! - I dodala je, neočekivano učinivši svoje lice mnogo slatkijim. - Iako je jezik nesumnjivo najjači dio tijela. On je u stanju da pokrene milionske armije!
  Nimfa markiza je predložila:
  - Dajte joj jednostavan zadatak. Na primjer, neka natjera mačku da joj priđe i prede, a onda se vrati!
  Evo, do tada ćutljiva ženska trol u ljubičastoj haljini, sa čarobnim štapićem u rukama, prigovori:
  - Ne! Nećemo joj dozvoliti da muči mačića. Bolje je boriti se sa mnom čarobnim štapićima. Ovo će biti zaista ozbiljan ispit i efikasan test!
  I pečatirala je petu svojih sandala, prošaranih safirima i ljubičastim i lila dijamantima.
  Vojvotkinja zmaja je uzvratila:
  "Preteško je za devojku početniku da se bori sa majstorom Akademije zmajeva." Bilo je teško boriti se sa tobom, čak i sa ovim veoma iskusnim i prekaljenim Laskom!
  Trol se nasmijao i primijetio:
  - Posebno! Nakon ovoga, ni Koschey Besmrtni se neće bojati nje!
  Onda je Dominika ispalila:
  - Šta, imaš li Košeja besmrtnog?
  Vojvotkinja zmajeva klimnu glavom:
  - Naravno, ima, međutim, on je daleko od dalekih zemalja u dalekom kraljevstvu. Ali postoji ovaj podli trik !
  Ubica je uz osmeh primetila:
  - Ili je možda izazvao kugu? Da pobijete sve mužjake i zarobite svoje ženke!
  Vojvotkinja zmaja je uzvratila:
  - Teško! Imamo deset puta više žena nego muškaraca. A među orcima i goblinima koji čine vojsku Koshcheia besmrtnog, naprotiv, ima deset puta više muškaraca nego ženki, a oni su mnogo veći i jači. Zašto da uništava svoje podanike i vojsku!
  Dominika je napomenula:
  - Ali kuga ne pogađa samog Koshcheija?
  Trol je klimnuo glavom:
  - Da, ni jedna borbena magija ne deluje na njega. Ne uzima oružje. Čak je ni vaša hidrogenska bomba ne može uništiti. Takva je suština!
  Ubica je primetila:
  - Ali verovatno ima smrt u svom jajetu, na vrhu igle!
  Vojvotkinja zmaja odgovorila je gromoglasnim glasom:
  - Nije tako jednostavno! Da je bilo tako lako pronaći Koshchejevu smrt, on odavno ne bi bio živ. I tako, stara je toliko vekova da...
  Nimfa markiza je za nju odgovorila:
  - Vi ste još skakali po drveću, ali on je već imao svoju moć i sjeo je na tron. Zamislite kakav je ovo entitet!
  Dominika ga je uzela i otpjevala:
  Majmuni prave grimase
  I sede na grani...
  I dalje neozbiljno
  Bili su naši preci!
  Ženski trol je primijetio:
  - Koshchei je, naravno, takođe osumnjičen. A kada je pošast počela, on je, naravno, bio prvi na koga se sumnja. Ovo je, na neki način, glava osovine zla. Kao stoglavi muški zmaj, najveći od zmajeva, car nad carevima i zli. Ali i ovo čudovište se okamenilo i srušilo. Ali Koscheya bi barem bilo briga! Štaviše, sumnjali su i na kralja Džina, Iblisa... Džini su duhovi i oni se ne mogu okameniti.
  Ali duhovi su se nekako sakrili. I kao da su nestali!
  Dominika je zapjevala kao odgovor:
  Duh ispali, ne, veruj mi, devojke imaju snagu,
  I nestao...
  A onda je zmaj prigovorio lepoti ,
  Trčite, molim!
  Markiza de Laska je primetila:
  - Postoje i dobri i zli duhovi. Oni su jaki, ali su im mogućnosti ograničene. Ali teoretski, ako je jedan od muškaraca ili žena zamolio cara džina Iblisa da uništi mušku rasu, i bio u mogućnosti da pronađe prsten svemoći koji bi dao moć nad ovom najvećom silom u našem univerzumu, onda bi on to mogao uzrokovati!
  Dominika je klimnula:
  - Ovo je već nešto! Moramo pronaći Prsten Svemoći. A onda ćemo sve popraviti.
  Ženka zmaja se nasmijala, a glas joj je bio poput groma. A onda je odgovorila:
  - Jedan prsten je veoma teško pronaći. Pošto daje moć nad teritorijom uporedivom sa cijelom galaksijom. Štoviše, ako je u vašem svemiru galaksija gotovo prazna zbog rijetkog rasporeda zvijezda, onda je to teritorij na kojem žive trilioni inteligentnih bića i mnoga kraljevstva. I očigledno ga još niko nije pronašao, jer nije bilo cara našeg bajkovitog univerzuma!
  Dominika se zakikota i upita:
  - Imaš li Boga?
  Markiza-nimfa je odgovorila:
  - Da li postoji takav Uzvišeni Bog, Stvoritelj u svim Univerzumama, ili On ne postoji, do danas niko zaista ne zna. Čak i Koschey Besmrtni. Ali postoje bogovi nižeg ranga. Ali oni su takvi da su od male koristi i bolje je kloniti se. Generalno, riječ Bog ima mnogo značenja. Dakle, najviši džini su po snazi prilično jednaki bogovima.
  Ženski trol je primijetio:
  - Imamo i religije, ali od njih je malo koristi. Usput, kao i tvoj. Sada, kada je bio korona virus , crkve su bile zaista prazne, a molitve su nekome pomogle, ili ih je tamjan štitio od virusa. Zašto ste vi ljudi tako lakovjerni, misleći da klečeći i klanjajući se možete moliti za nešto zauzvrat!
  Dominika je odgovorila agresivno:
  - Ali ja uopšte ne verujem ni u Boga ni u bogove! I nije me briga za to. Ali ranije nisam vjerovao u vilenjake i smatrao sam ih bajkom i ljudskim izumom. - Devojka je udarila golim tabanom o kamenu ploču i nastavila. - A sad vidim da postoje vilenjaci, zmajevi, trolovi, nimfe, pa zašto ne vjerovati u Boga i anđele? Štaviše, mnoge milijarde ljudi vjeruju u Svemogućeg, a gotovo isključivo mala djeca, i to ne sva, ozbiljno vjeruju u zmajeve i vilenjake.
  Markiza Laska se nasmijala:
  - Znam! Ova devojčica je, kada je bila mala, gledala crtani film o Dunnu i, zapravo, počela da traži čarobni štapić u dvorištu. I provjerila je svaku grančicu. I druga djeca su joj se smijala. Zapravo, čak iu ranoj dobi većina ljudi razumije da su čarobni štapići bajke!
  Dominika je napomenula:
  - Ali u tvom svetu postoje magični štapići!
  Trol je klimnuo glavom:
  - Naravno da postoji! A da biste preživjeli, morat ćete naučiti kako ih koristiti !
  Ženka zmaja je zaurlala:
  - Upravo sada! Dajte joj čarobni štapić, videćemo za šta je ova devojka, veoma oštra i smelog jezika, sposobna!
  Dominika je pjevala:
  Molim vas da ne budete iznenađeni
  Ako se magija desi!
  Ako se desi, ako se desi magija!
  Laska je napomenuo:
  - Pa, zar nije divna? Kakva čarobnica!
  Ženka trol je čvršće uhvatila svoj čarobni štapić u desnu ruku i mahnula njime. I grom je pogodio Dominiku. Ali devojka-glumica je u poslednjem trenutku uspela da skoči, a udarac je promašio. Mermerna pločica iza mene se otopila i počela da se dimi.
  Vojvotkinja zmaja je uzviknula:
  - Budi oprezan, Kobra! Oštetićete ceo premaz!
  Lasica se nasmijala i primijetila:
  - Ovo je metoda čarobnog štapića!
  Žena trol Kobra je zapjevala kao odgovor:
  - Zla majko, moj metod je jednostavan,
  Ne volim da vučem mačku za rep!
  Dominika je zarežala u odgovoru:
  U mojim zjenicama je noćna mora,
  Jedan skok - jedan pogodak!
  Vojvotkinja zmaja je prekinula:
  -Vidi, već su joj nestali plikovi! Kod ljudi šteta ne nestaje tako brzo. Kakva devojka !
  Nimfa markiza je potvrdila:
  - To je to! Nisam pogrešio u tome. Regeneracija je rijetka po snazi, čak i za čarobnice, i nije tretirana magijom.
  Dominika je namignula i demonstrativno stala na ruke. A njene bose noge bljesnule su u zraku poput lopatica propelera. A devojka ga uzme i oduševljeno zapeva, svojim srebrnim glasom:
  U borbama smo kalili našu volju,
  Brate, borili su se za otadžbinu.
  Izdaleka je ličilo na elfinizam,
  Vilenjački vojnik je ušao u Orklin!
  
  Naši preci kovali su mačeve,
  A onda su puške krenule u akciju...
  Breze otvaraju svoje grane,
  Devojke peku pite!
  
  je uspješan u svakoj bitci ,
  Ona zna kako da shvati stvari svojim umom.
  Ponekad gori čisti pakao.
  Ali pobedićemo protivnika !
  
  Vilenjak štiti Zemlju,
  Daje utočište onima koji su bosi i goli.
  Završili smo bitku u maju,
  Orkmacht je čekao žestok poraz!
  
  I nakon izgradnje i sjetve,
  Polja cvjetaju i raž je u stogovima.
  Vi ste heroji, devojke, dede,
  Bilo je smrzavanja i snijega u rovovima!
  
  Iz naše hrabre otadžbine,
  Duboko se nakloni.
  Lete zastave elfinizma,
  A Firerovi barjaci su za raskid!
  
  Proći će vijekovi pod nama zvijezde,
  Imperija je galaktički roj.
  Nikad nije kasno da se rodiš
  I sahrani neprijatelja u svemiru!
  
  Ali verujem da će um biti miran,
  A čovek je svima kao majka,
  Ovdje starinska porodica napreduje,
  Radiance of Glory - Grace!
  A djevojka jako lijepo pjeva, ona je tako divna pjevačica svjetske klase. Ili kvazi-svjetski - što je još smješnije.
  Vojvotkinja zmaja je zaurlala:
  -Sjajno! Ili možda samo uzmi i uradi to...
  Ženka trola Kobre je graknula:
  - Vreme je za borbu sa magičnim štapićima! I to bez tupih eksera! Borićemo se sa neprijateljem do kraja!
  Nimfa markiza je zacvilila:
  - Ne budi glup! Kakav ti je ona neprijatelj. Ovo nam je možda posljednja prilika da spasimo i vratimo jači spol!
  Dominika je promrmljala od bijesa:
  - Daj mi čarobni štapić i izbaciću mešavinu sa svog protivnika. Ja sam Harry Potter u suknji, a ne neki Dunno!
  Vojvotkinja zmaja promrmlja:
  - Kakva je ovo banda?
  Lasica je objasnila:
  - Likovi iz ljudskih bajki i folklor Harry Potter je dječak koji je studirao na magijskoj akademiji, a Dunno je strip crtani film .
  Cobra se nacerila i protresla štapićem. Pulsar je izleteo i udario tamo gde je stajala filmska glumica. A ona, Dominika, je vrlo spretno skočila unatrag, bljeskajući svojim ružičastim štiklama, koje su bile praktično očišćene od prašine. I plamen joj je uzeo taban i lagano ga polizao.
  Djevojka je viknula:
  - Oh , ti perverznjaku !
  I odmahnula je rukom. I odjednom joj je čarobni štapić koji je nimfa držala u rukama udario u njen dlan strašnom snagom.
  A Dominik ju je čvrsto zgrabio, poput okretnog majmuna. Nakon toga je kao odgovor ispalila pulsar.
  Djevojka glumica nije šaputala nikakve čini, nije gukala, samo je mahala magičnim artefaktom. I vatreni ugrušak poleti prema Kobri. Ovo nije očekivala i oborena je. Njene sandale, polucipele koje su pokrivale samo petu, tresle su se prema gore. I bilo je jasno da je trol teško povrijeđen. I dugo je stenjala. I počela je da uzvraća iz svog čarobnog štapića.
  A pulsari su se raspršili kao da tuča pada s neba. Zaista je došlo do razmjene udaraca.
  Tačnije, jedan jak udarac i niz iskosa promašili su cilj.
  Pulsar je pogodio i zmajevu vojvotkinju. Ona je odgovorila tako što ga je uzela i zarežala vatrom iz usta. A njeno svjetlo nije bilo bezazleno, čak je uhvatilo i markiznu nimfu.
  Ona je takođe protresla svoj čarobni štapić i zaurlala:
  - Dosta dece! Zaista ste već prešli sve granice.
  Ali obje djevojke nisu ni pomišljale da se smire. Dominika je, osetivši u sebi demonsku moć, udarila svojim magičnim štapićem i bacala pulsare jedan za drugim. I njena jaja su udarila u stopala ženskog trol majstora i spalila joj sandale.
  Vrisnula je od bijesa:
  - Ljudsko pile!
  Nimfa markiza je prigovorila:
  - Ne! Najvjerovatnije je to dama jastreb, ili barem zmaj!
  Dominika je ponovo udarila , a ovaj put je talas cunamija njene mahnite vatre zaista udario kao toljaga napravljena od plamena.
  A ženski trol Kobra će urlati i osloboditi magiju bez ograničenja. Ali čim je vatreni stub baci uvis, bukvalno joj spali haljinu i udari je u prsa.
  Ženskom trolu je zastao dah. A Dominika je napredovala i dodala ubojiti pulsar u glavu. I bilo je kao da mi je čekić udario u mozak.
  Kobra je urlala i konačno se onesvijestila. Njena bosa stopala bila su izgorena i sa žuljevima. Djevojčica s orlinim nosom je bila opjevana i pretučena.
  Vojvotkinja zmaja je radosno uzviknula:
  - Vau! Nadmašili ste sva očekivanja! Iskreno, nisam mislio da možete učiniti tako nešto - nokautirati samu Kobru!
  Nimfa markiza je klimnula:
  - Ona je naša glavna i skoro jedina nada! I on može biti opravdan. Pogledajte šta radi ova naslikana lepotica!
  Zaista, Dominika ju je uzela i protresla svojom bosom, gracioznom nogom, a marokanski tapacirana "koza" odjednom je zablejala i galopirala unaokolo. Kao da je postao zaista živ i pokretljiv. I hajde da stvarno skočimo i flertujmo.
  Vojvotkinja zmaja prasnula je u smeh, odmahujući sa svojih sedam glava i primetila:
  - Vau! Kako ona to radi?
  Dominika je slegnula ramenima i zacvrknula:
  Da budem iskren, ne znam
  Sve se pomešalo na podnevnoj vrućini...
  Gotovo nikad ne čitam čini.
  Uopšte se ne igram sa duhom vjetra!
  Umesto toga, uvek mi nedostajete, gospodine,
  Povedi devojku sa sobom!
  Vojvotkinja zmajeva zaurla:
  - Dominika prihvata! A s obzirom na njegov poseban talenat, upisuje se na elitni odjel Zmajeve akademije. Gdje ona ne samo da neće morati da plaća studije, već će joj, naprotiv, biti isplaćena povećana stipendija!
  Dominika je skočila više, okrenula se i zapjevala:
  Nema bolje Dominike
  Ona je boja Zemlje...
  Sunce izlazi nad planetom,
  A svuda okolo su nule!
  Nimfa markiza je sa slatkim osmehom upitala:
  - Šta ću dobiti za ovo?
  Nastupila je pauza... Dominika je ispalila :
  - Treba da nađeš zgodnog dečaka!
  Vojvotkinja zmaja se nasmijala i odgovorila:
  - Međutim , novopečenoj studentici se očito zavrtjelo u glavi od silnog ponosa! Stoga nalažem pokoru - izgovoriti stotinu krilatih aforizama. I to odmah!
  Dominika je klimnula glavom sa osmehom:
  - Molim te! Nije bez veze što sam glumio u filmovima, a imam odlično pamćenje!
  Vojvotkinja zmaja promrmlja:
  - Dođi brzo! Takođe imam ograničenje u vremenu!
  Dominika je duboko udahnula i nažvrljala brzinom mitraljeza:
  Uši mrtvog magarca nikome nisu potrebne, ali sluh žive lisice je dar za one kojima magarci ne trebaju da postignu svoje ciljeve!
  Jednom kada na pamet stavite cipele, zauvek ćete ostati bosi!
  Rat je vazduh za pluća, ali samo pomešan sa binarnim gasom!
  Ako neprijatelj ne želi da odustane i ne zna da izgubi, nateraćemo ga da se skine i naučićemo ga kako da pobedi!
  Loši ljudi vole crnu magiju, dobri ne-ljudi vole bijelu magiju!
  Ubijanje u ratu je teško u procesu, odvratno u percepciji, ali kako je na kraju sjajno! To znači da rat donosi zdravlje duši, otvrdnjavanje tijela i čišćenje novčanika!
  Ponekad rat uveliko puni novčanike, i to u direktnoj proporciji sa punoćom prolivene krvi i prazninom pokvarenog srca!
  Dug Otadžbini se nagrađuje nesebičnom predanošću!
  Rat testira pametne, ojačava jake, zabavlja budale ! -
  Nije zabavno biti podsmijeh, nije dosadno natjerati druge da plaču!
  Dobar vladar , kao slatki med, prvo će se polizati, pa ispljunuti !
  A zli vladar će, kao pelin, prvo biti spljošten , a onda pogažen!
  Da, zlato je meko, ali se lako može iskoristiti za kovanje neprobojnog štita!
  Kvalitet uvijek nadmašuje kvantitet - čak ni okean biserne ječmene kaše nije prepreka za sjekiru!
  Zlo je puno snage kada je dobro oslabljeno strahom!
  Šala je dobra, kašika je dobra za večeru, a pomoć u nevolji!
  Možete imati sreće jednom ili dvaput - bez vještine, sreća nestaje!
  Ko nije Lav Tolstoj je književni skitnica!
  Ne morate biti rođeni Tolstoj da biste bili naivčina za književnost!
  Hajde da popijemo za to da imamo više žena nego razloga za crvenilo zbog razvoda!
  Požuda je uništila više muškaraca nego samilost žena!
  Tačno oko, kose ruke, neprijatelj nije promašaj - kratkovidan!
  Filozofija ne produžava život, ali ga čini kićenim, razvlačeći fragmente!
  Komandant pobjeđuje vještinom, mesar brojevima, genije umjetnošću, pretendent prijevarom!
  Pa da popijemo da nada ne umre, a da umiru samo oni koji je ne dožive!
  Nada umire poslednja ... A prvi su oni koji je ne opravdavaju!
  U ratu je logika relativan pojam, kao i čokolada; prije nego što stignete i da se divite pločicama, one su vam već u ustima; prije nego što ih uspijete progutati, one izlaze postrance!
  Uspjeh ponekad smrdi, postignuće miriše na leš, ali sreća ne može smrditi!
  Bog je na površini svake stvari, a Đavo je u njenim detaljima!
  Dobiti batine je neprijatno čak i za mazohistu!
  Ono što Bog ne zna je samo pitanje na koje nije mogao odgovoriti!
  Majmun je bolji od čovjeka po tome što može biti samo životinja doslovno!
  Propovijed koja ne vodi ka dobru je kao put koji vodi do sjekire!
  Graditi bilo koju doktrinu na tekstovima Jevanđelja isto je što i proučavanje kvantne mehanike iz bajki braće Grim!
  Teško je biti Bog, ali ostati đavo je potpuno nepodnošljivo!
  Um učetvorostručava snagu čak i ako se broj neprijatelja udvostruči!
  Život je potpuni kompromis, ne sa ljudima, već sa prirodom!
  Čelo je u obliku zvona , što znači da je slog kul!
  za budale , zakoni prirode nisu propisani za genije!
  Jezik je dat pametnim da sakriju misli o glupim i besmislenim stvarima!
  Ko vidi smiješno u tužnom, tragično će oslijepiti od ozbiljne radosti!
  - Požuri bez žurbe - požuri bez žurbe! Dobijte peticu iz lekcije rješavanjem složene akcije!
  Pobjednici se ne sude ... Mada, ponekad im se sudi!
  - Ljudska glupost je saveznik bogova neprijateljskih prema ljudima!
  Čovjek u štali je čovjek, ali svinja ni u palati neće se uzdići više od vepra!
  Dvije su beskonačne stvari: svemir i ljudska domišljatost, međutim, prva je relativna, a druga apsolutna!
  Šta Rus ne voli brzu vožnju i prokleto brz let!
  - Ne žele svi u pakao, ali samo rijetki mogu okusiti želju za đavoljom prilikom!
  Ali bez zalijevanja suzama, ne možete požnjeti žetvu radosti, a bez navodnjavanja, tada lovorike uspjeha neće rasti!
  Bog je u svakoj stvari, ili na njenoj površini, a Đavo je u odsustvu stvari, ili u dubini materijalne nestašice!
  Ko odvoji vrijeme da bude oprezan, uštedjet će vječnost na svojoj sahrani!
  Tišina je zlatna, riječ je srebrna, ali toliko se izlijeva iz ženskih usta da se i dijamanti zatupljuju!
  Tišina je zlatna i dugo čuvanje elokventnih potoka neće zarđati!
  I zlato gubi svoju vrijednost ako se tiho zakopa u zemlju!
  Ponekad ćete, šuteći, napuniti svoj novčanik sa više zlata nego glasnim molbama za pomoć!
  Rat nikad nije dosadan, može biti rutina, ali samo do prvog pucanja!
  Mirno vrijeme ima tendenciju da se ponavlja, a samo je bitka uvijek individualna!
  U ratu, kao i u šahu, ne možete pogriješiti, ali razlika je u stalnom vremenskom pritisku!
  Rat je vječna vremenska nevolja i prije prvog poteza!
  U šahu se potezi prave naizmjenično, ali u ratu se izmjenjuju!
  Rat je kao šah, samo bez pravila iu realnom vremenu!
  U ratu vječno nedostaje vremena, kada vlada mir, nedostaje zabave!
  Najzanimljivije u ratu je da je uvijek sve ozbiljno, a samo za pokazivanje kapitulacija!
  Možete lažno odustati, ali, avaj , možete odustati samo stvarno!
  Naporan rad na obuci se isplati lakoćom borbe! Ko nije lijen postaće heroj!
  Nikad nije kasno za učenje, osim ako nisi mrtav!
  Čak i mrtav čovjek ima priliku za osvetu, osim ako nije ateista!
  Postati ateista znači prestati biti besmrtan!
  Oni misle svojom glavom, ali deluju stomakom!
  Zlo ne živi u srcima, već u stomaku!
  Srce je sebično samo s vremena na vreme, ali stomak uvek!
  Želudac je najstrašniji dio tijela, ali je ono što nas motiviše da radimo!
  Bez srca nema čoveka, bez stomaka nema ljudske pohlepe!
  Oni tješe srce i smiruju stomak!
  Nije me briga koliko košta auto, glavno je da prestiž domovine nema cijenu!
  Ako Isus živi u srcu, onda Sotona živi u stomaku!
  Prazan želudac podstiče vas da napunite novčanik!
  Prazna glava prazni vaš novčanik!
  Veliki stomak nije znak velike osobe, ali ukazuje na malu snagu volje!
  Prazan stomak ispunjava dušu gorčinom!
  Najteži stomak je onaj čija praznina dolazi iz glave bez mozga!
  Žena se hrani nogama kao vuk, samo u štiklama!
  U budućnosti mnogi obećavaju zlatne planine, ali sreća je još uvijek iza ugla!
  Život nije kao karte, uvek morate dati sve od sebe za uspeh !
  Cilj je kao svjetionik, težite mu, ali kada ga postignete, vidite da su se problemi samo povećali!
  Cigareta je najefikasniji ubica , posebno protiv mušterija! Cigareta je kao nečujna puška, ali je smrtonosna čak i u rukama amatera!
  Cigareta je najpouzdaniji snajperist, uvijek ubija!
  Cigareta je gorkog ukusa, ali privlači više od slatkiša!
  Cigareta je kao loša djevojka , ali rastanak s njom je mnogo bolniji!
  Cigareta, za razliku od granate, kada je bačena, produžava život!
  U ratu je najkraći put do cilja zaobilazni manevar, a čista istina je podla obmana!
  Zaobilazni manevar je najsigurniji način da skratite put do cilja!
  Život je crven, ali odlazi sa grimiznom krvlju!
  U ratu život gubi svoju vrijednost, ali dobija smisao!
  Rat je, poput mladoženja, podložan izdaji, ali ne dozvoljava da se oduži!
  Rat je pohotna žena koja proždire muška tijela!
  Svi uzrasti su podložni ratu, kao i ljubavi, ali to nije prijatna zabava !
  Rat je, poput kurtizane, skup i promjenjiv, ali uvijek ostavlja herojsko sjećanje!
  Rat nije kao san, ne možete bez jakih emocija!
  Svijet je dosadan i opuštajući, rat je zanimljiv i uzbudljiv!
  Rat, ova krv i znoj, oplođuje sadnice koje rađaju hrabrost!
  Koliko god da je ratni proces zanimljiv, svi žele kraj!
  Rat nije knjiga, ne možete je zatvoriti, ne možete je sakriti ispod jastuka, možete je samo zaprljati!
  Rat je religija: on zahtijeva fanatizam, disciplinu, bespogovornu poslušnost, ali njegovi bogovi su uvijek smrtni!
  U ratu, kao iu kasinu, rizik je visok, ali dobici su kratkog vijeka!
  Vojnik je smrtan, slava je zaboravljena, trofeji se troše, a samo su razlozi da se započne novi masakr neotklonjivi !
  Preziremo ubicu osim ako nije vojnik na frontu; preziremo lopova ako je pljačkaš na bojnom polju, dvostruko!
  Vojniče, ovo je vitez čiji oklop ima hrabrost i čast! Generale Barone, čija je kruna razboritost i inteligencija!
  Vojnik zvuči ponosno, privatnik zvuči pogrdno!
  Prvi u napadu može poginuti, ali posljednji neće ostati u sjećanju!
  Bolje je biti prvi u podjeli plijena nego u napadu!
  Rat, kao i žena, polaže samo muškarce bez loma!
  Žena, za razliku od rata, ne žuri da ubije muškarca!
  Rat, za razliku od žena, nikada nije zadovoljan brojem dodeljenih muškaraca!
  Rat je najnezasitnija žena, nikad joj nije dosta muškaraca, a ženu neće odbiti!
  Žene ne vole da se svađaju, ali želja da se ubije muškarac nije mnogo gora od metka!
  Čak i mali metak može ubiti čovjeka, žena velikog srca može ga usrećiti!
  Veliko srce često vodi malim interesima!
  Rat nema žensko lice, ali krvari muškarce bolje od žene!
  Rat ne donosi radost, ali zadovoljava agresivne instinkte!
  Radost u ratu, leševi neprijatelja su samo u ceni!
  Rat je oranje njive: oplođena je leševima, zalijevana krvlju, ali izlazi kao pobjeda!
  Pobjeda se njeguje na leševima i krvi , ali donosi plodove slavom!
  Rat je kao cvijet ljudožder, svijetao, mesožder i lošeg mirisa!
  Rat je majka napretka i maćeha lijenosti!
  A u ratu život vojnika nije vrijedan, a generali su čak i gubitak!
  Ako hoćeš mir, utjeraj strah, ako želiš rat, tjeraj smeh!
  Smijeh nije grijeh ako niste sprdnja u vojnim poslovima!
  Rat je kao cirkus, samo se pobednik smeje poslednji!
  U ratu, kao iu cirkusu, samo podmukli, ozbiljni ubica!
  Bolje je jedinstvo pod tvrdim režimom nego haos i aljkavost pod mekim!
  Smrt je konvencija, sramota je apsolutna !
  Koliko god kralj bio veliki, on će otići u grob, kao i lovac!
  Političar uvek laže, samo on stvarno umire!
  Besmrtnost je stvarna, ali smrt je iluzorna!
  Kraljevi mogu sve, ali ni jedan, ni jedan kralj ne može pobjeći iz groba u zemlju!
  Svi žele da žive lepo, ali samo nekolicina umire dostojanstveno!
  Smrt obećava nevolje, osim ako ne zasja zracima postignuća!
  Život bez zabave je ljubav bez hobija!
  Dobro je kad je ljubav, gore kad je krvoproliće!
  Seks je poput baklje, ali dopunjavanje košta više!
  Možete živjeti bez seksa, ali se ne možete razmnožavati!
  Što je ljubav vrelija, to jače teče krv!
  Ljudi žele ljubav, životinje žele seks, a geniji žele otkrića!
  Čak se i svinje pare, esteti to vole!
  Seks takođe zahteva umerenost, što više to bolje!
  U ljubavi nema granica, u seksu reči su dovoljne!
  Lakše je pod vatrom ako je plamen u tvom srcu!
  Bolje je gorjeti u plamenu nego postati duša Kajinova!
  Rat je grupni seks: puno jauka i vrištanja, ali neće biti toliko krvi čak ni od hiljadu djevica!
  Seks je kao rat, ali ne tako dug i rutinski!
  Tučnjava je kao vođenje ljubavi, ali stenjanje se ne podstiče!
  Seks je dobar, naravno, ali iskašljavanje krvi je loše!
  Rat je težak, ali poniženje teži više od bilo kakvog vojnog tereta!
  Ako želite da živite, naučite da se borite, ako želite da preživite, naučite da pobeđujete!
  U ratu su sva sredstva dobra, osim izigravanja!
  Svatko se može boriti, ali samo dostojni mogu pobijediti!
  Rat nije mesto za razmišljanje, pun je velikog ludila!
  Bolje je boriti se nego trgovati otadžbinom!
  Rat nije slatkiš, ali te ispunjava radošću kada ga progutaš!
  Bitka nikad ne prestaje, samo se grmljavina kanonade stišava!
  Canonada može da se stiša, cev može da pukne, ali borba nikada neće prestati!
  U ratu je najzanimljivija nepredvidljivost, borba za stvarnost!
  Zašto su cijene pale pod Staljinom jer su neprijatelji naroda pobijeni!
  Bolje je biti svučen za novac nego obuvan za ništa!
  Bukvalno je ljepše biti bos nego figurativno imati cipele!
  Rat je kao cirkus, samo umesto smeha suze, a arena je veličine planete!
  Hoću mir, ispada rat, hoću rat, ispada kapitulacija!
  Rat je, donekle, majka, rađa pravo bratstvo!
  Rat je zlo, ali rađa dobre drugove!
  Duge ruke su dobre ako um nije kratkog spoja!
  Snaga pobjeđuje, a samo praktični um nagrađuje pobjedničke darove!
  Snaga i inteligencija, kao muž i žena, rađaju pobjedu samo u paru!
  Osoba, za razliku od piramide, ima neravni oslonac u izdržljivosti!
  Piramida ima četiri ugla, ali ravna površina joj daje stabilnost!
  Dobra smrt je bolja od usranog života!
  Dobro je biti Bog u divljini, ali je loše biti đavo u zoni!
  Sunce zalazi za pola dana, ali slava ostaje vekovima!
  Slava je kratkog veka, osim za sve ostalo!
  Živite zauvek, učite zauvek, ali ne učite ponovo!
  Slava može biti veoma sjajna, svetlija od zlata, ali vremenom sve više bledi!
  Slava je kao sunce, ali ne zalazi noću!
  Nije lako postati poznat, čak i uz trud, ali lijenost lako vodi u sramotu!
  Slava je kao vatra, ugodna za oko, ali da biste je stekli, morate nekoga spaliti!
  Dobro je biti u slavi, loše je biti okružen mušicama koje se drže slave!
  . POGLAVLJE br. 7.
  Nakon buđenja, dječak princ Enomaus ponovo je lancima vezan za točak. Prije toga mu je bilo dozvoljeno da se umije na hladnom mlazu i opere zube. A onda skroman doručak.
  I nastavite se kretati u stalnom pokretu i dječijim tijelom, da vas ne okova kamena pošast. Takva je teška sudbina veličanstvene osobe i naslednika velikog vilenjačkog carstva.
  Jedini način da preživite je da budete mlad rob i naporno radite. Ovo pruža privremenu zaštitu od okamenjenosti. Ovdje postoje neke mogućnosti da produžite svoju egzistenciju, ali to je prilično neugodno i bolno.
  Međutim, dječak, vrteći volan, koristi svoju bogatu maštu da uroni u imaginarni svijet i uljepša svoje bezvesno postojanje u dobrovoljno-prinudnom zatočeništvu.
  Kolibar leti na malom troglavom zmaju. Želi da pronađe u nepoznatoj zemlji, još ne znajući šta, ali šta može da vrati jačem polu i zaustavi izumiranje i okamenjenost muškaraca.
  Zmaj je također još dijete, a dječak nema mnogo godina, a nosi samo šorc i ranac sa borbenim arsenalom, a za pojasom ima luk, dva mača i bodeže.
  Enomaj leti na svom konju. A pored nje sjedi djevojka Margarita na malom zmaju. Nosi samo tuniku, preplanula, a na golim prstima ima magično prstenje. Ona predstavlja borbu hit iz ljudskog sveta.
  Djevojka nije jednostavna. Na Zemlji, bila je partizanka i obavještajna službenica tokom Velikog Domovinskog rata. A nakon njene smrti, preselila se u svijet magije i magije. I u tome je već više od devedeset tri godine. Diplomirala je na Akademiji za zmajeve i savladala moćno vještičarenje. Ali izgleda isto kao i kada su je Nemci obesili. Iz nekog razloga ne raste, a to uznemiruje Margaritu. Koliko dugo možeš biti vječno dijete?
  Istina, Oenomaus kaže da je i sam bio odrasli vilenjački princ, ali je postao dječak rob. I takođe, zato je uznemiren zbog toga. Mada ne, nije tako loše biti dete, ali kad si i rob...
  Ali sada je već u drugom svijetu, ne vrti robovsko kolo, već leti na zmaju. A s njim je bila i partizanka Margarita, koju su bosu po snijegu vodili na pogubljenje. A prije toga su i mene mučili. Presjekli su joj leđa bodljikavom žicom i ispekli tabane mlade heroine na vatri.
  Prekrivene su žuljevima, a kada zagazite na hladan snijeg, to je gotovo ugodno, jer bolni svrab u vašim oprženim stopalima popušta. A na vratu pionira bila je ploča - "Ja sam partizan". Kad vise, jedva da boli, samo je odvratno gledati vesela lica Švaba i policajaca. Pa, strah, šta ako je čeka pakao, kao pionir i vatreni ateista? Gde će vam pržiti ne samo pete, već celo telo, zauvek.
  Mada, zašto ona veruje u takve gluposti? Mada, šteta je umrijeti i otići u zaborav, proživjevši tako malo.
  Ali kada se omča na njenom nježnom vratu stegnula, djevojka se probudila na zmaju. A pored nje je bila nimfa lijepa poput anđela. A Margarita je mislila da raj još postoji. Tako poseban raj za pionirske heroje i ateiste.
  Ali u stvari, u magičnom svijetu postoji dobro i zlo, i njegovi problemi. Brzo je izliječena od posjekotina i opekotina pomoću magije. I djevojka je ušla u Zmajevu akademiju, u najmlađi razred. Ali bila je talentovana, sposobna i brzo uči.
  I savladala je snažne magijske vještine. Stoga je, uprkos svom detinjastom izgledu, sa princom Enomausom otišla na specijalnu misiju - da pronađe nešto što bi pomoglo u spasavanju jačeg pola. Na kraju krajeva, svijet bez muškaraca je lišen harmonije i interesa. A lijepom spolu je dosadno i neugodno u tome.
  Margarita je, leteći, primetila:
  - Ponekad pomislim da će se muškarci vratiti, i šta onda? Kome treba devojčica? Kako bih volio da odrastem i postanem odrasla osoba!
  Oenomaus je odgovorio samouverenim tonom:
  - Ako magija može vratiti život muškarcima, onda je moguće da vas ona učini odraslim. Samo nemojte zaboraviti da vilenjaci, nimfe i drijade ne stare, i to je njihovo prirodno svojstvo. Ali ljudske žene, ne. Potrebna je jaka magija da se one ne pretvore u ružne, gadne i grbave starice. A biti ružna starica mnogo je gore nego biti lijepa djevojka. Da ne govorimo o bolestima starosti koje napadaju ljude. Nemate nikakvu ozbiljnu magiju na Zemlji, a vjerovatno ste se i sami uvjerili koliko je starost odvratna i odvratna, posebno za žene.
  Margarita je negativno odmahnula glavom:
  - Ne, ne želim da budem starica! Bolje biti mlada robinja nego stara kraljica!
  Dječak princ se nasmijao i primijetio:
  - Bićeš zauvek mlad, zauvek bos!
  Djevojka se nasmijala i primijetila:
  - Bila sam gradska djevojka prije rata. U Lenjingradu je bilo nekako nepristojno hodati bos, a klima nije bila baš topla. Stoga mi je u selu bilo nekako neugodno što gazim . Tek za vreme okupacije, kada su se dečije sandale pocepale i kada je bilo veoma teško nabaviti male cipele, naučio sam da radim ovako nešto. I znate, prvih dana je bolno i hladno, pogotovo ako se ne pomerate, ali onda se naviknete i čak je prijatno. Štaviše, u Ukrajini je ljeto vrlo toplo i nježno.
  Dječak princ klimnu glavom:
  - Da! Razumijem. Ali pogledajte ko leti!
  Zaista , pred njima se pojavila dama u pozlaćenoj stupi. Ne, ne Baba Yaga, već spektakularna plava ljepotica, iako s previše šminke. I blista sa bisernim zubima. A umjesto metle ima potpuno moderan električni usisivač. Da, ovo je zabavna priča.
  Ona je uputila poljubac djeci i zapjevala:
  Pun lisičarki, vjeverica,
  Sačuvaću malo džema...
  Na kraju krajeva, momci i devojke
  Uostalom, momci i devojke...
  Zaista, stvarno, stvarno volim!
  Margarita je klimnula glavom i napomenula:
  - Da, ovo je modernost. Stara stupa na novi način!
  Plavuša s usisivačem je to očito čula i, okrenuvši se, frustrirano zaurlala:
  - Odakle ti ideja da je stupa stara? Da, i ti sama, da si ostala na svojoj Zemlji, bila bi već starica! I veoma ružan , ako ne u kovčegu!
  Margarita se složila sa uzdahom:
  - Da, tako je! Vjerovatno bi kosti plutale u grobu, ili bi postala toliko ružna da je to bilo odvratno gledati.
  Enomaus je primetio:
  - Ljudi su stvorenja lišena Boga. Oni su lišeni onoga što vilenjaci imaju - vječne mladosti! A i jači pol mora da brije bradu. Dečaci kažu da je to veoma bolno i neprijatno!
  Plavuša sa usisivačem ga je uzela i protresla. I raznobojni mjehurići poletjeli su prema djeci koja su sjedila na mladim zmajevima.
  Kao odgovor, momci su puhali sa svojih zmajeva, a mjehurići su poletjeli nazad, a kao odgovor plavuša je protresla štapić. I sve je počelo da se vrti.
  Mjehurići su se počeli vrtjeti u okruglom plesu, kao da su namotani. I bilo je sjajno .
  Devojka je primetila:
  - Ti nisi Baba Jaga - koštana noga,
  A kul plavuša je pola sreće!
  Ratnik s usisivačem je s bijesom primijetio:
  Djeca su glupa kao saobraćajna gužva
  Uvučen si u mrežu...
  natovariću te u kazan,
  Zapaliću vatru za tebe!
  A kao odgovor je tako veseo i radostan smijeh. Ovo je zaista žena - sa odličnom kul.
  Djeca su se okretala na svojim zmajevima i skočila do Baba Yage. Djevojka je izvadila praćku iz ranca i zagugutala:
  - Da li želite da ga primite?
  Plavuša se nasmijala i udarila pionirsku čarobnicu pulsarom. Izbjegla je svom zmaju. I kao odgovor će se takođe prekrstiti praćkom, i kako će te šutnuti .
  I vatrena mreža zaplela je mladu Baba Yagu. Tako se našla vezana u njemu.
  Dječak Oenomai je primijetio:
  - Pa priznajte, koje ste od dece kidnapovali?
  Partizanka klimnu glavom:
  - Dobro! Znamo da imate njušku poput topa!
  Plavokosa Jaga je zarežala vrteći se:
  - Da, prihvatiću te i...
  Ne govoreći, lepotica se zatresla i pokušala da razbije mrežu. Ali pionirska heroina je prešla praćku i pucala na Yaginu energijom magije i predznaka. Kako je plavuša počela da se trese i grči. A devojka je pevala:
  Bili smo inspirisani u teškim vremenima,
  Učinivši volju jačom od čelika...
  Izbavio svijet od kuge -
  Dragi druže Staljine!
  
  Na mnogim slikama koje sam izmjerio,
  U beskrajnom univerzumu...
  otvorio si nam pravi put,
  Vjerovatno to ukazuje!
  
  Koristio sam šok
  Magija iz solcenizma...
  Evo rasporeda:
  Da će pasti jaram fašizma!
  Vilenjak je primetio:
  - Očigledno je bio kul momak, Staljine! Ali on je, vjerovatno, kao i svi ljudi na Zemlji, također stario.
  Devojka je pucala i na Babu Jagu u mladoj modifikaciji i cvrkutala:
  Lenjin živi u mom srcu,
  Da ne znamo tugu...
  Otvorila su se vrata svemira -
  Zvijezde su zaiskrile iznad nas!
  Plavokosa Jaga je molila:
  - Dosta! Pusti me, zahtijevaj, sve ću učiniti!
  Margarita je tvitovala:
  - Pustite zarobljenu decu! Onda ćemo ti možda oprostiti. Koliko ste ih usisali u svoj usisivač?
  Plavuša je promrmljala:
  - Pustiću te van! Samo ne bacaj magiju krsta na mene!
  Djevojka se okrenula. Vatrena mreža sa modnom gospođom je spavala. I ona se okrenula . Margarita je upozorila:
  - Pustite svu decu, bez prevare!
  Plavuša je svečano uvjerila:
  - Dajem reč!
  I uključio usisivač. Iz nje su počele da iskaču blede senke dece. Proziran, poput duhova. Ali Margarita je mahnula svojim čarobnim štapićem i ove senke su se pretvorile u dečake i devojčice. Ovih je bilo tri puta više. Ali svejedno , Oenomai je bio sretan:
  - Na ovom svetu barem postoji jači pol. I skoro svi naši ljudi su izumrli!
  Margarita je uz blistav osmeh primetila:
  - Nije stiglo! I hvala bogovima!
  Jedan od dječaka, bos, ali u raskošnom, iako poderanom, kamizolu, doletio je do Enomaje i predstavio se:
  - Vikont de Lafer! Vau, kako je odvratno biti u usisivaču. I ova kučka mi je izula čizme od prave zmajeve kože.
  Margarita je promrmljala sa smiješkom:
  - Hajde, vrati ono što je ukradeno vikontu !
  Plavokosa Jaga je pjevušila:
  - Ne mogu!
  Enomaj je takođe izvadio svoj čarobni štapić i, protresajući ga, zaurlao:
  - A zašto?
  Lijepa vještica je progunđala :
  - Prodao sam ih! Bili su veoma prestižni. Jedan princ je za njih platio pola vreće zlata!
  Margarita je promrmljala:
  - Pa, belo ... Za ovo ćemo vam uzeti čizme. Prave se i od kože zmaja, pa čak i tigrove kože.
  Plavokosa Yaga je primijetila:
  - Biće preveliki za dečaka. I bilo bi sramotno da se vještica mog ranga pojavi bosa.
  Margarita se nasmijala i odgovorila:
  "Nisam ni slaba veštica, ali sam stalno bosa, čak i u hladnim svetovima. A ti si takva dama. I prilagodiću veličinu dječaka!
  Princ Enomaj zaurla:
  - I zakuni se da nećeš otimati djecu. Inače ćemo vas odvesti na dvor bogova.
  Mlada Baba Jaga promuca:
  - Ne radim im ništa loše. Samo energija djece mi omogućava da zauvijek ostanem mlada i lijepa. I tako, oni su živi.
  Margarita je žestoko zarežala:
  - Naći ćete drugi način da se podmladite. Zapravo, vrijeme je da te naučim lekciju.
  A djevojka je promrmljala čini. I kako je oslobađala tokove pulsarne energije sa svojih golih nožnih prstiju i sa vrha svog čarobnog štapića.
  I udarili su plavušu. Odjednom se smežurao i smanjio u veličini. Sada je ispred njih, umjesto visoke djevojčice, bila uplašena djevojčica ne starija od deset godina, sa prasicama i bosih nogu. šapnula je:
  - Nema potrebe! Biću dobar! Ne udaraj me!
  Margarita je imala čizme u rukama. Zamahnula je dlanom, a oni su plutali prema bosonogom dječaku Vikontu, koji je zajedno sa ostalom oslobođenom djecom koračao kao bestežinski kroz zrak.
  Dječak iz plemićke porodice obuo je čizme i zapjevao:
  Mnogo je opasnosti oko dječaka,
  Ponekad svijet svjetluca kao hladan kamen...
  Međutim, naš dečko je ustao sa sofe,
  Jer on je plemenit borac, vjerujte mi!
  Djevojka Jaga se smirila i promrmljala:
  - Zar me nećeš bičevati?
  Margarita reče strogo:
  - Ako se ne ponašate nečuveno, zašto bi vas onda bičevali?
  Plavokosa je cvrkutala, a niz njen ružičasti obraz potekla je suza:
  "Sada sam dijete i druge vještice me neće poštovati!"
  Jedna od puštenih djevojaka izjavila je:
  - I mi smo deca i ne plačemo zbog toga!
  Dečaci i devojke su se smejali.
  Margarita je napomenula:
  - Mora da ste gladni! Možda možemo da odemo dole i tamo nešto pojedemo?
  Djeca su digla buku. Vikont je spustio pogled i primijetio:
  - Ispod nas je džinovski zamak, a on nije ništa bolji od Babe Jage. Dakle...
  Enomaj je uzviknuo:
  - A džin takođe ima decu u zatočeništvu. Moramo im pomoći.
  Margarita se nasmiješila i predložila djevojci Yagi:
  - Možda možemo uzeti djecu zajedno i spasiti ih od diva? Učinite dobro djelo i bićete primljeni da studirate na akademiji vila. Tamo ćete naučiti činiti dobra djela!
  Vještica je pjevala:
  Ko pomaže ljudima
  On gubi vreme...
  Dobra djela -
  Ne možeš postati slavan!
  Margarita je prigovorila:
  Latica cvijeta je krhka,
  Da je odavno otkinuto...
  Iako je svijet okolo okrutan,
  Želim da činim dobro!
  
  Čini dobro ljudima
  Činite dobra djela...
  I cvetaće kao cveće,
  Plavo cvijeće na svjetlu!
  Dječak princ primijeti ozbiljnijim tonom:
  - A ti se trudiš da činiš dobro i da se boriš protiv zla, i verujem da će ti se svideti!
  Djevojka Yaga je stisnula šake i rekla:
  - Pa, pokušaću. Ipak, nema povratka zlim vješticama - smijat će se i štipati će vas ! Prekvalifikovaću se u dobru vilu!
  Margarita se nasmijala i zapjevala:
  Svi koji imaju inteligenciju na svijetu,
  Uvijek moraju biti prijatelji...
  Da se ne desi kao u streljani -
  Inteligentna igra nije postala!
  Dječak princ je cvrkutao:
  - Pa, idemo dole do giganta!
  Horda djece, gotovo potpuno bosonoge i raščupane, mršave i blijede, ali energične i uzbuđene, pojurila je s neba.
  Margarita i Oenomai spustili su se na zmajeve, a Jaga, koja je postala djevojčica, na malter. I usisivač je ostao uz nju, iako se činio prevelikim za dječje ruke.
  Ovo je tim koji se spustio na zemlju. Nema ničega od ogromnog džinovskog zamka sa kulama iz kojih vire velike lobanje . Ali ulaz kontroliraju kosturi, plus cijeli odred orkova.
  Djeca su sletjela. Bili su spremni za borbu. Djevojka Jaga je pritisnula dugme usisivača i iz njega su ispale sablje, mačevi, koplja, bodeži, pa čak i nekoliko mitraljeza. Videvši zbunjeni pogled dece, objasnila je:
  - Zgrabio sam ga svojim usisivačem. Mnogo je bolje od metle. I čitava kolekcija oružja u njemu.
  Margarita je zatresla svojim čarobnim štapićem i svojim bosim nogama, ali ukrašenim čarobnim prstenovima, i zagugutala:
  - Sada ću baciti čini koja će vašem oružju dati posebnu, čudesnu moć.
  A čarobnica je rekla:
  - Abra , kabra , codabra ! - I iz njenog čarobnog štapića i čarobnih prstenova izletjeli su potoci energije. I oružje koje je Baba Yaga dala djeci počelo je da sija.
  Oenomai, kao iskusniji borac, uzeo je kratak, laki mitraljez koji je ispaljivao tanke igle. Dečak je obliznuo svoje sočne usne i zapevao:
  - Dobro bi trebalo biti sa mitraljezom,
  Udari kao bijesni čelik...
  Ta krv nije tekla kao vodopad,
  I raj je vladao u svemiru!
  Djeca su uglas uzviknula, podižući puške:
  Dželat je lukav i okrutan,
  Ljudi su postavljeni uza zid...
  Ali verujem, naša olujna klica,
  Ali verujem, solarni tok -
  Rastjerajte tamu zatvorske tamnice!
  I tako je odred djece, naoružan magičnim arsenalom, pojurio u napad. Zabljesnule su male, gole potpetice dječaka i još brojnijih djevojčica. Nisu se plašili čudovišta, iako im se približavao čitav puk krznenih, smrdljivih , odvratnih orka .
  Oenomai je, leteći na zmaju, otvorio vatru na neprijatelja iz mitraljeza. Male iglice probijale su dlakava tijela orka, a onda se dogodilo čudo: pretvorile su se u velike čokoladice i peciva od meda.
  Margarita je takođe udarila neprijatelja, koristeći svoje gole nožne prste i magične prstenove na njima. I tako su se orci sa mačevima, koji su bili napadnuti, odmah pretvorili u sve vrste ukusnih stvari, uključujući bombone prelivene čokoladom i sa ptičjim mlijekom unutra. Ovo je zaista ukusno. I kolači od sira, i krofne sa makom i cimetom.
  A čarobni štapić partizanke maše i stvara fantastične stvari.
  I tako su djeca ušla u bitku sa orcima. Prije svega, vikonte. Njegova odjeća, nakon što je dječak obuo čizme, postala je potpuno nova, kao potpuno nova. I borio se ne samo sa mačem u desnoj ruci, već je držao mač i u lijevoj.
  A od dodira oštrice dogodile su se fantastične transformacije. Sada se umjesto orka pojavila pita impresivne veličine sa grožđicama. I od udarca mača pojavio se čokoladni kolač od sira. I drugi momci u borbi.
  Jedna djevojka, očigledno iz razvijenije zemlje, naslanjala se bosih nogu na travu i žvrljala iz mitraljeza. Šta dovodi do raznih vrsta bajkovitih transformacija. A iz orka je izašla velika, punjena kobasica, a zatim ćuretina sa umakom. A koje druge ukusne poslastice se nisu pojavile.
  I mirisni kolačići od kokosa koji su nastali dodirom oštrica. I odličan sladoled.
  Partizanka Margarita počela je da peva u bojnom zanosu;
  Mi smo pioniri, deca komunizma,
  Ko hoće da podigne državu...
  Hitler će žestoko odgovarati za svoj bes,
  Slomićemo, veruj mi, sotono!
  
  Zakleli smo se pred Bogom,
  I Lenjin je dao svoje srce mladima ...
  Oh, ne osuđuj pionire strogo,
  Svemogući im je dao još snage!
  
  Išli smo na front bosi momci,
  Hteli su da se bore, čuvajući svoju domovinu...
  I momci i devojke sa kosama su za nas,
  A naša odanost je jak oklop!
  
  Borbe su besnele u blizini Moskve,
  Tankovi su goreli, asfalt se topio...
  Videćemo komunizam, verujem, dali smo,
  A fašistu možeš maknuti mačem!
  
  Ne verujte mi ljudi, Hitler nije svemoćan
  Iako Firerova ideja živi...
  I jako smo udarili fašiste,
  Idemo na naše veliko putovanje!
  
  Nećemo se bojati neprijatelja Rusije,
  Volimo naš rodni SSSR...
  Ti nisi vitez sa dušom klauna,
  Dajmo primjer za kraljevstvo Božje!
  
  Hitler ne zna, bit će gadno pretučen,
  Iako moć pakla besni u njemu...
  I parazitski Švabe dolaze,
  Koji će mir ispuniti vatrom!
  
  Veličina Rusa je pobediti igrajući,
  Iako iza ovoga stoji kolosalna količina posla...
  Pobjeda će doći, vjerujem, u bujnom maju,
  I Firer će biti potpuno kaput!
  
  Ovo je naša vjera, moć komunizma,
  Neka SSSR napreduje zauvek ...
  Slomićemo, znate, jaram fašizma,
  Ovako je Rusija postala vojska!
  
  Kod Staljingrada su Fricovi pretučeni,
  Prepoznali su našu snažnu šaku...
  I dali smo cool poklone,
  I dali su diktatoru cent!
  
  Moja zemlja, divna Rusija,
  U njemu, na Arktiku, cvetaju stabla jabuke...
  Svarog i Staljin su, znate, Mesija,
  Nacisti bježe od ruskih boraca!
  
  Tako je divan svemir,
  Kad komunizam sija iznad njega...
  I iskušenja će biti za poučavanje,
  Let samo gore i ni sekunde dole!
  
  Uzeli smo zimu sa divljim crvenim krikom,
  Slomili su kičmu Beloj gardi...
  Neprijatelji komunizma Rusije su potučeni,
  Još imamo trofeje za ručak!
  
  Držali smo Staljina veoma čvrsto,
  Djevojke bose po svakom mrazu...
  Postao si, vjeruj mi, jaka osoba,
  I pionir je izrastao u viteza!
  
  Ne, Rusija se nikada neće slomiti,
  Besmrtni Lenjin pokazuje put...
  Ne bojimo se sjajnog plamena,
  A Rusi se ne mogu okrenuti od komunizma!
  
  
  U ime naše majke Rusije,
  Hajde da spojimo srca u jedan venac...
  Ura, djevojke su glasno viknule,
  Veliki san će se ostvariti!
  
  Da, naša vera je da uvek budemo sa svojim očevima,
  I ako možete nadmašiti svoje pretke...
  Zauvek cemo biti hrabro dobro uradjeni,
  Iako izgleda ne više od dvadeset!
  
  Vjerujte mi volimo svoju domovinu,
  Zelimo srecu zauvek...
  Lucifer, vjeruj mi, neće nas uništiti,
  Doći će ljeto - hladnoća će nestati!
  
  Sve će cvetati veoma veličanstveno u Rusiji,
  Kao da je nevolja nestala sa svijeta...
  Verujem da će doći doba komunizma,
  Bogatstvo i radost će biti zauvek!
  
  Nauka će vaskrsnuti poginule u bitkama,
  Ljudi će imati mladost zauvek...
  I čovjek je kao Svemogući,
  Zlikovac će nestati, znam, u vječnost!
  
  Ukratko, sreća sija za sve u svemiru,
  Svi ljudi na svijetu su kao jedna porodica...
  Djeca se smiju i igraju na nebu,
  Zavolećeš me pesmom!
  Tako je zapjevala, a djeca su čarobnim oružjem pretvorila orke u nešto neobično ukusno i ukusno. Ali čak i kada je vještica pustila energiju iz usisivača, počele su se pojavljivati čaše s ribom, prilozi i labudovi sa ukusnom koricom , u koje su se pretvorili nemilosrdni orkovi. I bilo je jako lijepo.
  Ovdje se zapovjednik orka goblina, nakon što je došao pod udar dobre magije, pretvorio u bujnu mirisnu tortu, prekrivenu ružama, kremastim kukuruzima i kandiranim voćem.
  I toliko različitih ukusnih stvari rodilo je magično oružje u rukama nevine djece.
  Ali kosturi su također ušli u bitku nakon orka. Ogroman i zastrašujući. Kretali su se kao drvo. Djeca su ih napadala mačevima i sabljama i bacala bodeže. A Oenomai iz zmaja i djevojka pješice ispalili su mitraljeske rafale na kosture.
  Margarita je takođe koristila magiju i pokazala svoje biserne zube. I činila je konkretna čuda. A njena magija je kosture pretvorila u zlatne vinske čaše pune šarenog sladoleda i bogato ukrašenih kolača.
  A od udaraca mačeva dječaka, uključujući i vikonta de Lafera, nastale su razne vrste ukusnih i ukusnih stvari. I takva se aroma širila po cijelom dvorcu. Samo čudo od čuda.
  Iz jednog od ogromnih kostura nastala je čitava planina kolača. A ove torte zaiskrile su svim duginim bojama od raznih krema.
  Da, bilo je tako ukusnih, vrlo ukusnih stvari ovdje. Neki prijeteći crni kosturi postali su lizalice kolosalne veličine.
  I gladna djeca nisu mogla odoljeti da ne probaju ukusne poslastice. Margarita je dunula u gong i viknula:
  Stomaci su naši glavni neprijatelji,
  Bace nas, verujte mi, u zle radnje...
  Kad dječak vidi pite,
  Njega se tjera da podlo krade stomake!
  
  Zato bebo ne žuri
  Doći će vrijeme, a ti ćeš i dalje jesti...
  I ne griješi pred Bogom, draga,
  Inače ćete se pretvoriti u vatrene žile!
  Enomaus je objasnio deci:
  - Dok ljudožderski div ne bude poražen, jesti hranu je opasno. Glavni negativac mora biti oboren!
  Začuo se glasan topot, i u prvi mah se pojavila ogromna sjena koja je prekrila polovicu polja, ispunjenog svakojakim kolačima i jelima. A onda i sam rogati div. Imao je usta kita spermatozoida i kandžaste noge. I toliko visok da je viši od ionako ogromnog zamka sa kulama i kosturima.
  Djeca su zacvilila od straha, a ljudožderski nasilnik se odmah povećao.
  Margarita je sa osmehom rekla:
  - Ne boj se! Velik je samo kad ga se plašiš!
  Enomaj je uzviknuo od bijesa:
  Ti možda nisi kukavica, ali si budala, a vidjeli smo prizore!
  Vještica Jaga je cvrkutala:
  - Dragi, dragi ogre,
  Želite li ukusne slatkiše...
  Ili magiju udarca,
  Opet ćete ga dobiti besplatno!
  Margarita je viknula:
  - Deco, vičite uglas: ne bojimo vas se! Pa, hajde da se okupimo.
  Ali momcima je bilo teško da se saberu pred takvim strašilom . Djevojka je počela bježati, sa malim okruglim štiklama. Hrabriji vikont de Lafer i nekoliko dječaka počeli su ih sputavati. Bilo je jasno da su momci bledi od straha. A onda je Margarita otpjevala, da da hrabrost, borbenu pjesmu iz rata;
  Mi smo devojke iz zemlje SSSR,
  Koja je baklja za ceo svet...
  Dozvolite nam da pokažemo, znate, primjer veličine,
  Evo kako se pjevaju junačka djela!
  
  Djevojčice su rođene pod crvenom zastavom ,
  I bosi jure kroz mraz...
  Kćeri i sinovi se bore za Rusiju,
  Ponekad mlada momku pokloni ružu!
  
  Biće crvena zastava nad svemirom,
  Sjaj tako jako, kao plamen baklje...
  Uostalom, znaš, herojski, imamo zamah,
  A naš baner blista kao crven!
  
  Ne vjerujte, prokleti fašista neće proći,
  I ruski duh nikada neće nestati...
  Pobjede će otvoriti beskonačan račun,
  Recimo zdravo i zdravo bilo kome!
  
  Rusija je divna zemlja,
  Dali ste komunizam narodima...
  Zauvijek darovano od Boga velikodušno ,
  Za domovinu, za sreću i slobodu!
  
  Neprijatelj neće moći pobijediti otadžbinu,
  I koliko god bio okrutan i podmukao...
  Naš nepobedivi ruski medved,
  Ruski vojnik je tako slavan zbog svoje pobede!
  
  prelepa sovjetska zemlja,
  Devojke u njemu su ponosne što su prelepe...
  Rodjenjem nam je zauvek data,
  A mi komsomolci budimo pošteni!
  
  Borimo se na periferiji Moskve,
  Mećava, snežni nanosi, a cure bose...
  Otadžbinu Sotoni nećemo predati,
  čak i naše kose pucaju precizno!
  
  Tako u bijesu djevojke su željne borbe,
  I golom petom bacaju eksplozivni paket ...
  Fašista, samo izgleda kul,
  U stvari, samo zli Kajin!
  
  Neprijatelji ne mogu pobediti devojke,
  Rođeni su pod takvom zvezdom...
  Naše nepobjedivo čudovište je medvjed,
  Ko je domovinu učinio svojom ženom!
  
  Mi ruske devojke smo dobre,
  Ne plašimo se torture i mraza...
  I odbit ćemo, vjerujte mi, navalu zle horde,
  Neprijatelj će poludjeti od doze!
  
  Uspeli su da odgurnu neprijatelja od Moskve,
  Iako je pun ogromne moći...
  Mi devojke smo tako ponosne na sebe,
  Svi protivnici će nestati u svojim grobovima!
  
  Ne vjerujte, neprijatelji Rusiju ne mogu pobijediti,
  Pošto svaki vitez dolazi iz pelena...
  Lovac se očigledno pretvorio u divljač,
  A protivnik je još samo dijete!
  
  Ali ruski duh, veliki, vjeruj duhu,
  Znate, u tome postoje skrivene moći ...
  Neprijatelj će biti potpuno slomljen,
  Uostalom, vitezovi su nepobedivi u bitci!
  
  Odbacite svoje sumnje , devojke ,
  Mi smo najhrabriji, znate, na svetu...
  Bacimo Sotonine horde u pakao,
  Potopimo sve protivnike u toalet!
  
  Sveti rat će se završiti
  Mir i jutro će doći na planetu...
  Ona je zauvek sa suncem, znaš, dato,
  Neka ljeto gori zauvijek!
  
  I komunizam vjecni u slavi,
  I Lenjin i veliki Staljin su sa nama...
  U prokletom bioskopu tek sada je fasizam,
  A naša je volja, vjerujte mi, jača od čelika!
  
  Moja Rusija vlada vekovima,
  I dao sreću celom univerzumu...
  Treba ti snaga čelične pesnice,
  I to odvažno, ali na razuman način!
  Isprva je pjevala sama Margarita, ali onda su pjesmu preuzeli Enomai, djevojčica Yaga, vikont de Lafer i druga djeca. A ovo je već bio snažan, glasan hor, od kojeg se sve treslo. I veliki, pravi div je počeo da se smanjuje u veličini. Više nije izgledao tako hladno i prijeteće. I rogovi su postali manji, a kandže su postale manje. vau...
  Djevojka Yaga je kroz smeh pevala:
  Bravo, bravo, možeš biti ponosan na njega -
  Sedmorica se ne plaše jednog!
  Djeca su uglas uzviknula, udarajući bosim nogama:
  Ne plašimo se tebe ogri,
  Bićete zgaženi pod dječijom nogom...
  Iako nismo dovoljno stari ratnici,
  Bili smo jednom pod Baba Yagom !
  To su djeca, tako lijepa i dušom i licem. I bore se kao divovi. Iako sada ljudožderskog diva treba moralno dokrajčiti. I djeca su počela plesati.
  A djevojka Jaga je uzela usisivač i uperila ga u nasilnika i počela nešto da mrmlja.
  Jedan od dečaka je liznuo veliku lizalicu u obliku petla , koja se pretvorila u kostur, a devojčica je zagrizla sladoled.
  Djeca su zaprijetila divu:
  - Desiće se i tebi!
  I bukvalno se tresao. Još više se smanjio. A zlatne čaše sa sladoledom u svim duginim bojama počele su da blistaju još sjajnije i ljepše.
  Pionirska heroina Margarita je opet od bijesa zapjevala rodoljubivu pjesmu iz rata, a ostala djeca su refrenovala:
  Pridružio sam se Komsomolu dok sam igrao,
  Devojka prelepog sna...
  Mislio sam da ce svijet biti vjecni maj,
  Svaki dan je rođenje proleća!
  
  Ali iz nekog razloga nije išlo,
  Nekako ne mogu da se zaljubim ...
  Pa recite mi, momci, u mojoj milosti,
  Život je veoma jako veslo!
  
  Odjednom je rat iznenada zagrmio,
  I navalio je uragan smrti...
  I moje devojke imaju jako telo,
  Možete se odmah napasti!
  
  Veruj mi, ne želim da odustanem,
  Borite se za otadžbinu do kraja...
  Nosimo granate u jakom rancu,
  Staljin je zamenio oca u srcima!
  
  Veliki ratnici Rusije.
  Mi možemo zaštititi mir i red...
  Zvijezde neba zalijevale su somot,
  I lovac se pretvorio u divljač!
  
  Ja, bosa devojka, borim se
  Pun iskušenja i ljubavi...
  Biće, znam, mesta u ovom raju,
  Ne možete graditi sreću na krvi!
  
  Veliki ratnici otadžbine,
  Borićemo se čvrsto kod Moskve...
  A onda san pod komunizmom,
  Protiv podzemlja sa Sotonom!
  
  Hrabri Rusi,
  Da se pošteno bore do kraja...
  Pucaju iz mitraljeza,
  Ako ti treba zlatna kruna!
  
  Čak nas ni metak ne može zaustaviti
  Isus veliki Bog je uskrsnuo...
  Prošli su dani grabežljivog zmaja,
  S neba je postalo još sjajnije!
  
  volim te draga Lada,
  Najviši Bog Svarog će biti u slavi...
  Moramo da se borimo za Rusiju,
  Najbolji Beli Bog je sa nama!
  
  Ne baci Ruse na kolena,
  Naše meso, vjerujte mi, ne može se obuzdati...
  Staljin i veliki Lenjin su sa nama,
  Morate položiti i ovaj ispit!
  
  Bol otadžbine je i u našim srcima,
  Verujemo u njenu veličinu...
  Brzo otvaramo vrata svemira,
  Biće to veoma sladak život!
  
  Mi smo bosonoge lepe devojke ,
  Tako žustro trčimo kroz snježne nanose...
  Ne treba nam ova gorka votka,
  Keruvim širi svoja krila!
  
  Mi devojke ćemo se zalagati za otadžbinu,
  A mi ćemo odgovoriti zlim Švabama, ne,
  Pakleni Kain će biti uništen,
  I zdravo Hristu Spasitelju!
  
  Doći će era - ne može biti bolje,
  Mrtvi će zauvek ustajati...
  Univerzum će postati pravi raj,
  Svačiji san će se ostvariti!
  Margarita se osjećala pomalo tužno - već ima više od stotinu godina, a još uvijek je djevojčica. A možda će zauvijek ostati dijete.
  Ali ostala djeca su se obradovala i oduševila ovom pjesmom.
  A strašni ljudožderski div postao je još manji i više je ličio na uplašenog goblina nego na čudovište.
  Komadići sladoleda i torte leteli su na njega. Djeca su se smijala i isplazila jezike. Ovo je izgledalo veoma komično. A veseli momci su nastavili da prave grimase.
  Djevojka Yaga je cvrkutala usnama i cvrkutala:
  Djeca treba da se smiju
  Deca treba da se smeju -
  A kako žive heroji!
  A kako žive heroji!
  I Baba Yaga je usmjerila usisivač na druge orke i gobline koji su iskakali iz zamka. A Enomai i djevojka su počeli pucati na njih iz mitraljeza. I odlično su to uradili . I opet su bile čaše sa svijetlim sladoledom, kiflice s grožđicama, krem kolači, kukuruzne pahuljice, šećerna vata i još mnogo toga . Sve je tako dobro mirisalo i izgledalo je izuzetno ukusno.
  A djeca ratnici su se smijala i pokazivala svoje oštre, bijele zube, kao u vučića.
  Kako je neverovatno i jedinstveno izgledala ova akcija.
  I Margarita je munjom pogodila orke i kosture, nastavljajući njihovu divnu transformaciju.
  Nakon toga je pionirka ponovo otpevala rodoljubivu i uzvišenu pesmu, a ostala deca su u horu uzela njenu živahnu i veselu pesmu:
  Sotona nas neće poraziti,
  Moja domovina, najljepsa na svijetu,
  Prelepa zemlja je poznata...
  Odrasli i djeca će biti sretni u njemu!
  
  Neka u njemu veličanstveno cvetaju đurđevaci,
  I keruvimi sviraju pristojnu himnu...
  Firer će biti kaput,
  Rusi su nepobedivi u bitkama!
  
  Komsomolci trče bosi,
  Gaze po snijegu golim petama...
  Hitler, izgledaš super
  Pregaziću te tenkom!
  
  Možemo li pobijediti naciste?
  Kao i uvek, bose smo devojke...
  Naš najstrašniji vitez je medvjed,
  Sve će pobiti iz mitraljeza!
  
  Ne, mi devojke smo već jako cool,
  Mi bukvalno rasturimo sve neprijatelje...
  Naše kandže, zubi, šake...
  Izgradićemo mesto u divnom raju!
  
  Verujem da će biti kul komunizma,
  Zemlja savjeta, vjerujte mi, u njoj cvjeta...
  I jadni nacizam će nestati,
  Vjerujem da će tvoja djela biti proslavljena!
  
  Region će divlje cvetati, verujem,
  Iz pobede se vraćamo u pobedu...
  Nikolaj je pobedio Japance,
  Samuraj će odgovarati za podlost!
  
  Nećemo dozvoliti da nas nagnu,
  Slomimo neprijatelje jednim udarcem...
  Neka se lovac pretvori u divljač,
  Nismo uzalud slomili Wehrmacht!
  
  
  Vjerujte, nije nam lako odustati,
  Rusi su oduvek znali da se bore...
  Naoštrili smo naše bajonete čelikom ,
  Firer će postati imidž klauna!
  
  Ovakva je moja domovina,
  U njemu svira ruska harmonika...
  Svi narodi su prijateljska porodica,
  Abel trijumfuje, ne Kajin!
  
  Uskoro će SSSR biti u slavi,
  Iako je naš neprijatelj okrutan i podmukao...
  Dat ćemo primjer za hrabrost,
  Ruski duh će biti slavljen u bitkama!
  Na poslednjoj frazi, pionirka je uzela i pustila munje iz svog čarobnog štapića, a pulsare sa svojih golih nožnih prstiju sa čarobnim prstenovima i kamenjem. Konačno su prekrili diva koji se smanjio poput puža. Taj je bio potpuno prekriven vatrenim sjajem. Zatim je ponovo bljesnuo. Orci i kosturi su se konačno pretvorili u sve vrste divnih delicija. Tako ukusno i prženo, od raznih vrsta pršuta, punjenih riba i gusaka, do kolača, kolača, karamela i čaša za sladoled.
  Djeca su se radovala i skakala gore-dolje. Izgledali su veoma zadovoljno i radosno.
  Ovdje, na mjestu strašnog i tvrdog ljudožderskog diva, svjetlost se raspršila. Pojavio se mršav, svijetlokosi dječak u kratkim hlačama, star oko sedam godina. Tako bezopasno i slatko dijete umjesto strašnog čudovišta. Trepnuo je očima i zacvilio:
  - Ne udaraj me!
  Margarita je viknula:
  - Ne boj se! Nećemo te dirati. Sada možete započeti svoj život od nule i krenuti u školu!
  Dječak i bivši ljudožder su cvilili:
  Kakav je ovo školski život?
  test svaki dan ...
  zbrajanje, dijeljenje,
  Tablica množenja!
  Zamak ljudožderskog diva transformisan je pred našim očima. Umjesto lobanja, na kupolama je cvjetalo cvijeće nevjerojatne ljepote. I same kupole blistale su zlatom. I sve je postalo tako veličanstveno, blistavo, blistavo, da su zidovi dvorca bili prekriveni cvijećem. I umjesto krvi, fontane su počele teći dijamantskim potocima, i oblaci su se raspršili, a četiri sunca su zasjala odjednom.
  I oslobođena djeca počeše bježati iz dvorca uz radosni smijeh. Mršavi, odrpani, bosi, ipak su bili sretni.
  Dječaci i djevojčice nasrnuli su na ukusne poslastice, a burad koktela i sokova pojavila su se pravo ispod trave.
  Djevojčica Yaga je na malteru doletjela do bivšeg ljudožderskog diva i dječaku dala sladoled. Progutao ga je i osmehnuo se:
  - Ukusno!
  I sa strahom je dodao:
  - Oprostite mi, djeco! Stidim se što sam te pojeo. Kako je ovo odvratno!
  Sve više djece je istrčavalo. Uključujući i one koje je kanibal ranije pojeo . Bezopasni dječak je trepnuo očima i čak zapjevao;
  Pa zar nije čudo, zar nije bajka,
  Sve je postalo tako, vjerujte, divno!
  Ne, bolje je učiniti dobro za nas -
  I zlo će nestati u bezvremenosti!
  Da , to je bila pobeda. Istina, jedan od dječaka, vrlo mišićavog torza i u kratkim hlačama, pogledao je u reflektirajuću površinu i zacvilio:
  - Gde je nestala moja junačka visina?
  Enomaj je upitao:
  - I ko si ti?
  Dječak sa vrlo izraženim mišićima je odgovorio:
  - Nikitich.
  I njegovo djetinje lice se smrknulo, i promrmljao je:
  - Bio sam veliki heroj, a sada sam samo bosonogi dečko u šortsu, kome sam takav potreban.
  Bivši kanibal je rekao:
  - Idemo zajedno u školu!
  Dobrinja je urlao od bijesa, udarajući bosom dječačkom nogom tako snažno da se kamen rascijepio:
  - Pa, do đavola sa školom! Mislio sam da sam iscrpljen !
  Margarita odgovori sa uzdahom:
  - Razumem!
  Dječak Dobrinja je zaurlao:
  - Šta razumeš! Sada će me žena ostaviti! Kome ja trebam tako šmrcavano dete !
  Oenomaus je odgovorio sa osmehom:
  - Najvažnija stvar u životu je duša. Veličina nije bitna!
  Dobrinja je prigovorio:
  - Ne! Ne poznaješ moju ženu. Jednom je tako snažno pomaknula petu da je slavuju razbojniku izbila zub koji je zviždao! Ona je stroga, a zašto joj treba dečko bez brkova ! - I dječak opet udari bosonogom, djetinjastom, ali snažnom nogom, kao maljem, tako da se kaldrma rasprsnula u sitne komadiće. I mladi heroj je viknuo. - Uskoro me učini odraslim!
  Enomaj odgovori sa uzdahom:
  - Nažalost, mi to ne možemo, zar ne?
  Margarita je odgovorila:
  - Trenutno, zaista ne možemo, ali ako krenete putovati s nama sa velikom svrhom, možda ćemo nešto smisliti!
  Dječak Dobrinja prijeteći upita:
  - Koji je tvoj cilj?
  Enomaj je samouvereno odgovorio:
  - Spasiti jači pol na svemirskoj skali od smrti. U našem svemiru postoji pošast, a može doći i do vas!
  Margarita je klimnula u znak slaganja:
  - Da, Dobrinja, pridruži nam se. Još imate svoju herojsku snagu i bićete nam od velike koristi!
  Dječak titan, iako po izgledu nije bio ni stariji ni viši od Oenomaija, dječaka od oko dvanaest godina , ali je imao kolosalnu fizičku snagu. Tako je golim prstima stisnuo kamenčić i bukvalno ga uzeo i zdrobio, nakon čega je sa osmehom primetio:
  - I još sam dobro! Ok, idem sa tobom. Biće strašno vratiti se svojoj ženi dok ne porastem !
  Margarita je, sa osmehom kao u vili, odgovorila:
  - Veoma mudra odluka!
  I kliknula je golim nožnim prstima. Pojavila se treća, preslatka beba zmaja.
  Djevojka je objasnila:
  - Ne bi trebalo da hodaš kao prosjak sa torbom!
  . POGLAVLJE br. 8.
  Dominika je bila veoma iscrpljena tokom tranzicije i polaganja ispita. Stoga su njene lijepe djevojke oprane u zlatnom kupatilu i tušu. A onda su je stavili u mekani, topli krevet u posebnu, luksuznu sobu za elitne studentice i studentkinje. Dominika je upala u čudan san, njena poslednja želja je bila da bude sa princom Enomajem , prema kome je osećala veliku simpatiju i simpatiju.
  I čim ju je zagrlio bog Morfeus, ona
  Dominika je odjednom osetila da joj vetar duva u lice, a ona je sedela na klizavim, ljuskavim leđima. I oblaci bljeskaju okolo.
  A djevojka se okrenula i ugledala zgodnog, mišićavog dječaka, kojeg je odmah prepoznala. Da, princ Enomaus je postao mlad rob. A sada jaše na malom troglavom zmaju. Djevojka leti s njegove desne strane. Takođe je veoma lepa i slatka, zlatnocrvene kose. Ne izgleda starije od Oenomausa. A na lijevoj strani je dječak. Takođe svetle kose , zgodan i veoma mišićav, sa izražajnim licem. Takva grupa djece sa ruksacima i oružjem. A djevojka također ima prstenje na prstima i rukama.
  Zmaj je osjetio dodatnu težinu i počeo češće da maše krilima kako se ne bi srušio.
  Djevojka Margarita protresla je čarobni štapić i zaurlala:
  - Ko si ti? Odakle je došlo?
  Enomaj je, međutim, prepoznao Dominiku i rekao je samouverenim tonom:
  - Ovo je izabranik sa planete Zemlje. Ona mora spasiti jači spol u našem svemiru, prema proročanstvu.
  Djevojka Margarita se nacerila:
  - Sa planete Zemlje? Jeste li iskusili Veliki domovinski rat?
  Dominika je samouvjereno potvrdila:
  - Da, bilo je!
  Pionirska heroina je insinuirajuće upitala:
  - A kada je prošlo?
  Ubijena devojka, ništa manje samouvereno, odgovori:
  - Od dvadeset drugog juna četrdeset prvog do devetog maja četrdeset pete, pa, naravno, pobedili smo!
  Margarita je sa osmehom odgovorila:
  - Znam da smo pobedili! Inače ne bismo razgovarali sa vama. Dakle, mi smo zemljaci, samo razbacani po vremenu. Kako je lijepo upoznati nekoga sa svoje planete, a još više iz svoje zemlje!
  Dominika je odgovorila sa uzdahom:
  - Kada se završio Veliki otadžbinski rat, moj deda još nije bio rođen. Ovo je duga priča za nas!
  Margarita je takođe uz uzdah primetila:
  - I nisam doživeo njen završetak. Obješen sam u januaru '44. Ali ja sam vjerovao u našu pobjedu. Kijev je već bio oslobođen, a Staljingrad i Kurska izbočina su zagrmeli. Kakva šteta umrijeti kada imaš samo dvanaest godina , a da nisi ušao u Komsomol.
  Dominika je bila iznenađena:
  - Ako si umrla tako davno, zašto je onda još uvek devojčica?
  Margarita slegne ramenima:
  - Ne znam to. Prošlo je skoro sto godina od moje smrti, a ja sam ostao dete. Ali ima i plus: uopšte ne starim, a u zubima nema ni jedne plombe!
  Dominic se zakikotao i primijetio:
  - Da, starost je jako loša, jednostavno odvratna!
  I prelijepa filmska glumica počela je pjevati;
  Čovečanstvo je u velikoj tuzi,
  Verovatno svi misle na njega!
  Suze su se lile nad ovim morem,
  Strah osobe gori vatrom!
  
  Godine puze za godinom u karavanu,
  Baka trlja kanom po obrazima!
  I nešto se desilo sa djevojčinom vitkom figurom,
  Ne razumijem odakle dolaze bore!
  
  Zašto je kruna prirode svetla?
  Tvorac mašina mora iznenada uvenuti!
  Onaj koji je upregao snagu vjetra u kola,
  Ne može da se nosi sa zlom starenja!
  
  Ljepotica postaje nakaza
  A heroj vene pred našim očima!
  Svako loše vrijeme sada,
  A noću me muči divlji strah!
  
  Ali ne verujem da nema spasa,
  Čovek može da se raspravlja sa Bogom!
  Da prijateljska porodica postane večna,
  Tako da put ide uzbrdo lako i strmo!
  
  Stare žene više neće imati bore,
  Učinimo da se starost povuče u sramoti!
  I čovječe, moćni sine napretka,
  On svetlim očima gleda na vrhunac života!
  
  I biće beskrajne lepote
  Dani će teći kao reka koja teče!
  Ljudska dobrota će se pojaviti
  Na kraju krajeva, srce će postati čisto i plemenito!
  
  Vjerujte, doći će novo zadovoljstvo,
  Tokom godina, mudrost će se povećavati!
  Uostalom, led se ne taloži u mladom tijelu,
  Kao školarac željan da uči za pet!
  
  Ocena je veća, hajde, traži,
  Ispit ćete ponovo polagati najmanje sto puta!
  I možete jesti uskršnje kolače sa medom,
  Pa, postani sada stara devojka!
  Kako je lepo pevala Dominika, prava primadona. A njene pesme su bile pune i prelive, kao tren slavuja.
  Enomai je klimnuo u znak slaganja:
  - Ne možete se protiviti ovome !
  Dječak Dobrinja je primijetio:
  - Starost je loša. Ali dobio sam jabuke za podmlađivanje za sebe i svoju ženu . Ako ih pojedete malo, nećete ostariti i nećete se pretvoriti u dijete. A onda se jedna glupa vještica najedala takvim jabukama. Bila je starica, ali je završila na noši. Dakle, treba da znate umerenost u svemu, i zapamtite da su svi uzrasti podložni ljubavi.
  Enomai je iznenada primijetio:
  - Moj zmaj teško diše! Teško mu je da nosi dvoje ljudi, pogotovo što Dominika nije dete, već veoma krupna i mišićava devojčica. Treba joj novi letak!
  Margarita reče samouvjereno, škljocajući golim nožnim prstima:
  - Biće letak!
  Mali troglavi zmaj se prvi put pojavio u vazduhu. Ali partizanka je poslala tračak energije u njega i ovaj zmaj je počeo da raste.
  Dominika je bila iznenađena:
  - Ovo je magija na djelu. Ovo je moj prvi put da vidim da se odgajaju zmajevi.
  Margarita je sa osmehom odgovorila:
  - Zmajevi nisu ljudi, lakše ih je odgajati!
  Zvijer je narasla do veličine nešto veće od ostala tri zmaja. I još jedno pucketanje prstiju, ovoga puta rukama, i Dominika se našla u udobnom sedlu!
  Pionirka klimnu glavom:
  - Vidite kako je jednostavno! Sada imate svog zmaja. Radujte se ovome!
  Ubica je uz cerekanje primetila:
  - Ovo je, naravno, sjajno , ali koja je svrha penjanja na zid sa radošću?
  Margarita se nasmijala i odgovorila:
  - Zar nisi sanjao svog zmaja?
  Dominika je iskreno promrmljala:
  - Sanjao sam svoj helikopter. Ali nije imala vremena da zaradi za njega. Dakle, nema čemu da se posebno radujete!
  Enomai je sa osmehom primetio:
  - Ali sanjao sam ličnog zmaja.
  Dobrinja je potvrdio:
  - Lični zmaj je cool! Međutim, i moj herojski konj bi mogao poletjeti ako bih koristio magiju. Ali za posebne čarolije, čarobnjaci moraju biti plaćeni u zlatu. A zmaj je slobodan.
  Margarita je dodala:
  - Zmaj je dobar i zato što se može hraniti samo vodom. Pa, dodaj malo trave i biće odlično. On će udahnuti vatru.
  Dominica je upitala radoznalo:
  - Da li ste se stvarno borili protiv Nemaca?
  Margarita je iskreno odgovorila:
  - Nisam se baš svađao. Više sam radio u obavještajnoj službi i komunikacijama. Hodao sam kroz sela i između šuma. Pa posumnjaće svako ko ima prosjačku torbu i bos iz zime u zimu. Istina, nekoliko puta je podmetnula eksploziv nacistima. Pa, pucala je tek kad su me odveli. Uzvratila je do posljednjeg metka. Bila je zarobljena. Pa, mučili su me, doduše užurbano, i žurili su da me obese, pošto je Crvena armija upravo tada napredovala u tom pravcu. Inače bi ga mogli duže mučiti.
  Jednom sam uspavljivao još dva policajca i predao ih partizanima. Pa, neću izmišljati, ali avantura je naravno bilo na pretek.
  Dominica je sa osmehom upitala:
  - Da li ste imali neka naređenja?
  Margarita odgovori sa uzdahom:
  - Ne! Samo orden "Za hrabrost", smatrao sam se premalim da bih dobio bilo šta ozbiljno. Pa ne znam da li su posthumno nagrađeni i kako...
  Enomaus je primetio:
  - Sa dvanaest godina već nije loše da devojčica ima vojno priznanje! Reci mi, kako je kod tebe?
  Pionirka klimnu glavom:
  - Pa da, reci mi, izgrađen je komunizam i ratovi su gotovi?
  Dominika je uzdahnula i samouvjereno odgovorila:
  - Ne! Bilo je još gore u smislu ratova. Ali ne želim da pričam o tome. Ali ljudi su postali još gori.
  Dječak Dobrinja je predložio:
  - Bolje da pričamo o magičnim podvizima. Inače ćeš sad početi da pričaš o tenkovima...
  Margarita se namrštila:
  - Šta znaš o tenkovima?
  Dobrinja je odgovorio:
  - Bio sam u razvijenijem svetu, a tu su bila ta metalna čudovišta. Pucaju glasno i veoma su opasni. Odvratno ih se sjećati.
  Partizanka se nacerila i primetila:
  - Sipao sam pesak u rezervoar za gas rezervoara Tiger. I on je zastao. Bilo je tako. I šilom je probila točkove nacističkih automobila. Ja sam mala djevojčica i bilo mi je lakše to učiniti.
  Dominic se zakikotao i primijetio:
  - Dobro urađeno! Ti si pionirska heroina. Moramo snimati filmove o vama i pisati knjige o vama.
  Margarita je klimnula:
  - Znam, ima ih - "Crveni đavoli", na primjer. Generalno, ne samo da nisam vjerovao u Boga, nego sam ponekad radio stvari kojih se sada stidim!
  Enomai je sa osmehom primetio:
  - Desi se. Ponekad se bogovi ne ponašaju dobro. Ali u svakom slučaju, sada ste veoma talentovana čarobnica, i trebalo bi da...
  Nije završio. Pred njima se pojavilo jato letećih majmuna. Bili su daleko, ali oštra vizija dečaka vilenjaka i čarobnice videla je da ovi krilati primati u mreži vuku najmanje desetak dece. I nesretni dječaci i djevojčice guše se i jako pate u bijegu, kada ih povraćaju, a tijela djece seku čelične mreže mreže.
  I Dominika je to vidjela i viknula je:
  - Moramo osloboditi momke!
  Dobrinja klimnu glavom i potegne mač uz krik:
  - Mi ćemo hrabro u borbu,
  Za Svetu Rusiju -
  borimo se sa mačem,
  Ne prodajem!
  Dominika je primetila, pokazujući zube:
  - Naravno, veoma je interesantno pomagati deci. Ali imamo li dovoljno snage? Čitao sam bajku o letećim majmunima, i čini mi se da su jako jaki!
  Margarita je klimnula u znak slaganja i zapjevala:
  Ratnici tame su sigurno jaki,
  Zlo vlada svijetom ne znajući broj...
  Ali vama, sotonini sinovi -
  Ne slomite Hristovu moć!
  Dobrinja je primetio:
  - Imali smo različite protivnike. A to što su jaki po pravilu nas nije zaustavilo!
  I kvartet sa zmajevima pojuri za letećim majmunima. Bilo ih je samo prokleto desetak - njih trinaest. I otprilike isto toliko zarobljene djece. I ovo je surova istina bitke.
  Margarita je pojurila naprijed i, približavajući se letećim majmunima, viknula:
  - Pustite decu, čudovišta!
  Vođa majmuna je prosiktao:
  - Odlazi, curo, inače ćemo i tebe povijati.
  Margarita je hrabro odgovorila:
  - Ne! Pusti ih, ili ćeš se morati boriti protiv nas!
  Majmuni su urlali, pokazujući zube sa očnjacima:
  - Nikad!
  Četvorica su ostala da drže mrežu sa djecom, a ostali su pojurili prema malom odredu mladih spasilaca.
  Dominika je stisnula šake i u ruci joj se pojavila sablja.
  Margarita je pitala:
  - Znate li kako se ograđuje?
  Dominika je samouvjereno odgovorila:
  - Postoji koncept! Glumila je u filmovima.
  Partizanka je gukala:
  - Ovo će ti biti od koristi.
  Djevojka glumica je pjevala:
  Vrijeme je da zamahneš mačem,
  Vrijeme je da požurite...
  Vrijeme je da mašeš mačem -
  Šta ako dobro dođe!
  Zapiši u svoju svesku -
  Na svakoj stranici!
  Vrijeme je da zamahneš mačem,
  Vrijeme je da zamahneš mačem,
  Vrijeme je da zamahneš mačem!
  Nakon čega su se četvorica nasmijala. I leteći majmuni su pokušali da napadnu. Kretali su se kao zmajevi koji napadaju vrapce.
  Margarita je udarila vođu letećih majmuna čarobnim štapićem i čarobnim prstenovima na bosim nogama. I jako je pogodio.
  Vođa je dobio šok, a njegova glava se odmah pretvorila u veoma ukusnu tortu od kokosa. A šape letećeg majmuna su se histerično trzale. Ostali leteći majmuni su zviždali od straha.
  Jedan od njih pojuri prema četvorici, ali dječak Dobrinja joj je golom petom udario po čelu, tako da se majmun, zadobivši snažan udarac, prevrnuo.
  Dominika je zamahnula mačem i odsjekla rog letećeg majmuna, nakon čega je zapjevala:
  Mi smo u džungli u zemlji divljih majmuna,
  Borimo se sa krilatima na nebu...
  Lov da progutam zrela banana -
  Obesite onoga ko ukrade decu sa drveta!
  Enomaj je takođe udario majmuna, ovog puta po krilu, i zasiktao:
  Ja sam vitez svetlosti, na kolenima divljaci,
  Pometu neprijatelje domovine sa lica zemlje!
  I napravio je osmicu sa mačevima. Nakon čega je dječak spretno izbjegao ranjenog primata. A kada se zmaj zapalio, zaslijepljeni majmun je vrisnuo. Istovremeno se osjećao miris paljevine.
  Četiri borca su krenula u ofanzivu. Majmuni su pokušali u kontranapad. Zmajevi su ih pogodili vatrenim mlazovima koji su bukvalno zapalili krila primata. I mirisalo je na prženo.
  Djevojčica Margarita je uzela i pustila potoke magije. I sljedeći majmun je umjesto glave imao čokoladnu krofnu.
  Dobrinja je golim prstima zgrabio jednog majmuna za krilo i bacio ga na drugu pticu. A onda je došlo do sudara sa varnicama.
  Titan Boy je pjevao:
  -Znaš, imam blistavu snagu,
  Biti prijatelj s njom je kao igrati se sa krokodilom!
  A onda je Dominikova devojka svojim mačem prerezala krilo majmuna. Nagnula se i pustila fontanu ljubičaste krvi. Nakon toga se zabila u svog partnera.
  Dominika je golom petom udarila jedno od krilatih stvorenja u vilicu i cvrkutala:
  Pa dobro, stvorenje je zaspalo u piljevini,
  Ok, udarili su me u vilicu...
  Dobro, vukli su me na nosilima -
  Reci hvala što si živ !
  A djevojka je mačem udarila drugog majmuna po glavi. Nakon čega su stvorenja počela da bježe. Istovremeno, četiri krilata primata pokušala su da odvedu zarobljenike, djecu upletenu u mrežu.
  Margarita je ispalila magični snop na njih, majmun se u potpunosti pretvorio u pitu od cimeta sa glazurom.
  Ostali su pobjegli vrišteći, puštajući mrežu. I zarobljena djeca su počela padati.
  Margarita je viknula:
  - Drži mrežu, hajde, jače.
  I sjurila se na zmaja. Za njom su pojurila još tri borca.
  Dječak Dobrinja je pjevao:
  Oh, detinjstvo, detinjstvo, gde letiš?
  O, detinjstvo, detinjstvo, kud ti se žuri...
  Pun krznenih majmuna, znam,
  Hvataju vas iz raznih zemalja!
  A dječak-junak je golim prstima pokupio mrežu. Ipak, biti momak u kratkim hlačama ima svoje prednosti. Za odraslu osobu je nepristojno hodati bez čizama, ali za dječaka je to prirodno, a svoje snažne noge može koristiti u akciji.
  Sva četvorica su usporila mrežu koja je padala i počela se glatko spuštati.
  Dominika je sa osmehom primetila:
  - Ne želim ti udio siročadi,
  ne zelim ti teske dane...
  Neka planeta postane svijetli raj,
  Neka sveti Gospod čuva djecu!
  Momci su bili izgrebani i otrcani, gotovo svi bosi, osim jedne djevojke u elegantnoj i, možda, raskošnoj haljini i cipelama izvezenim smaragdima i rubinima.
  Djevojka je cvrkutala:
  - Pazite, spasilački tim je moj otac, vojvoda, a ja već nosim titulu baronice!
  Dominika je odgovorila sa smiješkom:
  Kraljevi mogu sve
  Kraljevi mogu sve...
  Ali često lome
  Ponekad sjede!
  Udaj se iz ljubavi
  Udaj se iz ljubavi...
  Slabo za tebe, bilo koga
  Ti nisi Bog, kralju!
  Bilo ko je slab za tebe -
  Ti nisi Bog, kralju!
  Tim je pažljivo spustio djecu. I ona je rasplela mrežu. Djeca - dječaci i djevojčice - osjetila su slobodu. I njihove okrugle pete su bljesnule kada su pokušale da potrče.
  Ali Margarita ih zaustavi prijetećim povikom:
  -Gde idete? Kako bi bilo da kažeš hvala?
  Djeca su stala. Baronica je klimnula:
  - Tako je, spasio si me iz zatočeništva. Predajte me mom ocu i čekaće vas visoka nagrada. A ostali neka sami stignu - oni su prosjaci i bosi.
  Jedan dječak iz reda zatvorenika se usprotivio:
  - Moj otac je grof! A ja sam bos jer sam zarobljen tokom treninga!
  Margarita je upitala: "Zašto su te uhvatili?"
  Vikont je slegnuo ramenima; imao je goli, mišićav torzo, preplanuo, žilav, a samo je njegovo izražajno, premda djetinjasto lice odavalo njegovu rasu.
  Baronesa devojka je odgovorila:
  -Hteli su da nas odvedu u Skelenton . Ovo je moćni čarobnjak koji je u dalekom srodstvu s Koshchei Besmrtnim!
  Margarita je pucnula usnama i primijetila:
  - Skelenton , zli čarobnjak i gospodar elemenata, ima artefakt crnog tigra. Možda će to pomoći u spašavanju jačeg spola.
  Dječak princ Enomaus je primijetio:
  - Osim toga, potrebno je osloboditi i drugu zatočenu djecu koja su zarobljena kod čarobnjaka iz košmara. U suprotnom će nastati velika šteta po svemir.
  Dominica je upitala, ne previše samouvjereno:
  - Zar nas ovo neće odvratiti od glavnog cilja?
  Margarita je prigovorila:
  - Obrnuto! Ako sakupite svih dvanaest artefakata, možete dobiti moć Svemogućeg Boga. A to će omogućiti spašavanje ne samo jačeg spola, već i stvaranje mnogih drugih dobrih stvari.
  Dječak Dobrinja je uzviknuo:
  - Ovo je neverovatno! Tada ćemo moći da uradimo nešto o čemu drugi heroji nisu ni sanjali!
  Dominika je oduševljeno pjevala:
  Naš svijet je nemilosrdan, okrutan, podmukao,
  Krv ljudi teče kao olujni potok...
  Ali čovjek je pametan, poznat po svom napretku -
  Savladajte prepreke dok igrate!
  
  Bezbroj pretnji iz košmara
  Sudbina je surova, tužna i smešna...
  U nedoumici smo lili čudne suze -
  Gledaj u nebo sa nezemaljskom melanholijom !
  
  I neka bude potrebno linjati
  U žestokoj borbi ljudska krv...
  Prekini nit života mačem, strijelom,
  Nećemo zauvek izdati ljubav!
  Margarita klimnu svojom zlatnom glavom:
  - Dobro pevaš Dominika, a razumne reči dižu dušu! Ali ovo nije dovoljno...
  Djevojka glumica je pjevala:
  Postalo je vrlo lagano
  Spasao sam otadžbinu...
  Zaista sam imao srece -
  Samo ovo nije dovoljno!
  Samo, samo, samo -
  Ovo nije dovoljno!
  Vikont je udario bosom nogom tako snažno da su kapljice rose poletjele s narančaste trave i zarežale:
  - Prestani da pevalj! Idemo do Skelentoma pa ćemo ga rastrgati!
  Margarita je uz uzdah primijetila:
  - Predugo je za hodanje. Morate ili letjeti na zmajevima ili se transportirati pomoću medaljona!
  Oenomaus je sa osmehom upitao:
  - Imaš li medaljon? Prenesite nas!
  Partizanka odgovori sa uzdahom:
  - Treba ga napuniti da bi se prevezla cela ekipa. Hajde da jedemo za sada. Djeca su vjerovatno gladna.
  Baronica je klimnula glavom, a njene dijamantske minđuše su zveckale:
  - Da, upravo to treba da se uradi. U stomaku mi je vatra!
  Dječak vikont je primijetio:
  - Pun stomak je gluv u borbi!
  Ostala djeca, uglavnom djevojčice, složno su vrisnula:
  Želimo da jedemo
  Otvorite vrata šire
  Inače ćemo pojesti kuvara...
  Kuvari će imati užinu,
  I da popijemo za dežurne,
  Uništićemo celu trpezariju
  A mi ćemo razbiti sudove!
  Margarita je protresla svoj čarobni štapić. I pojavio se sto sa nekoliko jela i tortom na njemu.
  Devojka je sa oduševljenjem pevala:
  Djeca su skupila za vas,
  Mi uopšte nismo otpatci -
  I cool poslastice,
  Ne samo kaša sa prosom!
  Dominika je klimnula glavom i primetila:
  - Ali prvo operi ruke!
  Djeca su pojurila do potoka. Ostala je stajati samo barunica. Djevojka glumica je zaurlala:
  - Treba li vam posebna pozivnica?
  Mlada baronica promrmlja:
  - I umoran sam od kvašenja ruku i nogu od plebejaca!
  Dominika je odgovorila strogo:
  - Onda te neću pustiti za sto!
  Dostojanstvena devojka je rekla:
  - Hoćeš li mi pokazati, bosonoga devojko ? Da, narediću da te bičuju.
  Dominika je ustala i stisnula pesnice:
  - A koga ćeš naručiti?
  Barunica se osvrnula. Dominika je bila visoka i mišićava, a tkanina joj je pokrivala samo grudi i bedra. I bilo je jasno da se ispod preplanule kože kotrljaju loptice mišića, a na stomaku pločice trbušnjaka. Takva herojska devojka može da te udari.
  Međutim, Margarita je pomirljivim tonom rekla:
  - Hajdemo već svi da operemo ruke. A ako si ti, Dominika, odrasla osoba, onda bi nam trebala biti primjer. Pa hajde da se svi zajedno operemo.
  I krenula je prema potoku. A sa njom je barunica i Dominika. Vodu su grijala četiri sunca, nježna i topla, pa je pranje bilo zadovoljstvo. Djeca su čak i plivala u potoku. I počeli su jedan drugog prskati vodom.
  Dominika je također pljuskala okolo kao djevojčica i pjevala:
  Voda, voda, hladna voda,
  Nije bez razloga prolio iz kante!
  A okolo je bila tako divna priroda. Na bujnom drveću raslo je raskošno cvijeće raznih oblika. A latice ovog cvijeća imaju različite boje i nijanse. Zamislite samo pupoljke koji blistaju svim duginim bojama i svjetlucaju na zracima četiri sunca.
  Ovo je zaista divna ljepota. A leptiri veličine albatrosa lete, a njihova krila imaju pokretne šare, poput pljuskanja morskih valova. I dogodi se divan pokret.
  Dominika je pjevala:
  Krila tog leptira
  Bili su tako dobri...
  Dečak je izgubio mir,
  I rekao je od srca...
  Mladi vikont, prskajući, primijeti:
  - Da, lepo je svuda okolo...
  U stvari, mnoga stabla su izgledala kao draguljima ukrašeni repovi pauna. A iznad njih su, osim leptira, krilima pokretali i platinasti vretenci. A u šumi su se čule trilovi veličanstvenih ptica. Toliko su nevjerovatni i divni sa svojim glasovima da ste jednostavno zadivljeni.
  Dominika je tvitala:
  Jeste li čuli kosove kako pjevaju?
  Slavuji i oriole su poletni...
  I ponekad magarci, magarci tako grcaju,
  Devojke trče bose!
  Da, zaista, ovo je izgledalo veoma smešno.
  Nakon kupanja, djeca su krenula prema stolu. I njihovo je raspoloženje postalo glavno, i zapjevali su od radosti;
  Dobra vila nam je dala
  Mnogo igračaka, raznih vrsta...
  Rodila nas je ogromna sila,
  Kao ptice i životinje!
  
  Deca se igraju u svetlosti osmeha,
  Velika radost je stigla na svijet...
  Možemo stići tamo iz prvog pokušaja -
  Čak i u jarmu koji je poludio, magarac!
  
  Jurimo bosi kroz kapi rose,
  Ima toliko divnih ideja na svijetu...
  Djeca kapaju biserne suze,
  Vjerujte, vaša duša će postati vedrija!
  
  Zli Koshchei nas napada,
  Baba Jaga juri u minobacaču...
  Opako bičuju bosonogu djevojku bičem,
  I rijeka poplavi obale!
  
  Ali nećemo se trgnuti, momci i devojke,
  Borićemo se kao titan...
  I naš glas će biti tako jasan,
  Kao pionirska bugla, bubanj!
  
  Pa, orci nam nisu prepreka,
  Ludi trol te neće uplašiti...
  Biće velika nagrada za hrabrost,
  Ako dijete nije nula u zlostavljanju!
  
  Šta je zmija Gorynych za hrabre dječake,
  Za nas nema prepreka, željni smo borbe protiv zla...
  Dajemo mu gomilu udaraca,
  I zaključavamo ga pravo u štalu!
  
  Ako zli goblin puca iz topa,
  Onda ćemo mu odgovoriti sačmarom...
  Prestanite mazati svoje šmrkave momci ,
  Pobijedimo Sotonu jednom!
  
  U krvavu bitku, svetu i pravu,
  Hrabro cure, momci trce...
  Mi ćemo vladati svetom moći,
  Kaput zlog zmaja!
  
  Nema sretnijih obala za naše drage,
  Hajde da uhvatimo cijeli ribnjak...
  Za dobrobit velike, glamurozne Elfije,
  Dečko će dokazati da je veoma kul!
  
  Učinimo svijet tako lijepim
  Da u njemu raste cveće iz raja...
  Iako se ponekad opasno svađamo,
  Na kraju krajeva, snovi će se ostvariti na svjetlu!
  
  Ne, nikada nećemo biti pod neprijateljima,
  Recimo devojke, momci samo napred...
  Nevjerničku vojsku zgazićemo pod nogama,
  Pobjedniku ćemo izdati račun!
  
  Verujte mi, biće večno leto na svetu,
  Naše detinjstvo nikada neće proći...
  Iskreno su opjevani podvizi vitezova,
  I krenite u pobjednički pohod!
  
  Pa, kada pobedimo sve Orke,
  Bitka će se završiti veličanstvenom pobedom...
  Biće divno u mojoj čistoj duši,
  Podižemo mač, jak štit!
  Djeca su otpjevala nestašnu pjesmu i sjela za sto. Počeli su da uživaju u jedenju prženih pataka, pečenja i ribe uz priloge.
  Dominika im se pridružila. Odrezala je krišku nožem i primijetila:
  - Odlično meso!
  Margarita je klimnula:
  - Pa, kako da radim magiju? Slažem se, ne razlikuje se od prave stvari!
  Baronica je primetila:
  - Da , odlično meso, ali šta je sa ribom?
  I probao sam komad. Zaista, hrana je bila divna. Djeca su jela i sa oduševljenjem primijetila:
  - Kakva jela, kakva jela,
  Voleo bih da mogu sve da ponesem sa sobom...
  Šteta što stol nije često ovakav -
  Oni se jednostavno hrane za klanje!
  Jedna od bosonogih prosjakinja je upitala:
  - Mogu li dobiti čokoladne bombone?
  Margarita se nasmijala i mahnula svojim štapićem. Viseći na drvetu velikom kao paunov rep, šišarke su odmah pojurile na sto i pretvorile se u prelepe, životinjske i riblje pločice, prelivene čokoladom i sa divnim punjenjem.
  Djeca su zadovoljno cvrkutala:
  - Kako je ovo super , a mi želimo sladoled!
  U tom trenutku ispod narandžaste trave je iskočilo nekoliko velikih pacova grimiznog krzna i pokušalo da napadne djecu. Zacvilili su od straha, svaki pacov veličine dobrog vuka. Margarita ih je pogodila munjom iz svog čarobnog štapića i čarobnih prstenova svojih bosih stopala. Dominika je takođe koristila svoj čarobni štapić da oslobodi pulsar.
  Pojavile su se zlatne čaše za vino sa bogatim, bujnim sladoledom postavljenim u obliku čudesnog cvijeća. Štaviše, sa jagodama, smokvama, šumskim jagodama i drugim veličanstvenim bobičastim voćem.
  Dominika je promrmljala i primijetila, pokazujući na najveću čašu za vino, za koju se ispostavilo da nije bila samo zlatna, već i prošarana dijamantima. I sladoled u njemu izgledao je kao čudesan ukras, položen u svim duginim bojama. I kako je lepo izgledalo.
  Margarita je napomenula:
  -Imate čarobni štapić napravljen od srčane vene zmaja - ovo je veoma retko. Gdje si to nabavio?
  Dominika je iskreno odgovorila:
  - U borbi! I ovo je istina i hrabro!
  Enomaj je sa oduševljenjem pevao:
  Teško onome ko se bori,
  Sa lepom devojkom u borbi...
  Ako je neprijatelj bijesan -
  Ubiću gad ! Ubiću gad !
  Dječak Dobrinja je zarežao:
  - Šta si, devojko , zašto tako pevaš? Moramo pjevati: sa jakim dječakom u borbi! Tačnije, čak i sa moćnim čovjekom u borbi. Mi smo samo po izgledu dečaci, ali godinama smo muškarci!
  Enomaj se nasmijao i primijetio:
  Zauvek ostajemo deca,
  Samo se godine mijenjaju!
  Dominika se nasmijala i primijetila:
  - Ovdje ćemo imati svijet iz bajke i transformaciju.
  Nakon toga je počela da jede svoj dočarani sladoled. Imao je odličan ukus. Ovako je ispalo veličanstveno. A slatki, nežni ukus sladoleda širio se devojčinim jezikom.
  Dječak Dobrinja je, nakon ribe i mesa, također rado odao počast sladoledu. Ovo je stvarno stvar, ukusno .
  Djeca su se trudila da jedu na način koji je izgledao civilizovano i da ne srkaju. Da, sladoled od pacova mesoždera je divna stvar.
  Dominika je sa blistavim osmehom primetila:
  Kako je dobro moći bacati magiju,
  I pretvori zlog pacova u sladoled...
  Dobijamo solidnu peticu -
  Raditi nešto što nikako ne bi trebalo da se radi!
  I opet dječji kikot kao odgovor. I zadovoljna škripa...
  Čula se buka na nebu. Negdje sa ivice letio je ogroman zmaj. Iz daljine je djelovao malen i nije strašan, uprkos svojih sedam glava. I bilo je to čudovište na bezopasan način.
  Djeca su se nasmijala i počela da namiguju jedno drugom. Ovo je stvarno zabavno. I tapšu dlan o dlan.
  Da postoji zvonjava.
  Dominika ga je uzela i golim prstima bacila bumerang. Preleteo je i odsekao kvrgu, a tokom pada lepotica ga je udarila energijom iz čarobnog štapića. Pojavila se velika torta u obliku Napoleonovog kockastog šešira, načičkana makom, ružama i kukuruzima.
  Djeca su već bila dobro uhranjena i dočekala su poklon sa umjerenim oduševljenjem.
  Dječak vikont je rekao:
  -Kolači su jako dobri, ali ipak treba paziti na umjerenost...
  Dominika se zakikotala i primijetila, pjevajući:
  kuvarica za moj rodjendan,
  Napisala sam čestitke na torti...
  I natpis u boji kreme -
  Vrijeme je da odete u grad San Remo!
  Nakon toga, djevojka ga je uzela i ponovo lansirala bumerang. I preletio je, skočio i okrenuo se. A devojka ga opet uhvati bosom nogom i zapeva:
  Ne gledaj odozgo na tortu
  Doći će vrijeme kada ćeš i ti umrijeti ...
  Medenjak zviždi kao metak na slepoočnicu,
  Uz dijetu ćete se stvarno zeznuti!
  Baronica je s mukom progutala komad torte sa navučenim šeširom, obliznula usne i primijetila:
  - Ukusno! Ali to se više ne uklapa.
  Dječak vikont je primijetio:
  - Neće trebati dugo da se ugojite.
  Dominika je sa osmehom i u šali pevala:
  Za maminu kašiku, za tatinu kašiku,
  A za baku kutlaču ...
  I sa strane kreveta!
  Djeca su, zaista, postala teška nakon jela i padala su na meku, narandžastu travu, šmrkajući nosovima. Srećom, ovdje nije bilo grabežljivih komaraca ili insekata. Oni koji su letjeli bili su veliki i nisu grizli, i s njima praktički nije bilo problema.
  Dominika je upitala Margaritu, pionirka je takođe zijevnula i brzo pokrila usta dlanom:
  -Ideš li spavati ili?
  Partizanska heroina je odgovorila:
  Šta, cura ne može da spava u zlostavljanju i anksioznosti?
  Negde verenik luta šumskim putem...
  Luta kroz travu nane i ne zna ništa,
  I prokleta sudbina šale i igre!
  Herojski dječak Dobrinja je već šmrcnuo kroz nos.
  Da, djeca su imala mnogo avantura.
  Dominika je u šali pjevala:
  Zaspimo bez poteškoća,
  Istina je, da...
  Ali onda, sa kojom mukom,
  Budimo se kasnije!
  . POGLAVLJE br. 9.
  Dominika se probudila i izašla iz magičnog sna koji ju je odveo u paralelni svijet. Nakon toga se djevojka umila i istuširala koristeći zlatnu spravu. Oprao sam zube i otišao na doručak.
  Tamo su je dočekale druge djevojke i djevojke iz elitnog razreda. Rukovali su se i izgledali pristojno. Bilo je i vilenjaka, trolova, hobita koje su ličile na devojke, nimfe, drijade, ljudske devojke, mada ih je bilo malo. Okupilo se prekrasno društvo.
  Devojke su bile u elegantnim haljinama i nakitu, ali bosonoge, kako bi bilo zgodnije da koriste noge tokom veštičarenja. A u elitnom razredu obrazovanje je bilo nešto drugačije - slušali su predavanja sova brzometno i obavljali razne zadatke. Vjerovalo se da djevojka već zna osnove.
  Dominika je ovdje obavila nekoliko zadataka. Pucala je iz čarobnog štapića i napravila transformacije. A onda je šaputala čini. Pročitano joj je nekoliko složenih kombinacija riječi, a Dominika ih je ponovila.
  Kao filmska glumica, djevojka je imala fenomenalno pamćenje, jer je na setu morala izgovarati puno dijaloga.
  I svega sam se savršeno setio. Ali ovo je sve cvijeće; glavna stvar je, naravno, potraga za artefaktima kako bi se spasio jači spol.
  I tako je Dominika sjela u položaj lotosa, spojivši svoje snažne, mišićave noge i ispravivši leđa. I ponovo je uronila u paralelni univerzum, gde je njihov tim tražio način da spase jači pol.
  I to na vrijeme. Jer tamo su se goblin i slavuj pljačkaš šuljali na prstima. Ova dva negativca su već raširila magičnu mrežu da pokriju bosonogu ekipu koja spava.
  Margarita je takođe spavala, a sanjala je...
  Djevojčica je dobila zadatak da digne most u zrak. Tako je otišla bosa, u poderanoj pamučnoj haljini i sa prosjačkom torbom, u izviđanje. Jesen je i vrijeme nije baš dobro. Noću je bio mraz, a trava je bila prekrivena mrazom, na kojem su bose noge djevojke ostavile male, graciozne otiske. Bilo je veoma vlažno i hladno, sa kišom pomešanom sa snegom.
  Mali prsti bosonogog partizana poplavili su od hladnoće i vlage. Ali ona je hrabro išla naprijed, čak i povećavajući brzinu.
  I istovremeno je pevala;
  Kiša je rasula komadiće zvijezda po nebu,
  Za fašizam su pripremili naoštreni kolac!
  Tigrovi tenkovi su samo smeće - prljava buvlja pijaca ,
  Wehrmacht čeka bijesan poraz!
  Wehrmacht čeka bijesan poraz!
  
  Naš drug Staljin, vođa, je snaga miliona,
  Ima granitnu pesnicu, mitraljez u ruci!
  Moći ćemo da porazimo vojsku iz Sodome,
  Naša snaga je monolit, na sreću na Zemlji!
  Naša snaga je monolit, na sreću na Zemlji!
  
  Naša stranka nema ništa važnije da radi,
  Kako spasiti narod, dobro domovine!
  Gebels je opsednut, dođavola sa glupostima,
  I biće pobede, verujte, uprkos svim đavolima!
  I biće pobede, verujte, uprkos svim đavolima!
  
  Ruska lepotica, znate, poznata je po svojoj moći,
  Ima tešku smeđu pletenicu!
  I u bitkama sa fašistima omladina će postati slavna,
  Svijetla zemlja će oživjeti, uzdižući se!
  Svijetla zemlja će oživjeti, uzdižući se!
  
  Ne dozvolite da Hitler gura nos u Ruse,
  Brkati tip misli da je kul Bog!
  Marširaćemo berlinskom ulicom,
  Ne, onaj ko je čiste duše neće postati rob!
  Ne, onaj ko je čiste duše neće postati rob!
  
  Naš barjak je crven, boje bijesne krvi,
  Sunce već sija na Rajhstagu!
  Nema velikodušnijeg poklona za našu dragu djecu,
  Ako je srce hrabro i strah slomljen!
  Ako je srce hrabro i strah slomljen!
  Tako je Margarita potrčala do mosta, dok joj je hladnoća grizla gole pete. Okolo je bodljikava žica i mitraljeski tornjevi.
  Nemci piju mjesečinu i puše vatru. Margarita im je pritrčala. Jadna, plava djevojčica Švabama ne djeluje strašno. Štaviše, po takvoj vlazi i hladnoći, retko ko bi se, osim poslednjih prosjaka, usudio da ide bos.
  I djevojka im poče pjevati bezazlenu i veselu pjesmu:
  Ja sam jadno malo siroče
  Trčim bos po snijegu po hladnoći...
  Ali devojčin glas je veoma jasan,
  Istjerat će mraz kao na silu!
  
  Rat je moju majku odneo bombom,
  Otac je, naravno, pozvan na front...
  Brat kovrdžave kose smrznuo se od hladnoće,
  Starija sestra je na skeli!
  
  Gladan, grizem koru hleba,
  I moja mala stopala su crvena od mraza...
  Ja sam tamo gde je skitnica večerao
  Iako je djevojka slatka i lijepa!
  
  Mogu svima hrabro i hrabro reći,
  To je, naravno, rat dovraga...
  Nije bitno za šta se borimo,
  Čudovište Sotona je krivo za ovo!
  
  Oh, devojcine noge pate,
  I mnogo bole na ovoj hladnoći...
  Voleo bih da uskoro svane topli maj,
  Neka poleti blistavi soko!
  
  Želimo našu domovinu učiniti ljepšom,
  Ali glad, hladnoća, mećave i mećave...
  Kuda ideš, nesretna Rusijo?
  Tako teška sudbina!
  
  Ja sam devojcica, samo dete,
  Uspeo sam da dozivim mnogo...
  Radio sam skoro od kolevke,
  Učio sam samo četiri ili pet!
  
  Zašto je ova tuga došla do mene?
  Okrutna sudbina slomljenih srca...
  Vjerujte mi, takvo zlo je palo,
  Ono što se čini kao samo malo i tu je kraj!
  
  Ali djevojka pod jarmom se nije slomila,
  Uspela je da se spremi i hoda...
  Ona je dete, daleko od starosti,
  I ona uživa da gazi bosa!
  
  Otisci stopala male devojčice su graciozni,
  Raphael je na njima crtao ...
  I verujem da ce mali biti srecan,
  Gospod će videti svoju decu, verujte mi!
  
  Zato pevam pesmu
  U slavu Boga Gospoda Hrista...
  Vjerujem da će planeta postati raj
  I upoznaću svog oca, verujte mi!
  
  Onda će doći vrijeme i oni će ponovo ustati,
  Ko je umro, ko je umro i ko je bio bolestan...
  I biće sreće u starosti i detinjstvu,
  Jer Isus je to želeo!
  
  Da, kleknuću pred Bogom,
  Ispuniću ovaj psalam u sreći svetlosti...
  U ime svih budućih generacija,
  Zločinačka čudovišta će biti poražena!
  
  Tada će djevojka biti u vječnoj sreći,
  I svi narodi Majke Zemlje...
  Potpuno loše vrijeme će nestati,
  Naši ljudi neće biti slomljeni!
  
  Prekrstila se, pala na kolena,
  Poljubio srebrni krst...
  Očigledno je učinila malo za Boga
  Isus je sišao s neba za nas!
  
  Uskoro ćemo svi biti sa Svemogućim,
  U njegovoj prelepoj ruci punoj ljubavi...
  Neka naše misli lete više
  A snaga je u detinjastoj, snažnoj šaci!
  
  A sada čitam molitvu,
  Rekla je, Bože, oprosti mi...
  Sada smo na pijedestalu sa njim,
  A Krist i ja, vjerujte mi, smo na putu!
  
  I idemo ruku pod ruku s Njim u nebo,
  I tu će padati zlatna kiša...
  Gospod će pokazati svoj velikodušni karakter,
  I poslaće protivnika pravo u trepet!
  
  Konačno, na svijetu postoji sreća,
  Čekali smo pojavu Hrista...
  Letimo kao anđeli na gozbu u vazduhu,
  Ljubav Gospodnja je svetla i čista!
  Nakon takve pesme, nacisti su se emotivili i pustili nesrećnu devojku da se zagreje i dali joj topli čaj. Margarita je planirala da tiho podmetne eksploziv prerušen u veknu hleba u svoju torbu ispod ograde, ali nije stigla - probudila se.
  Slavuj razbojnik i goblin bili su veoma bliski. Goblin je imao kvrgu umjesto nosa, prilično gadno lice i duge očnjake. Takođe je prilično visok, oko tri metra. Nije ni čudo što je vukao mrežu. A Nightingale je bio debeo, rumen muškarac hrčakovih obraza, isturenih prednjih zuba i u luksuznoj uniformi sa medaljama. Pa, plus brkovi, tipični za Pruse.
  Videvši da iznenadni napad nije uspeo, Slavuj razbojnik je stavio dva prsta u usta i pokušao da zviždi.
  Dominika ga je udarila nogom golom petom. I razbojnik urla od bola. I čak je ispljunuo krv.
  Goblin je zamahnuo batinom. Dječak junak Dobrinja je skočio i zgrabio goblina za kosu, pao mu na leđa i bacio ga preko sebe. Goblin se srušio na biljku poput kaktusa sa cvijećem i zaglušno zavijao. A njegova rika je bila kao divljeg magarca.
  Margarita se naceri. Nightingale je ponovo pokušao da zviždi kada ga je Dominika udarila kolenom u bradu. I zapištao je.
  Herojski dječak Dobrinja je pjevao:
  Goblin nas je pitao,
  Ti camo dolaziš li
  Krenuo u grad -
  Imamo posla!
  Goblin je ponovo pokušao da napadne toljagom. Dječak heroj je izbjegao udarac i ponovo bacio krupnog čovjeka preko sebe, jer Dobrinja nema snagu djeteta. I izgleda da sve ide.
  Goblin se ponovo ispružio. I ustao je sporije. Djeca su se probudila i počela bacati zlatne čunjeve na močvarnog đavola. Udarali su ga i natjerali da urla. I trzati se.
  Margarita je protresla svoj čarobni štapić. I češeri su se počeli pretvarati u kolače, a goblina su bukvalno namazali kremom, zbog čega se trzao poput vijuna u tiganju.
  I Dobrinja Nikitič je podigao Slavuja Razbojnika u svoje ispružene ruke i bacio ga na težak bor sa srebrnim šišarkama. Od udarca, Slavuj će se srušiti i zatresti, prisiljavajući ga da odustane od duha, odnosno da ispljune krv.
  Dječak Dobrinja je pjevao:
  - Slavuj razbojnik, ti si zlikovac,
  I udari te jače u lice ...
  Sad si mrtav, nitkovo ,
  Ubiti i tebe, zviždaču!
  A onda ga uzme i udari šakom koliko god može po glavi. Slavuju razbojniku zvoni u ušima. A Dominika je uperila kažiprst u goblina i kako je bacila složenu čini za transformaciju. I to će ga učiniti smrtonosnom silom u kojoj postoje slapovi energije.
  A onda ... Bio je jedan visoki dlakavi momak od tri metra, a sada je na njegovom mjestu bio sto krcat svakojakim vrlo bogatim jelima i divnim slatkišima. I takve su arome dopirale iz ove čudesne kuhinje.
  Dominika je tvitala:
  - Ovo su transformacije i čuda od čuda,
  Vidimo jednostavno raj u svemu nebeskom...
  Takva blistava lepota svuda ,
  Neka vaskrse Gospod Svemogući!
  Zapravo, na stolu su ležali zlatni i narandžasti, čudesni, pjenušavi metalni poslužavniki sa kolačima, sa kremama u desetinama različitih boja i nijansi, kao i drugim vrlo divnim jelima, i aromatičnim prelivima, sve najukusnije.
  A kako su bile veličanstvene krofne, posute divnim prahom. Ovdje više nema dodavanja ili oduzimanja. I čaše poprskane koktelima iz raznih sokova, sa prekrasnim punjenjima koja šokiraju aromama i slatkim dizajnom sa glazurom. A kakvi su pupoljci bili?
  Margarita se zbunjeno nasmiješila i iznenađeno uzviknula:
  -Okrenuo si đavola! Pa, nema veze ! Morate biti u stanju da uradite ovako nešto!
  Dominika, zbunjena, upita:
  - Je li teško?
  Partizanka je odgovorila:
  - Da, skoro nemoguće! I vi ste bili u mogućnosti da uradite ovako nešto.
  U međuvremenu, slavuj pljačkaš je ponovo pokušao da zviždi. I naduvao je svoje široke obraze poput hrčka. Ali dečak-junak, čim ga uzme, navaliće ga svojom detinjastom, ali smrtonosnom, poput malja, šakom. A zviždač, inače, izbija više puta, izgleda kao izbijeni, liveni zlatni zub.
  I leteo je naglavačke. Srušio se i ispružio se kao da je nokautiran. Ali onda je skočio, ponovo stavio prste u usta i puhnuo. Ali umjesto zvižduka, sve što je izašlo bilo je patetično šištanje. I vrlo je smiješno. Djeca su se smijala. Slavuj razbojnik je graknuo:
  "Progutaću te za tren, progutaću te, progutaću te, neću imati milosti!"
  Kao odgovor, Dobrinja, ovaj herojski dječak, udario je slavuja golom petom u bradu. I zubi su ponovo poleteli. Raširivši ruke, glavni razbojnik se naslonio.
  Dobrinja je urlao:
  I koga ćemo naći u borbi, a koga ćemo naći u borbi,
  Nećemo se šaliti s tim, ubit ćemo gadura!
  Ubićemo te kao gadura!
  Dominika je uperila svoj čarobni štapić u poraženog Slavuja Razbojnika. Margarita je napomenula:
  - Hoćeš li i njega da transformišeš?
  Djevojka glumica je klimnula:
  - Neka bude bar nešto korisno!
  Partizanka je pevala:
  Dečak je bio okovan gvozdenim rasporedom,
  A pojeo sam samo jednu zdravu stvar...
  Zbog velikog opterećenja iznenada je došlo do napada,
  I ispostavilo se da je to bio sajber genije kolosalne moći!
  A onda se Dominika okrenula praveći zamršenu osmicu svojim čarobnim štapićem.
  A sada se na mjestu Slavuja razbojnika pojavila čitava planina slatkiša, dražeja i porcija sladoleda.
  Začuo se veseo smeh, a deca su počela da iskaču iz trave. Bili su slatki, ali mršavi, raščupani i tradicionalno bosi. I s velikom pohlepom navalili su na poslasticu, u koju su se pretvorili Slavuj razbojnik i Močvarni Goblin. Margarita je zviždala prstima i viknula:
  - Stanite, momci i devojke! Razumijem vas, gladni ste nakon što su vas uhvatili ovi zlikovci, ali prvo operite ruke.
  I kako će osloboditi munje iz čarobnog štapića. Dječaci su morali trčati do potoka, a plave im potpetice bljeskale su. U stvari, nepristojno je jesti hranu prljavim rukama.
  Dominika je pitala:
  - Šta su ovo, zarobljenici i zarobljenici Slavuja i Goblina?
  Margarita klimnu sjajnom glavom:
  - Da upravo! Oslobodili smo ih. Tačnije, ti si me oslobodio. I ovo je jako kul .
  Bilo je više od stotinu djece, dječaka i djevojčica. Kao i obično, ima tri puta više predstavnika ljepšeg pola nego jačeg spola.
  Dominica je iznenađeno upitala:
  - Ovdje svi izgledaju ne stariji od dvanaest godina. Šta, ovi pljačkaši nisu ubijali odrasle?
  Margarita je objasnila:
  - Ne, naravno, ubijaju i odrasle. Tek nakon oslobođenja odrasli dobijaju tijela djece. Kao što je, na primjer, bilo s Dobrinjom Nikitičem. I sa mnom sam još uvijek izgledala kao djevojčica.
  Djevojka glumica je napomenula:
  - Večno detinjstvo, kao u bajci, je super ! I čak možete reći - cool!
  Margarita je ciknula i pokazivala zube:
  - Da, ovo su divni svetovi u kojima je sve super . Ali ovdje postoji mnogo opasnosti. Konkretno, postoje ljudi koji su mnogo opasniji od goblina i Slavuja razbojnika.
  Dominica je upitala šapatom:
  - Ko, na primjer?
  Partizanka je tiho rekla:
  - Starica Shapoklyak!
  Djevojka glumica je tvitovala:
  Bravo, bravo, baba je kolovođa!
  Biti prijatelj s njom je kao igrati se sa krokodilom!
  A djevojka ga je uzela i golim prstima bacila čunj. Udario je vilinog konjica. Insekt je eksplodirao, raspršivši se u konfete.
  Margarita je primetila, odmahujući glavom sa zlatnim uvojcima:
  - Nije dobro ubijati živa bića!
  Dominika je napomenula:
  - Ali to je samo insekt!
  Margarita je otpjevala kao odgovor:
  - Pljunu svoju pljuvačku u vetar,
  Nemojte zgnječiti bubu ili mrava...
  Ne lomi ni granu u šumi -
  Sav život na Zemlji je jedna porodica!
  Djevojka glumica je zacvrkutala, pokazujući zube:
  - Ja, ti, on, ona - zajedno cijela zemlja,
  Zajedno prijateljska porodica!
  Rečju mi, sto hiljada ja!
  Djeca su se umivala u potoku. A sada su potrčali do hrane, radosni i sjajni.
  Dominika i Margarita su zajedno šapnule čaroliju i stol je postao duži. Sada je bilo dovoljno prostora da svi sjednu.
  Djeca su, trzajući bosim nogama, sjela i pjevala u horu svojim jasnim glasom:
  Stolnjak se širi poput snijega
  I poslastice su postavljene...
  Djeca će sva biti uspješna,
  I pečenje od Čeburaške!
  Nakon toga su počeli da jedu. Ovdje ima toliko lijepe djece, čak i ako su iscrpljena glađu i neimaštinom.
  Dominika i Margarita, pošto su bile dobro uhranjene, bez razmišljanja su počele da plešu. I hajde da gazimo tvojim bosim, isklesanim, preplanulim stopalima.
  Devojke su pevale svojim blistavim glasovima;
  Rođen sam u svemirskoj zemlji
  Gde se sve devojke jako svađaju...
  Sotona ne može pobediti otadžbinu,
  U slavu naše majke Rusije!
  
  Moći ćemo da odbranimo svetu Rusiju,
  I koliko god neprijatelj bio okrutan i podmukao...
  Pobedićemo protivnike jako,
  I ruski duh sa mačem će se proslaviti!
  
  Rusija, ovo je moja domovina,
  Sveto i kosmički zemaljsko...
  Svi narodi su jedna porodica,
  A devojka je zauvek mlada!
  
  Branit ćemo svoju domovinu u bitkama,
  Nijedna šansa za zlog protivnika ...
  Iznad nas je zlatnokrili keruvim.
  Poklonimo ruskog vojnika!
  
  U Rusiji je sve u redu, dobro,
  I naša će volja biti jača od čelika...
  Dječak ima jako veslo u rukama,
  A drug Staljin tamo vlada!
  
  Ljudi vole moju domovinu,
  Učinićemo ga ljepšim zauvijek...
  Otadžbinu neće ukrasti ni za rublju,
  A Bog Svarog je veliki mesija!
  
  Neka je slavljena moja domovina,
  protivnika u borbi ...
  Lada Bogorodica mi je draga,
  Neka neprijatelji Rusije dobiju odštetu!
  
  Ako je potrebno, možemo proliti krv neprijatelja,
  Rusija se ne može baciti na kolena...
  Lovac će se uskoro pretvoriti u divljač,
  I veliki vođa Lenjin će biti sa nama!
  
  Osvojićemo prostranstvo svemira,
  Daćemo sreću, radost celom univerzumu...
  Moskva je čak i viša od samog Rima,
  Sa svojom nepromjenjivom snagom u borbi!
  
  Kad rat dođe u našu svijetlu zemlju,
  Pokazaćemo Fireru naš moćni karakter...
  Rus će dobiti izdašnu naknadu,
  Viši smo od sunca i ljepši od drveća!
  
  Veruj mi, Rus' neće biti u ruševinama,
  Horda nas neće baciti na koljena...
  Borite se za svoju domovinu i ne boj se,
  Rus ne poznaje slabost i lenjost!
  
  Naša draga zemlja će ponovo uskrsnuti,
  Pokazaće celom univerzumu svoju snagu...
  I Sotona će biti uništen
  Neprijatelj Otadžbine će se srušiti u grob!
  Tako su devojke, skačući bosim nogama i vrteći se kao đavoli, počele da urlaju i skaču u duplim saltima.
  Ovo su prelepe i agresivne devojke ovde . I kako ciče, skačući.
  Pa dobro, djeca jedu i pjevaju nešto svoje. I to rade na veoma pozitivan način. Ovo su njihove pesme. I vrte se unaokolo kao rotirajući vrh.
  Devojke vrhunske klase.
  Ali tada se na nebu pojavio veoma veliki leptir, poput pravog zmaja. A njena krila su bila tako ogromna da su blistala poput zlata optočenog dragim kamenjem. I izgledalo je tako nevjerovatno i lijepo. To su zaista bili, iskreno govoreći, leptiri koji su bili tako ogromni, poput dinosaurusa.
  Dominika je sa osmehom primetila:
  - Ovdje nećete vidjeti nikakva čuda. Nevjerovatno!
  Margarita se nasmijala i odgovorila:
  - Da, ovo su zaista zglavkari koji zadivljuju. Ali to nije ono što najviše iznenađuje. Ima puno drugih vrlo cool stvari.
  Dominika je pjevala:
  Ali ni knjiga ni muzej,
  Oni neće zameniti naše prijatelje!
  A djevojka iz čarobnog štapića će pustiti zraku. I pojavile su se nove čaše za koktele. I djeca su ih napala.
  Tako je sve super ispalo . I samo neka muzika svira u mojoj glavi.
  A kako da Dominik i Margarita ne pjevaju;
  Ljepotice napadaju bose,
  Trče, tako lepe devojke...
  Ako trebaš da udariš Fritza šakom,
  Ili će ga iseći mitraljezom!
  
  Djevojke ne mogu sebi dozvoliti da sumnjaju
  Oni će sahraniti mrtve naciste...
  I jako će ga oboriti s nogu,
  A negde i vukovi mesožderski zavijaju!
  
  Rusija, ovo je reč za vojnike,
  Kada, verujte mi, ne bude hladnije...
  Iako je ponekad situacija sumorna,
  Gdje trijumfuje zli crni Kajin!
  
  Ne vjerujte, komsomolci ne bježe,
  A ako bježe, onda samo da napadnu...
  I svi nacisti će biti ubijeni odjednom,
  I Firer će biti podignut na blok za sjeckanje!
  
  Rusija, ovo je moja domovina,
  Ona je blistava, jednostavno prelepa...
  Ko je kukavica ne vredi ni rublja,
  A znate, svađati se sa ratnikom je opasno!
  
  Ali znaj da ćemo pobediti fašiste,
  Zlo neće zavladati na tronu...
  Iznad nas je heruvim zlatnog krila,
  I Bog Svarog sa veličinom u kruni!
  
  Ko je kukavica, vjerujte mi, slab je rob,
  Njegova sudbina je jedna - da trpi uvrede...
  Danas si mehaničar, sutra si predradnik,
  I sami možete da tučete leđa drugima!
  
  Devojke imaju snagu, jednostavno vulkan,
  Ponekad moćno ruši planine...
  Rat bjesni sa zlim uraganom,
  A smrt iskreno kosi ljudsku rasu!
  
  Reći ću vam iskreno, vitezovi,
  Jaki smo kad smo mi Rusi ujedinjeni...
  Treba mi užina uz vašu viljušku i nož,
  Mi smo vitezovi nepobedivi u bitkama!
  
  Kakva je naša vera, u Gospoda Hrista,
  Iako poštujemo i Ladu...
  Drug Staljin je kao naš otac,
  I tu će biti mjesto rajskog komunizma!
  
  Onaj koji je jednom bio mrtav će vaskrsnuti
  I postaćemo lepši i mudriji...
  I čovek je, naravno, veoma ponosan,
  Iako ponekad priča gluposti!
  
  U ljubavi, naša otadžbina je kao zvezda,
  Vjerujte mi, nikad se neće ugasiti...
  Veliki san će se ostvariti
  Biće mira i sreće u celom univerzumu!
  
  Ja volim Mariju, poštujem Ladu sveto,
  Svarog je lep i Perun je veliki...
  Volim Isusa i Staljina,
  Sveta lica ikona su mi draga!
  
  Kada će biti pravi raj?
  Vjerujte, sve vaše nade će se u njemu ostvariti...
  Predaj svoje srce domovini,
  Sve će biti dobro, jače nego prije!
  Nakon čega su, konačno, oslobođena djeca jela. Zatim su formirani u odred. Više od stotinu dječaka i djevojčica.
  I krenuli su u marš. Dobrinja je primetio sa slatkim osmehom:
  - Boriće se, siguran sam!
  I dječak heroj je skočio na zmaja.
  Enomaus je primetio:
  - Takav odred će se kretati presporo. Na zmajevima se krećemo mnogo brže. I ovde bi takođe trebalo da znate kada prestati.
  Djeca su građena. Samo je jedna barunica bila pristojno, pa čak i luksuzno odjevena. Ostali su izgledali kao prosjaci, mladi ragamuffini . Međutim, mnogo je spretnije kretati se bos.
  Dominika je napomenula:
  - Ako barunica prohoda, onda će joj se skupocene cipele srušiti i raspasti. Možda bi trebao biti bos kao i svi ostali?
  Baronica je odgovorila:
  - Jedva čekate! Bolje me pošalji mom ocu, vojvodi, on će ti dati nagradu i neće te ozlijediti!
  Margarita je klimnula Dominici:
  -Imaš tako magičnu prirodnu moć. Pa hajde, hajde da ga uzmemo zajedno i pošaljemo blistave naboje, i bacimo devojku u dvorac njenog oca!
  Djevojka glumica je primijetila:
  - Šta je sa nagradom?
  Margarita se nasmijala i primijetila:
  - Pa, daće ti novčanik zlata, pa je li to stvarno mnogo? Štaviše, ja mogu dočarati zlato od običnog drveća i češera, a možete i vi!
  Dominika je zviždala:
  - Vau! Tako da možemo sebi kupiti vojvodstvo!
  Partizanka je prigovorila:
  - Zabranjeno je! Magično zlato je zabranjeno stavljati u promet, inače bi ga bilo više od željeza. Razumijete, inflacija dragocjenog novčića!
  Dominika je napomenula:
  - Je li ovo kao u hiperboloidu inženjera Garina?
  Margarita je klimnula:
  - Nešto slično tome. Čitao sam ovu knjigu kada sam bio mali. Da, tada je zlatni standard propao, i bilo je strašno .
  Enomai je sa osmehom primetio:
  - Ali ipak, možda odgojiti barunicu? Da ne bi bila tako odvratna!
  Dobrinja klimnu glavom sa osmehom:
  - Da, uradićemo ovo odmah,
  Dajmo joj nešto cool!
  Baronica je opet lupila peticom po travi i zaurlala:
  - Vodi me mom ocu! Ili ću vas sve pogubiti!
  Djeca su se uglas smijala.
  Odjednom se ispod trave pojavio patuljak u šeširu. Očigledno je bio još vrlo mlad, bez brade. Ali sa čarobnim štapićem u ruci.
  Tihi glas je rekao:
  - Onda čujem glas hirovite devojke. Možda je vrijeme da je obrazujemo?
  Baronica je zaurlala:
  - Samo probaj, kretenu !
  I pokušala je pomjeriti patuljka svojom potkovanom nogom. Protresao je svoj čarobni štapić. Kapriciozna djevojka i dječak iz drevnih ljudi su nestali.
  Dominika je uzviknula:
  - Vau!
  Margarita je klimnula:
  - Ovo je dečak patuljak. Posebna vrsta gnoma nadarena magijom. Sada je uzeo kapricioznu djevojku na odgoj. A barunica će po svemu sudeći morati da se nauči kulturi, pristojnosti i da radi savesno.
  Enomai je sa osmehom primetio:
  - I hteo sam da je udarim! I tako, teret je s vaših ramena.
  Dobrinja je predložio:
  -Ideš li u Skeleton? Možda je vrijeme da krenemo na put.
  Margarita je napomenula:
  - Malo bliže je dvorac zle čarobnice Bastinde, koja posjeduje još jedan artefakt od dvanaest - žuti pacov. To je ono što smo trebali uhvatiti.
  Štaviše, mi već imamo malu vojsku, više od stotinu momaka. Među njima je i heroj Phoenix Falcon. I on je dječak, ali sa velikom snagom.
  Dobrinja je primetio:
  - Znam Feniksa. Kako je samo zarobljen?
  Partizanka je odgovorila:
  - Lukavstvom, kao i ti. Ali sada imamo vojsku i jurišaćemo na Bastindinu palatu!
  Dominika se igrala trbušnjacima na stomaku. Zatim ga je uzela i golim prstima zdrobila orah koji je ležao na travi. Bacila je njegovo jezgro, uhvatila ga ustima, žvakala snažnim zubima i gugutala:
  - Ići u napad? Pa, sviđa mi se ova ideja. Iako me ime Bastinda podsjeća na dječiju bajku. Nije li to ona koja se nikad ne pere?
  Margarita je odmahnula glavom:
  - Znam i ja ovu bajku. Ne, ovo je malo drugačija vještica. Ona ima čitavu vojsku pacova. Pa, i plaćenici orci. Artefa CT sa pacovima daje ogromnu moć nad glodarima, tako da...
  Partizanka je naredila:
  - Deco! Izbijte iglice iz obližnjih srebrnih omorika, uskoro ćete ih vidjeti kada uđemo u gaj. Ovo može biti pristojno oružje.
  Momci su odgovorili:
  - Učinićemo sve, spasitelju naš!
  I tim je marširao. Iako je bilo tri puta više djevojčica nego dječaka, znali su i marširati. I podigli su prste svojih stopala. Istovremeno je svirala muzika.
  Odred je krenuo u marš. Ovdje su, nakon jela, neki momci jako zijevali, ali su djevojke počele da udaraju u domaće bubnjeve od paunovog lišća i raspoloženje je postalo vedrije.
  Djeca su gazila u formaciji. Dominika je mislila da je to kao u filmu o Malchish-Kibalchishu . Bilo je i momaka koji su marširali bosi. Ali iz nekog razloga u sovjetskom filmu nije bilo djevojaka. I to je čak čudno, jer su pod crvenim režimom stalno insistirali na ravnopravnosti polova.
  A ovdje ima toliko djevojaka, i one su kao rođeni ratnici u maršu - dijelom ljudi, dijelom iz porodice vilenjaka, što se vidi po njihovim risovim ušima. Pa, neka vrsta matrijarhata.
  Deca su marširala, a u isto vreme su počela da pevaju, kao bez ovoga:
  Elfia je naša mudra zemlja,
  Pod vladavinom kralja Mesije...
  Bog nam je zauvek dao,
  Da naše živote učinimo sretnijim!
  
  Neka je dobri Enomaj u slavi,
  Ko je pobedio neprijatelje otadžbine...
  Boriš se za nju i usuđuješ se,
  I uskoro ćemo početi da živimo pod solcenizmom !
  
  Bosonoge djevojke trče
  Žele da se bore protiv neprijatelja...
  A ovaj Orkler nije tako cool,
  Tačnije, on je samo slika klauna!
  
  Velika beskrajna zemlja
  U kojoj je volja, znate, generacija...
  Iako sluge Sotone kuju zaveru,
  Ali vatreni genije će biti sa nama!
  
  Vjerujem da se naš pritisak ne može obuzdati,
  Naravno, sravnićemo naše neprijatelje sa zemljom...
  Zapiši to u svoju svesku, dječače,
  Kako je divno da ljudi žive pod Enomausom !
  
  Otadžbinu ćemo učiniti ljepšom od bilo koga drugog,
  Nebo će doći u ovom životu...
  Proslavimo naš divlji uspjeh
  I uskoro ćemo živjeti pod elfinizmom!
  
  Ne, vjerujte mi, mi orkisti ne možemo biti slomljeni,
  Iako je neprijatelj jak i veoma lukav...
  Ali mi ćemo položiti ispite sa petkom,
  Neka bude dobro pod Enomausom !
  
  Careva veličanstvena veličina, verujte mi,
  Sa tvojom krunom punom dijamanata...
  I, znaš, žestoka zver će biti slomljena,
  Povući će se i kuga, vjerujte, guba!
  
  Ne, za Elfiju ti treba i vilenjak ,
  Prijatelji, ne izdajte svoje bogove...
  Velika i slavna je svemoguća porodica,
  Ne pokazujte svoje slabosti!
  
  Prelepa Lada je kovačnica bogova,
  Vjerujte, rodila je ljubav...
  Ne trošite ljude samo nepotrebnim riječima,
  Otvorena bezgranična veličina!
  
  Ne možeš zadržati Vilenjakovu strelu ,
  Ona će probiti svakog protivnika ...
  Samo nemoj da poželiš gluposti,
  Štit vilenjačkog vojnika će pokriti!
  
  Elfia, ovo je bez sumnje moć,
  Ona može da pomera planine...
  Iako ponekad tijelo jako pati,
  Možemo odbaciti sve prepreke!
  
  Uskoro će nastati veličanstveni svet vilenjaka ,
  Koji gazi svemir...
  Božji heruvim će raširiti svoja krila,
  I postojaće nešto, verujte mi, od Kreacije...
  
  Boginja Lada je slavna, verujte mi,
  Dala je ljubav svim svojim sinovima...
  I sada će biti jak vitez,
  I udarimo protivnika jako u njušku!
  
  Ti si Fiev , kao prestonica vilenjaka ,
  Majka, verujte mi, slavnih druskih gradova...
  Udarimo na protivnika ,
  Mi smo vitezovi, verujte mi, nismo kukavice!
  
  Za moju svetu domovinu,
  Borićemo se veoma teško...
  Elf neće biti ukraden ni rublja,
  Na kraju krajeva, svjetlosni vilenjaci su se uvijek znali boriti!
  
  Ima lepih devojaka, veruj mi,
  Da veoma poletno jure po hladnoći...
  Firer, divlja zvijer, bit će raskomadan,
  Uzgajaćemo prelepu, znate, ružu!
  
  Ne, nikada nećemo trpjeti ljutnju ,
  Hajde da podignemo suncem obasjanog vilenjaka...
  Veliki san će se ostvariti
  Pod ovim nebom je blistavo plavo!
  
  Vilenjaci će doći i podići mrtve,
  Ali moramo da ga oživimo za život cool...
  Osvojićemo prostranstva svemira,
  Hristos je besmrtan, a Juda je u paklu!
  
  Služi Oenomai vjerno,
  I molim vas nemojte se buniti protiv kraljeva...
  Neka su sinovi vilenjaka u slavi,
  Elfia, ovo nije mjesto na mapi!
  
  Uskoro ćemo osvojiti univerzum,
  Neka postoji moć nad životom i smrću...
  Svako živ postaće heruvim,
  Taj čovjek je kao Bog, vjerujte!
  . POGLAVLJE br. 10.
  Dominika se vratila u svoju akademsku učionicu, završavajući sesiju u položaju lotosa. Sada je ponovo počela proučavati razne vrste uroka, raznih oblika i vrsta. I to je uradila sa velikom voljom.
  Nakon toga sam otišao na večeru. Pored nje je bila djevojka Fiesta. Zajedno su jeli lignje u sosu i popili ih mješavinom mlijeka i soka od paradajza. Nakon toga je sve postalo bitno.
  Nakon večere, Dominika se ogradila Fiestom pomoću čarobnih štapića. I bacila je na nju veliku tortu sa kremom i namazala je od glave do pete.
  Priznala je poraz i poklonila joj prsten sa svake bose noge. A sada je Dominika naoružana još jače i smrtonosnije .
  Nakon toga su se obje djevojke istuširale i otišle u svoje sobe.
  Dominika je u sobi sjela na krevet, sklopila noge u obliku lotosa i ponovo preselila svoju fizičku i duhovnu suštinu na drugi nivo mentalnog svijeta.
  Sada se penju na zmajevima, a ispod njih maršira četa djece.
  Predvođeni dvojicom dječaka: vikontom i junakom Feniks Sokolom. Oba dečaka su zgodni dečaci sa veoma istaknutim mišićima, i samo u šortsu. Jaki, recimo, momci. I oni marširaju, sustižući kolonu.
  Djeca se trude da se kreću što brže i s vremena na vrijeme počnu trčati. I izgleda kao vojska anđela sa svijetlim, slatkim glavama. I još su nenaoružani, osim domaćih palica.
  Ali onda su ušli u borovu šumicu. Nekoliko vukova je zarežalo, ali Feniks je bosom nogom bacio na njih teški konus, koji je bukvalno slomio lobanju predatora.
  Pao je, a ostali vukovi su počeli da bježe. I djeca su počela slagati šišarke i grančice.
  Margarita je napomenula:
  "Sjećam se da je jednom cijeli jedan odred partizanske djece izveo ozbiljnu bitku. I nemački bataljon je pobegao. A djeca su trčala za njima i udarala ih praćkama .
  Dominika se složila:
  - Praćka, ovo je smrtonosna sila!
  Djeca ratnici su, zapravo, počela da prave praćke. I napravi nešto poput mašnica.
  Margarita ga je uzela i sa osmehom primetila:
  - Naše oružje će biti najsavršenije ako ga magijom otjeramo.
  Dominika je cvrkutala, pokazujući zube:
  - Pogotovo ako ga dodam!
  Nakon što su se djeca naoružala, obje snažne čarobnice su podigle svoje štapiće.
  Margarita je gugutala:
  - Dočaravamo se uglas!
  Dominika je potvrdila:
  - Upravo!
  Obje djevojke su prikupile energiju svojih čarobnih štapića i lansirale je svojom kolosalnom snagom. A onda su ljepotice uzele i lansirale potoke energije iz golih nožnih prstiju kroz grupu djece. A onda se dogodilo čudo, i hiljade fotoblitova , ili, poput minijaturne supernove, planule su.
  Margarita i Dominika počeše čitati čini i pjevati:
  Mi smo devojke, ulazimo u panteon,
  Zakleli su se da će biti vjerni otadžbini...
  Tako da orkiste čeka bijesan poraz,
  Pa, kako bi bilo da Vilenjaci žive pod suncem !
  
  Nimfin je sa nama , kao metal,
  Napravljen od bronze, koja je jača od bilo kog čelika...
  Sanjao sam da preokrenem svetove naglavačke,
  Kao što je veliki genije Gralin zavještao!
  
  Otadžbinu ćemo učiniti hladnijom,
  I otadžbinu ćemo podići iznad zvezda...
  Neka bude uspeha sa vilenjacima ,
  Iako su naša mala stopala potpuno bosa !
  
  Orkšisti su napali moju domovinu,
  Samurajski trolovi dolaze sa istoka...
  Volim Solcesus i Gralin ,
  I , verujem, rastrgnućemo protivnika !
  
  sa nama je slavni Bog Vilenjak ,
  Koje će solcenizam , u šali, izgraditi...
  Najjača od svih u svemiru je slavna Porodica,
  To će nam dodati svijest i volju!
  
  Verujem da nikada nećemo odustati,
  Otadžbina se ne može baciti na kolena...
  Drug Gralin je sjajna zvezda,
  A naš učitelj je mudri genije Drenin !
  
  Napravićemo našu otadžbinu,
  Ljepše i sjajnije na planeti...
  I znaš, biće pištolj ubica,
  Neka se zabavljaju odrasli i djeca!
  
  Spali vilenjaku , ne gori u svom srcu,
  Vi ste zaštitnik svih vilenjačkih mačeva...
  Sagradićemo uskoro, verujem, jak raj,
  Solcesus će doći, sveta misija!
  
  Ne vjerujte Orkler bandi , prijatelji,
  Da će lako i prijeteći pobijediti...
  Svi smo mi jedna porodica -
  I vjerujte, još nije kasno voljeti svoju domovinu!
  
  Sve nas svemogući Gospod štiti,
  Podići će zastavu u sedam boja nad zemljom...
  I zli grabežljivac će se pretvoriti u igru,
  Možemo se nositi i sa Sotonom!
  
  Volim Veliku Otadžbinu,
  U celom univerzumu nema ljepše tebe,
  Elfiju nećemo prodati ni za rublju,
  Izgradimo mir i sreću u svemiru!
  
  U ime naše domovine san,
  Veliki Vilenjak će ustati...
  Sve ostalo je samo taština
  I novi mesija će biti sa nama!
  
  O Lada, moj svemogući,
  Daćete ljubav i mir svetlim vilenjacima ...
  Obraćam se tebi, preklinjem te,
  A ako je potrebno, udarite munjom!
  
  Ælfria , Gospa nebeska,
  Dao Solcesusa Univerzumu ...
  Zbog vas je veliki Bog uskrsnuo,
  Ljudi zaista nisu izgubili ukus!
  
  Imajte na umu, vilenjaci su ovakvi,
  Vilenjački bogovi su veoma poštovani...
  Mi smo veliki sinovi domovine,
  A kćeri uvijek osvajaju svijet!
  
  Prijatelji, trebamo se moliti domovini,
  Perun, Jarilo i Ežaba moćan ...
  Bićemo veoma jaki muževi,
  I oduvaćemo čak i oblake na nebu!
  
  Sada je neprijatelj već otjeran iz Elfskve ,
  Mnogo ste povredili ekolozi ...
  smo Solcezu i Gralinu ,
  I biće dosta tenkova sa puškama!
  
  Ne, neprijatelj neće moći obuzdati vilenjake,
  Pošto su naši ratnici svemoćni...
  Položen ispit, samo petica,
  Da bi svaki dečak bio veoma jak!
  
  Soltsegrad će biti slavan ,
  I sačuvaćemo ga od nasrtaja...
  Doći će pobjedničko postrojavanje vitezova,
  Iako krv teče u nekontroliranom toku!
  
  Djevojke bose na hladnoći,
  Trče, pete im blješte...
  I udariće Orke svojim pesnicama,
  Nedruštveni Kajin će biti spljošten!
  
  Sve će biti u redu, ljudi znaju
  Otkrićemo sazvežđa u svemiru...
  Na kraju krajeva, grijeh je sumnjati u hrabrost,
  I biće čovek na Božjem prestolu!
  
  Uskoro ćemo vaskrsnuti mrtve sa naukom,
  Možemo postati mlađi i ljepši...
  Iznad nas je heruvim zlatnog krila,
  Za moju prelepu majku vilenjaku!
  Tako su djevojčice pjevale, a cijela vojska djece našla se u sjajnim oklopima i sa jakim, čak hladnim oružjem.
  Nakon toga je završeno prenaoružavanje dječaka i djevojčica. I bili su spremni za ozbiljnu borbu.
  Dominika i Margarita emitirale su zrake moći koje su dovele do velikih transformacija. A sada je dječija vojska bila spremna.
  I tako je krenula u borbeni marš.
  Dobrinja je primetio veoma zadovoljnim pogledom:
  - Opet idemo na pobedu! I ovo je naša suština.
  Ispred je puzala kornjača veličine dobrog njemačkog tenka Tigar. Imala je dijamantsku školjku, tačnije, blistavu kao da je prekrivena dragim kamenjem. Veoma slatka zivotinja.
  Margarita je duhovito primijetila:
  - Sa takvim oklopom i sama kornjača rizikuje da postane žrtva ambicioznog lovca!
  Dominika je klimnula glavom i zapjevala:
  Krhotine su dobre
  Protiv mitraljeza, avaj , ništa!
  Ali njena pjesma se pokazala ne baš razumnom i deplasiranom.
  Djeca ratnici obilazila su kornjaču. Jedan od dečaka je hteo da puca na nju, ali je devojka vojnik stavila ruku na dečakovo rame i zacvilila:
  - Nema potrebe!
  Druga devojka je primetila:
  - Za to tim služi!
  To su zaista borbena djeca koja su željna borbe.
  Dominika je s cerekom primetila:
  A sa leve strane je naša vojska, a sa desne strane je naša vojska,
  Dobro je udariti me u lice sa previše pića !
  Ratnici su bili veoma raspoloženi . I izgleda da su spremni da krenu na veoma dugo putovanje. I njihovo raspoloženje zaista neće izblijedjeti.
  Margarita je sa osmehom primetila:
  - Da, moram reći da još uvijek imamo sreće.
  Dominica je sa osmehom upitala:
  - Kakva sreća?
  Partizanka je samouvereno odgovorila:
  - Činjenica da je Veliki otadžbinski rat trajao manje od četiri godine. U stvarnosti, Nemci su mogli mnogo duže da odolevaju svojim moćnim odbrambenim linijama!
  Djevojka glumica je klimnula:
  - Slazem se sa ovim. Postoje čak i neke alternativne priče na ovu temu. Ali u svakom slučaju, sposobni smo da stvorimo čudo. Što se tiče Nijemaca, pošto su shvatili da je rat već izgubljen, oni uopšte nisu hteli da pružaju otpor. I tako su se ponašali na svoj pragmatičan način!
  Margarita je napomenula:
  - Evo jednog ne baš uspješnog vozila - ovo je Tigar, pretežak i sa slabo zaštićenim spojem kupole i trupa. Ovaj tenk, morate priznati, nije posebno dobar. Pretežak i zastario, čak ni oklop nije smješten na racionalnim padinama . A postavljanje mjenjača odvojeno od motora je velika greška.
  Dominica je klimnula u znak slaganja.
  - Ne možete se protiviti ovome ! Naravno da je greška! Ali s druge strane, samo mrtvi ne griješe, i to samo ako su iz drugog života. I mislim da jeste. Barem za tebe!
  Margarita je klimnula u znak slaganja:
  - Da, sigurno postoji zagrobni život! I u to sam se lično uvjerio. I ako mi je u ovom svemiru suđeno da nestanem, onda će se u drugom nešto nastaviti!
  Djevojka glumica je klimnula:
  - Poput beskrajne kompjuterske igrice sa nebrojenim brojem različitih nivoa!
  Partizanka je potvrdila:
  - Pa da! Tako nešto, a ovo je, moram reći, jako cool ! I ovdje se možete radovati više od jednom ili dvaput.
  Dječak heroj Dobrinja je pjevao:
  - Vrijeme je, vrijeme je, radujemo se,
  u mom zivotu...
  Za ljepotu i čašu, sretnu oštricu.
  Zbogom, ćao, ljuljanje, perje na šlemovima,
  Više puta ćemo šapnuti sudbini!
  Više puta ćemo šapnuti sudbini!
  Rastrgaću neprijatelja! Rastrgaću neprijatelja! Rastrgaću neprijatelja!
  I čuo se zvučni smijeh djece. Ispred male vojske pojavio se veliki dinosaurus . Istina, nije izgledao previše prijeteće, ali je bio krupan. I tijelo mu je veliko, ali glava mu je, naprotiv, mala, plus dugačak rep. A na vrhu su i zglobne peraje.
  Dominika je uzviknula:
  - Ovo je zver - super !
  Margarita je klimnula u znak slaganja:
  - Teška životinja! Ali ne brini. Ako ga ne diramo, neće ni nas!
  A partizanka je naredila:
  - Mladi ratnici - ne pucajte i ne pravite buku!
  Djeca su utihnula. I pokušavali su da hodaju bosih nogu bez buke.
  Dominika je napomenula:
  - Šta ako je dinosaurus gluv?
  Margarita se nasmiješila i htjela nešto reći. Odjednom se začuo urlik i pucketanje grana koje se lome. Pojavila se životinja veličine zgrade od sedam spratova, sa ogromnim ustima, poput izduženog kita spermatozoida. Ovo je zaista velika zver. A očnjaci su dugački oko pet metara.
  Dinosaurus, koji je mirno stajao i radoznalo gledao u grupu djece, ugledao je strašno čudovište i pojurio da pobjegne. I kao da je, u stvari, bio podstaknut. Skuplje je boriti se protiv diva kao što je ovaj sabljozubi tiranosaurus.
  Dominika i Margarita podigle su svoje čarobne štapiće. Prva je pucala partizanka. A sa vrha njenog štapa izleteće ubojiti pulsar. I udariće čudovište u usta. I on će biti prilično spržen. Ali kao odgovor začuo se još strašniji i zaglušujući urlik.
  Dominika ga je uzela i kao odgovor udarila svom snagom, djelujući snažno, kao da lupa ubojitu gomilu i cvrkućući :
  Dinosaurusi, možda ste ovde, a ne u Africi,
  Možda žvaćeš sijeno za doručak,
  Dinosaurusi,...
  I djevojka je poslala svoj dio magije divu. I uzeli su mu zube očnjaka, i kada su bili pogođeni, pretvorili su se u prekrasne, ružičaste pupoljke.
  Dominika je pjevala:
  Hteo sam da napravim peglu
  Slon se iznenada pojavio...
  Krila kao pcela -
  Cveće umesto ušiju!
  Margarita je prasnula u smeh i opet bi je udarila destruktivnim i razornim pulsarom. Ali dječija vojska je počela da zasipa čudovište strijelama. I njegov oklop je počeo da bubri .
  Dominika je uzela i oslobodila magiju sa svojih bosih nogu i svog štapića. I ovdje je dobro funkcioniralo.
  Kao da ga je nešto magično uzelo i napunilo se kolosalnom razornom snagom.
  Margarita ga je uzela i cvrkutala, namigujući svojim safirnim očima:
  - Vau!
  Tiranozaurus se srušio, a na njegovom mjestu pojavio se ogroman i širok stol, debelo krcat hranom. A ovdje je već bilo tako luksuzno i neviđeno, jedinstveno. I tako blistave delicije.
  Dominika je pjevala:
  Ovo je ispalo ukusno
  A aroma je mnogo slađa od meda...
  Necemo pobediti od nule,
  I naša priroda će procvjetati!
  Margarita je potvrdila sa osmehom, pokazujući zube:
  - Da, procvetaće! I to je sjajno!
  Nakon toga je partizanka dodala:
  - A ti znaš da baciš magiju. Ovo je , moram reći, neverovatno! Pretvorite tako veliku veličinu u ukusnu poslasticu . Ovo nisu orci ili goblini - s njima je lakše!
  Dominika je klimnula glavom i zapjevala:
  - Sve nemoguće je moguće, znam sigurno,
  I naučite da bacate magiju, sasvim u odsustvu!
  I udari nogom o veoma jak čelik,
  I sjeci čudovište oštrim oštricom!
  Margarita se zakikotala i sa osmehom primetila da blista biserima:
  - Da, tako dirljivo pevate da nećete naći zamerke! Super!
  Dominika se složila:
  - Ja sam veliki super - borac hladniji od sveta!
  I kako će uzeti i zakolutati očima da su tako safirne i kao zvijezde.
  Sto sa hranom mamio je djecu ratnike, a neki od njih počeli su mu prilaziti i uzimati krofne i kolače, umočene u čokoladu i razne vrste krema. Još bolje, uzmi sladoled. Ovo je apsolutno sjajno.
  Margarita je zatrubila i zaurlala:
  - Ne morate da jedete previše ,
  Nema potrebe da svi srljate u buržoaziju...
  I napiši sebi svesku,
  Mobilnost će vam i dalje dobro doći!
  Dominika je sa slatkim osmehom primetila:
  - Da, zaista je ispalo sjajno!
  I namignula je svojim plavim očima.
  Margarita je napomenula:
  - Meso dinosaurusa nije baš ukusno, a još manje za mesoždera. Ali pojesti konja...
  Dobrinja je urlao:
  - Neću ti dozvoliti da pojedeš konja!
  A dečak-junak je pevao:
  Sivka-burka, proročka kaurka,
  Stani ispred mene
  Kao list ispred trave!
  Sivka-burka, proročka kaurka,
  Veoma, veoma potrebno
  Upoznati vas!
  Enomaj ga je uzeo i skočio sa zmaja. Zaista je želio da proba u kakvu se hranu pretvorio dinosaurus. Najvjerovatnije je u pitanju nešto šarmantno. A dječak-princ uze tortu sa čokoladom i baci je u usta.
  I počeo je energično da žvaće, bilo je kremasto i slatko. Tako je ukusno.
  Djeca su uglas cvilila:
  - Pa, daj da probam! Ne budite zle tetke!
  Margarita se nevino nasmešila:
  - Moje ime je tetka? Smiješno je!
  A partizanka je viknula:
  - Daću ti deset minuta da jedeš! Možete jesti, ali umjereno!
  Dominica je sa osmehom upitala:
  -Jeste li morali da gladujete tokom rata?
  Margarita klimnu svojom zlatnom glavom, boje proljetnog maslačka:
  - Da, kako! I bilo je izuzetno iscrpljujuće!
  Devojka je počela da peva svojim jasnim glasom kako bi naglasila tragediju situacije.
  Dok je pevala, devojka je čak skočila sa zmaja. I počela je da pleše po narandžastoj travi bosim nogama.
  A njen glas je bio tako preliven i blistav:
  Mi smo komsomolci, devojke iz snova,
  O budućnosti naroda ove prelepe zemlje...
  Kada smo vjerni Zemlji i planeti,
  I pobjeđujemo u ovoj opasnoj bitci!
  
  Bilo koji posao je tada sporan,
  U mladom srcu žestoko gori vatra...
  Devojke, ovo je jednostavno prelepo
  Otvorimo vrata prostranstvu svemira!
  
  Svako ko je muškarac je džin
  Nauka će mu, znam, dati moć...
  Vjerujte mi, naš poziv je uvijek isti,
  Tako da Abel vlada, a Kajin je u zatočeništvu!
  
  Želim bogatu žetvu da sazri,
  Da planeta cveta...
  Da dođe divan, divan raj,
  A prijateljstvo je bilo jače od metala!
  
  Osvojićemo svemir,
  Devojke trce bose kroz lokve...
  Iznad nas je heruvim zlatnog krila,
  Mećava i hladnoća nas neće uplašiti!
  
  Vjerujte mi, naši neprijatelji nas ne mogu pobijediti,
  Čelični nervi i plamen u srcu...
  I snagu duha, kao da si medvjed,
  Podići ćemo transparent, znam!
  
  Ko voli najsjajnije devojke,
  Predivan je i dušom i slikom...
  Pripremite moćni mitraljez,
  Iako je vaš protivnik opasan!
  
  Znam da cemo sigurno pobediti,
  Zauvek ćemo biti sjedinjeni sa svojom domovinom...
  Na kraju krajeva, pred nama je čitav zvjezdani svijet,
  Neka čovjek postane jako stvorenje!
  
  Svetlost otadžbine bez njenih veličanstvenih granica -
  Rubinske zvijezde pucaju iznad glave.
  Rus' se pokrila besmrtnom slavom -
  Moćni heroj, crtač, bije!
  
  Rowan rubin u smaragdnim listovima -
  Safir svjetluca u polju , različak...
  Šaljem ti svoje misli, Rusijo -
  Dvoglavi orao leti uz pjesme!
  
  U kapima rose biseri su dijamanti pahuljica,
  Sve je dobro u velikoj domovini!
  Zemlja je debela, ima vene kao perje,
  Snježne nanose je odnio svjež vjetar!
  
  U jednom regionu Rusije ima leda, foka,
  IN prijatelju , kamile su zlato pustinje.
  Toplo je ovdje kada snježne mećave huče,
  Jer čuvamo Boga u našim srcima!
  
  Lubenice, dinje i banane rastu,
  A negdje u ljeto trkaš se na klizaljkama...
  Pa, gdje možete naći takve zemlje u svijetu?
  Gdje su ljudi tako jaki u šakama!
  
  U Rusiji je podvig oružja uzvišen,
  U njemu je čovjek kreator svoje sudbine!
  Možemo se dobro boriti ,
  Da ne dođe poplava nevolje u Rusiju!
  
  Naše žene su prelijepe, svi znaju
  I nema jačih ljudi sa hrabrošću!
  Otadžbino, ti si oličenje raja -
  Jedan suvereni Bog je Gospodar porodice!
  
  Pravoslavne ikone će biti odobrene,
  Pohod u koji kreće vojnik...
  Vratićemo se kući sa velikodušnim plenom,
  Ne promašivši ni ritma, strijelci ubijaju svoje neprijatelje!
  
  Podarimo mir i srecu cijelom svemiru,
  I zajedno sa Bogom ćemo vaskrsnuti mrtve!
  Za slavu naše nepotkupljive domovine -
  Sigurno ćemo pobijediti, znam!
  Dominika je takođe preuzela njene pesme. I plesali su sve zajedno, a njihove gole, preplanule, snažne noge bile su u pokretu i plesu.
  Tada je Margarita zatrubila:
  - Ugasi svetla! To je to, vreme za obrok je prošlo.
  Djeca ratnici nevoljko su napustila stol. U stvari, kako ga ne progutati ? Kada postoje bukvalno desetine različitih vrsta krema. I izuzetno je ukusna. A mirisi ovih sladoleda, peciva, kolača, pereca i ostalih ukusnih i ukusnih stvari su tako uzbudljivi i privlačni.
  Dominika je zalajala :
  - Nemojte se prejedati ! Vježbajte moderaciju!
  Margarita je tvitovala:
  - Znajte svi da čovek nije svinja! I morate jesti veoma mudro.
  Herojski dječak Dobrinja, koji je i sam upravo pojeo desetak kolača i namazao se raznobojnom kremom, promrmlja:
  - Ovo je sve neverovatno! Ali morate znati kada prestati. Jelo je dobro, ali prejedanje je loše.
  Dječak princ Enomaj se složio:
  - Vaš glavni neprijatelj je stomak. Ali kada kažu - dajte svoju večeru neprijatelju, to ne znači da je shvatite doslovno!
  Dobrinja je sa osmehom primetio:
  - Ali nakon napornog dana, ili borbe, ili treninga, treba dobro jesti! Inače neće biti struje.
  Dominika je klimnula glavom sa osmehom i rekla:
  - Ja lično više volim da za večeru rastvorim protein u mleku i popijem. Zadovoljava, a noću mišići rastu i ne peku. Pa, svježi sir sa ribom za večeru je jako zdrav. Organizmu sportista su potrebni proteini.
  Djeca ratnici su nekako izgrađena. I opet su počeli marširati do zamka zle čarobnice Bastinde. Pejzaž u okolini i dalje je bio bujan. Međutim , što je dalje išla mala, mlada vojska koja se šepurila svojim golim, prašnjavim petama, to je priroda venula pred našim očima.
  Približavali su se carstvu pacova, a to su vrlo razorni vlasnici.
  Kako bi se razveselili, djeca-ratnici su počela pjevati i energičnije gaziti nogama:
  Elfia cvjeta kao grm pod kraljevima,
  Beskonačan je i ljepši od svemira...
  Pobjeda je otvorila neograničen račun,
  Naša vjera će vaskrsnuti u Rodnoveryju !
  
  Veličina otadžbine, vjerujte, jeste
  Neka se njeno drago srce uzdigne više...
  Tako da sreća univerzuma leži u tome
  Imati Elfiju sa jakim krovom!
  
  Primijetite da naš vilenjak leti naprijed,
  I seče talase svojim grudima...
  Ali moramo, doći ćemo obrnuto,
  A biće i drugih, verujte mi, sudija!
  
  Naša domovina će imati veliki svijet,
  Koja sija jakom svetlošću...
  A iznad svega Vilenjakinja je idol duše,
  Što zimu pretvara u ljeto!
  
  Da, znam, nama je teško,
  Ali ti vjerno služiš Oenomaiju ...
  Čamac je udaren, veslo se slomilo,
  A negdje svirepi pas prijeteći laje!
  
  Ne, nećemo dati vilenjaka protivniku ,
  Naši mačevi su oštrici, verujte mi, oštriji...
  Ostaćemo i ponovo pobediti
  I ne pričajte gluposti, demoni!
  
  Evo nas okupljamo za paradu,
  Nema ljepše svete zemlje u svemiru...
  Vjerujte mi, poslaćemo naše neprijatelje zajedno u pakao,
  I sami ćemo izgraditi raj, znate, čak!
  
  Niko nas ne može zaustaviti
  Mi smo veliki vitezovi Vilenjaci...
  Takva moć, nepobediva vojska,
  I učinimo cijelu planetu sretnijom!
  
  Pokažimo se svetu u lepoti,
  Podignimo zastavu u sedam boja nad planetom...
  I bićemo srećni, verujte mi, svuda,
  Uostalom, pjevaju se junačka djela!
  
  Imajte na umu da je vilenjački mir svuda na prvom mjestu,
  I stalno će se širiti...
  I ljudi će biti srećni na Zemlji,
  Jer nema sramote za Otadžbinu!
  
  Kada dođe veliki Solcesus ,
  Neće biti tame u našem univerzumu...
  I ako čovjek i vilenjak nisu kukavice,
  Njegova sudbina je izlazak sunca i stvaranje!
  Ovo je pjesma koja dira u dusu! Divna i veličanstvena pesma.
  Iako je krajolik okolo postao mnogo gori - izrovano drveće, isjeckana trava, sve je zgnječeno i prekriveno tragovima štakorskih šapa.
  Margarita je napomenula:
  - Da, ne očekujte dobro od ovih pacova! A svuda okolo su nule.
  Sa tako blistavim i svežim osmehom, primetila je Dominika, pokazujući zube:
  - Ovo je, naravno, bilo za očekivati! Sve je postalo previše besmisleno . Ali šta možete uzeti od pacova - osim gnojiva iz izmeta!
  I obe devojke su prasnule u smeh. Nakon čega je cijeli dječji odred pojačao bosonogi korak. Dva dječaka ratnika pojurila su naprijed i zamahnula mačevima poput vjetrenjača.
  junački momci s obje strane isjekli prvog štakora, veličine dobrog buldoga . Ovo je bila ozbiljna bitka.
  Djeca su još više pojačala tempo i bukvalno su počela trčati. A onda se ispred njih pojavila velika četa pacova. Najstariji od njih bio je veličine dobrog bika. Djevojka glumica Dominika ujahala je u bitku na zmaju. I bila je spremna za borbu, ali njen prvi udarac čarobnim štapićem pogodio je starijeg pacova.
  I zasvijetli i pretvori se u veliki krug biranog sira s rupama. I iz njega je dopirao tako ukusan miris da su pacovi odvratili pažnju od napada na dječji bataljon i napali svog bivšeg vođu, koji je postao tako apetitan s aromom najizvrsnije poslastice za miševe.
  Ovo se pokazalo kao iznenađenje.
  Margarita je napomenula:
  - Vaše sposobnosti rastu svakog sata! A ovo je, moram reći, izuzetno cool !
  Dominika klimnu svojom zlatnom glavom:
  - Mogu mnogo! I ovo je moj veliki kredo! A ako počnem, ništa me neće zaustaviti.
  A djevojka ga je uzela i magičnom munjom pogodila drugi odred. I dogodile su se dodatne transformacije.
  Nekoliko desetina pacova postalo je velike, prugaste lubenice koje su izgledale vrlo privlačno.
  Djeca ratnici su pjevala u horu:
  dinje, lubenice, pšenične lepinje,
  Velikodušna, prosperitetna zemlja...
  I sjedi na prijestolju u Elfiburgu -
  Otac kralj Oenomai!
  I tako su se djeca-ratnici konačno potukla sa pacovima, i hajde da ih isječemo bez prekida. I ratnici energično zamahuju mačevima . I djevojke su počele pucati iz lukova. Neki od njih su bili vilenjaci, i bili su vrlo vješti u pucanju. Ovo je zaista bila prava borba.
  I još nekoliko štakorskih odreda ide u borbu. Teku kao duboka reka.
  Dominika je napomenula:
  - Kada govorimo o nečemu lošem i zlu, postoji osećaj da nema granice!
  Margarita je pevala sa osmehom, koji je, međutim , bio tužan:
  Ratnici tame su zaista jaki,
  Zlo vlada svijetom ne znajući broj...
  Ali vi ste sotonini sinovi,
  Ne slomite Hristovu moć!
  Dobrinja je, skočivši sa zmaja, počeo da sječe pacove. Učinio je to sa dva mača odjednom, a zbog dječakovih brzih pokreta, djelovalo je kao da mlin za kafu radi. Ovdje je počelo istrebljenje.
  Enomaj se također pridružio bitci. Dječak je prstima uhvatio jednog pacova za rep i bacio ga na drugog, lomeći kosti. Onda je otpevao:
  - Moja velika snaga je velika,
  I nikada se neću predati svojim neprijateljima...
  Od udarca dečakove pesnice,
  Zli pacov će letjeti na sramotu!
  Zaista, dječak princ se pokazuje kao vrlo čvrst borac u borbi.
  Dobrynya je također moćan, mišićav, iako je koristio dječačke noge i, ne zaboravljajući na mačeve . I počeo je da pokazuje izuzetan nivo zlostavljanja. Kako je sve bilo teško i krvavo.
  Dječak se pokazao vrlo agresivnim i borbenim, kao i ostali borci mlade vojske.
  A dječakova gola peta probija lobanje pacova do kraja.
  Ovo je ubitačno, a istovremeno je osmeh na dečakovim usnama .
  Dominika koristi svoju magičnu moć za naredne transformacije. I izuzetno je aktivan.
  Ratnik skoči i okreće se. A sada iz njenog čarobnog štapića ponovo poleti mlaz energije. I pogodi orka.
  Čupavi, smeđi medvjed odmah se pretvara u čokoladni sljez. Koliko je ovo sjajno ?
  Margarita je sa osmehom upitala:
  -Možete li napraviti halvu?
  Dominika klimnu svojom zlatnom glavom:
  - Naravno da mogu! I biće divno!
  A djevojka je pustila magične naboje i iz ruku i iz golih nožnih prstiju. Plamen je pogodio odred orka. I potekla je cela reka meda... Med je bio žuto-narandžasti i prskao je kao daska.
  Margarita je odgovorila uz cerekanje:
  - Znaš, ovo nije baš ono što ti treba!
  Dominica je klimnula u znak slaganja.
  - Istina, ne baš halva, ali i dosta slatka!
  Partizanka je primetila:
  - Halva je prije rata bila rijetkost. Ali jeli su med čak i za vrijeme okupacije.
  ponovo šutirala , ovaj put u pacove, i zapjevala:
  Najbolji poklon je naravno med,
  Dečak će, naravno, razumeti ovo...
  Čak i malo - kašičica,
  Ovo je već dobro, a kamoli cijeli lonac!
  Margarita je takođe šutirala, prvo čarobnim štapićem, a potom golim nožnim prstima, nastavljajući:
  Ali dušo, ovo je veoma čudna stvar,
  Svaka stvar ili postoji ili ne postoji...
  Ali dušo, jednostavno ne razumijem u čemu je tajna,
  Ako postoji, odmah ga nema!
  Ali ako ga pojedete, onda više neće biti nevolja!
  Dominika ga je uzela i okrenula na zmaju. Njen osmeh je postao tako zlokoban, a u isto vreme i radostan. Devojka je u sebi osetila ogromnu snagu. A onda je iz njenog čarobnog štapića izašao talas. I odjednom se nekoliko hiljada pacova pretvorilo u ukusne kotlete u sosu. I još jedan zamah čarobnog štapića, i pacovi su se pretvorili u riblja jela.
  Štaviše, njihov prilog je bio luksuzan, sa bananama, ananasom i drugim veoma ukusnim voćem. I sve je tako neverovatno ukusno i divno.
  Dominika je pjevala:
  Prilozi su divni
  Devojke su šarmantne...
  I četiri svjetla sijaju,
  Udari orka u njušku!
  Margarita je duhovito primijetila:
  - Dobar kuvar pravi kotlete od orka i pacova, i to jestive!
  Dječak Dobrinja je uzeo i bacio tešku kaldrmu na goblinovo čelo. Probio mu je lobanju do kraja i zapevao:
  -Ako si takva nakaza ,
  šutnuti ću te...
  Pa, šta ako si glupan,
  Tada je aktivni plan spreman!
  . POGLAVLJE br. 11.
  Brat Dominike Dolfinove promijenio je ime. A sada je sebe nazvao veoma kul - Kaligula. Ili u čast zloglasnog cara, ili imitirajući ime jednog od magaraca u crtiću o Dunnou.
  A sada je borbeni dječak Caligula Dolphins odlučio da mora krenuti u potragu za svojom sestrom. Ali gdje tražiti njenu nestalu osobu?
  I dječak se okrenuo jednoj poznatoj knjizi o magiji. On, naravno, nije vjerovao svakojakim vidovnjacima i čarobnjacima.
  Ali zašto ne pokušate i sami da uđete u trans. Štaviše, njegov otac nije čovjek, i možda ima svoje magijske sposobnosti, i to na potpuno izvanrednom nivou.
  Dječak Kaligula je uzeo Delfine i sjeo na sofu u položaju lotosa. I pokušao da se koncentriše. Mladi filmski glumac prekrstio je noge i ispravio leđa. I tako je dječak upao u nešto potpuno ludo i šareno, pokušavajući pronaći Dominicu.
  Veličanstvenost pozorišne predstave teško je opisati. Kada su se posebno borili vilenjaci, orci, goblini... Kostimirana predstava sa mnogo devojaka svih nacionalnosti i različitog stepena golotinje. Spektakl je lijep i impresivan svojom originalnošću, posebno kada djevojke prskaju bose noge bilo po vrućem pijesku ili po snježnim nanosima.
  Napadaju udarajući mačevima i kopljima po oklopima raznih oblika tenkova. A metalna čudovišta odgovaraju mlazovima vrućih bacača plamena. Temperatura plamena je niska, a djevojčice su, vrišteći, samo malo opečene i srdačno vrište. A orci urlaju još jače, i čela im lupaju , lupaju, lupaju - raznobojni se konfeti mrve od udaraca.
  A ukrašeni dvokrilci jure odozgo, ostavljajući za sobom vijence otmjenih vozova s raznim slapovima ljepote.
  Najluđa stvar, a to može čak i da raznese krov sa šarki, je to što je svijet fantazije pomiješan sa stvarnim, istorijskim ličnostima, doduše iz daleke prošlosti.
  Staljin je ovom prilikom, neočekivano, napuštajući nepotrebnu tajnovitost, primetio:
  - Luftvafe je dostigao najnaprednije visine u avijaciji. Čak i ako ne
  Ako se računaju diskoteke , ozbiljan utisak ostavio je bombarder TA-700, sposoban da ponese i do pedeset tona bombi.
  Hitler je šalio:
  - Ali " Super čudovište " sa topom kalibra 3200 mm, dve stotine tona raketnih punjenja, i dalje je neprevaziđeno delo vojne umetnosti.
  Staljin je tada predložio zdravicu:
  - Pa hajde da pijemo uz činjenicu da je za usta potrebna bilo kakva umjetnost osim vojne umjetnosti!
  Veliki vođa svih vremena i naroda sa zadovoljstvom je uživao u vinu zapečaćenom prije rođenja Isusa Krista, a svjetski Firer je pio sok od devedeset deset plodova. Oba diktatora su na monitoru pogledala kako trag rakete koja je letjela naviše jasno preseca nebo. Kako čuti veseo glas ruske djevojke:
  - Ulazak u orbitu je bio uspešan.
  I gromoglasni aplauzi sa svih tribina - gotovo! Čovjek je konačno u svemiru, a to su učinili predstavnici najvećih rasa na Zemlji - Rusi i Nijemci.
  Čitavo nebo od horizonta do horizonta bilo je obojeno bljeskovima hiljada vatrometa svih duginih boja i miliona nijansi, kada se, činilo se, basnoslovni napalm širio mastilom noćnog prostora. Istovremeno , pojedinačne plamteće supernove pretvorile su se u jasne natpise - slogane. Kao: "Otadžbina i svemir", "Naprijed u zvijezde", "Savez naroda Zemlje"!
  Ovo je zaista neka vrsta ludila. Kao da je nastala super-kosmička i fantastična predstava. Neka vrsta alternativne istorije, u kojoj nije bilo rata između Trećeg Rajha i SSSR-a, a ispalo je vrlo kul . Ali sada ovo, blago rečeno, ne izgleda baš dobro.
  Mora pronaći svoju stariju sestru. A to je glavni zadatak dječaka koji je već glumio u nizu filmova, a bio je vrlo zgodan i mišićav, sa reljefom mišića poput pločice.
  A novo ime Kaligula trebalo je da privuče veliku pažnju.
  Dječak je nastavio svoju meditaciju. I odjednom sam ugledao devojku, lepu kao anđeo, sa kovrdžavom kosom boje zlatnog lista. Pružila je ruku dječaku i rekla sa smiješkom:
  - Imamo niz važnih misija koje treba završiti s vama!
  Dečak Kaligula je sa osmehom upitao:
  - I onda mogu da nađem svoju sestru, koja je nestala negde nepoznato?
  Djevojka je zatresla zlatnom kosom i samouvjereno odgovorila:
  - Da, moguće je. Ali vaša sestra sada ispunjava teškog mesiju - spasiti sve predstavnike jačeg spola, nad kojima visi prijetnja uništenja. I to je tako teško.
  Kaligula Delfini su pitali:
  - Kako se zoveš, a ko si ti?
  Devojka je odgovorila sa slatkim osmehom:
  - Ja sam Margarita Koršunova, partizanka koju su nacisti obesili, a sada vaskrsla u novom svetu. A ovo je moja sudbina, da služim dobroti i spašavam ljude.
  Dječak glumac je klimnuo glavom:
  - Razumem te veoma. Dakle, da li nas čekaju neke zabavne misije? Nešto kao u filmovima, ali stvarno?
  Margarita je klimnula:
  - Da, kao stvarno! Ali imamo takve mogućnosti da se ne trebamo bojati.
  Kaligula od Delfina i pionirska partizanka Margarita nisu imali vremena da razgovaraju i prihvate bajkoviti spektakl, te su zaista ušli u novi svijet, i to u stanju borbenog transa!
  Margarita je napomenula:
  - Sada imamo celu vojsku. I razumeš kakvu odgovornost imamo ti i ja!
  Kaligula je samouvereno odgovorio:
  - Naravno da razumem! I nadam se da ću ispasti dostojan komandant.
  I dječak je zavrtio svojim oštrim mačem.
  Brzo smo pojeli nešto i požurili da pravimo trupe. Trebali su što prije otići u Italiju i zapaliti perje papstva.
  Vojska je krenula iz Beča uz ritam bubnjeva i sviranje velikih truba. Pešadija još nije stigla da se približi, a konjica je jurila okolo. Mnogi konjanici iz raznih zemalja ušli su u Carsko Rusko Carstvo. To je omogućilo da se podnožje gazi sa desetinama hiljada kopita. Snažni kozaci i laka tatarska konjica jure naprijed. Sljedeći potez bogato ukrašeni odredi poljskog plemstva. Pa, elegantna gospoda izgledala je kao da su okupljena na kraljevskoj paradi. Štaviše, svako želi da nadmaši druge u sjaju svog odijevanja, od kacige do uprtača. Tu su i Teutonski vitezovi u oklopima. Oklop je uglačan do sjaja, pozlaćen ili srebren. Tu su i Šveđani sa posebnom uniformom, te Finci. Janjičari i špagi, arapska konjica.
  I mnoge zastave i bandere naroda od ekvatora do Arktičkog okeana. A koliko trofeja ... To su osvojene sile.
  I evo dolaze Austrijanci , a sa njima i Nemci. Javili smo se za planinarenje. Takođe, ideja o pljački Italije je veliko iskušenje. Priroda je tamo velikodušna i ima mnogo novca! Kao i druge dobre stvari koje se mogu skupljati lopatama.
  Kaligula Tomboy je pjevao:
  Naša vojska je jaka
  Ona štiti svijet...
  Pa, šta ako bude rata,
  Nije na našoj strani!
  I dječak je lupio bosom nogom u lokvi. Naravno, nosio je samo kratke hlače, jer se tako brzo kretao u stanju borbenog transa da bi mu odjeća samo smetala i pocepala se.
  Margarita je pitala svog prijatelja i kolegu anihilatora:
  - Ili ćeš možda zaista pevati? Štaviše, upravo je vaš!
  Dečak glumac je klimnuo glavom sa osmehom koji je bio poput vučića:
  - Šta misliš, ne mogu?
  I Kaligula od Delfina je počeo da peva;
  Oh, ovaj svet, tako si tužan,
  Samo more suza - okean...
  Gdje je podnevni astralni put duše,
  Mrtvački urlik sanjao je da stigne do Edena!
  
  Sadrži led srca, smrznute kore,
  I vrelina zavidnih strasti.
  Kako bezosjećajan, koji je čak mlad u tijelu,
  Tužni slavuj igra u žalosti!
  
  Kao sluz ušica, duh rutine,
  I propadanje groba od briga.
  Ali možemo ako smo ujedinjeni
  Izvuci ljude iz močvare!
  
  Rastjerajte podlost svemira,
  Brisanje psovki je užasan znak ..
  Ne možemo podnijeti uzde patnje,
  Neka se đavo pretvori u prah!
  
  Planeta će brzo skinuti svoje lance,
  Međutim, neće napustiti orbitu.
  TO Ponašajmo se pošteno
  Onda će narod ustati!
  
  Možeš ustati bez straha,
  Ne tjeraj druge ljude...
  Da kopile ne pliva sa mastima,
  Da naša majka ne ostari!
  
  Popićemo malo za to,
  Vino koje je slađe od pčelinjeg meda!
  Neka u stvarnosti bude nevolja ,
  Ali čas obračuna nije došao!
  
  Tada ćemo izgraditi nebeski raj,
  Sva djeca će zauvijek uživati.
  Letimo kao strela u nebeski let,
  Ostvarenje blistavog sna!
  Pjesma se završila i njome se borbeni par preselio iz pejzaža talijanskih Alpa u ...
  Granate su eksplodirale, a pucalo je mnogo modernije puške. Evo ga Port Arthur, legendarni grad. Upravo je njegov pad označio pad dinastije Romanov i čitave autokratije u cjelini. Da je ova tvrđava stajala, ne bi bilo revolucije tako velikih razmjera. Najviše bi napravili malo buke i položili svoje čekiće i srpove. Ali upravo je poraz ovdje doveo do lanca događaja koji su izazvali Veliku oktobarsku revoluciju.
  Je li ovo dobro ili loše? Događaj je skup. Milioni žrtava i emigranata, ali je kasnije zemlja značajno ubrzala svoj razvoj.
  Čak i uz vrlo visoku cijenu, stanovništvo Rusije se smanjilo za sto miliona ljudi.
  Kako kažu, puštanje krvi izliječilo je pacijenta.
  Ali sada postoji šansa, nakon što smo ponovo zauzeli Port Arthur, da vratimo istoriju i slijedimo jedinstvenu liniju. Kada, na primjer, Romanovi zadrže vlast, pa čak i u autokratskoj verziji. Ovo je, naravno, naučna fantastika, ali zanimljiva. Pa, stvarno, šta čeka Rusiju ako se sačuva verzija carizma?? Stagnacija, ili obrnuto, pobjeda?? Hoće li sistem apsolutne monarhije postati efikasniji od zapadnih demokratija?Ovo je već postalo moderno. Zaista, odnosi između Rusije i Zapada dvadeset prvog veka značajno su se pogoršali. Nakon toga je postalo moderno tražiti načine alternativne zapadnom parlamentarizmu. Pojavio se koncept: upravljana demokratija. Tada su formalno slobodni izbori, ali su u stvarnosti njihovi rezultati unaprijed određeni. Ali ovaj oblik vlasti je nestabilan, a stranka na vlasti, da bi održala svoju poziciju, već zakonskim putem ograničava demokratiju. A onda sve ide ka diktaturi, opozicija već gubi zastupljenost u parlamentu.
  I tada se pokreće mehanizam represije i terora, ili, naprotiv, dolazi do revolucije, ili odozgo, kao pod Gorbačovim, ili odozdo, što se takođe dešavalo više puta.
  U Rusiji za vreme autokratije sve je jednostavnije. Kralj ima apsolutnu moć: da pogubi, da pomiluje, da zapovijeda. Ima najvišu sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast. Postoji Državno vijeće od osoba koje imenuje monarh, koji ga samo savjetuju, a postoje i službenici koji sprovode volju kralja.
  Državna duma je ograničila monarhiju apsolutizma, lišavajući cara prava da donosi zakone i, dijelom, preuzimajući kontrolu nad budžetom. Ali što je najvažnije, Duma je postala leglo i zmija za razne zavjere. Ovo je negativno!
  U svakom slučaju, ni partizanka nije bila protiv pomoći kralju. Margarita je pitala nasilnika Kaligulu:
  - Dakle izbor je jasan, hajde da napadnemo!
  Terminator dječak je odgovorio:
  - Nema drugog izbora! Naravno da napadamo!
  I počeo je rezeći haos. Ubrzavši uz pomoć magičnih sposobnosti na šest stotina kilometara na sat, dječaci heruvima, gotovo ne obraćajući pažnju na eksplozije granata i pucnjeve mitraljeza, upali su u neprijateljske redove. Srećom, i vrijeme je bilo loše, kiša i mrak. Kuropatkin još nije poslao ljude u ofanzivu. I vršio je artiljerijsku pripremu. Suprotno uvriježenom mišljenju, general i bivši ministar odbrane nije bio budala. Kuropatkin je pokušao da se brine o vojnicima i bori se naučno. To ga je iznevjerilo. Neodlučnost, sporost, želja za sigurnim udarom, akcija po šablonu - lišili su uspjeha bitke sa hrabrim Japancima. Stoga nije bilo potrebe očekivati da će Suvorovljevi odvažni napadi zauzeti Port Arthur u pokretu. Avaj, Kuropatkin je pobijedio samo zato što su se nakon pogibije Nogijevog korpusa Japanci, također bez promjene formacije , popeli naprijed, napadajući frontalno. I kao rezultat toga, izbacili su svoje redove i povukli se.
  Ali sada Kuropatkin ima i zarobljene granate i svoje.
  To znači da možete izvoditi artiljerijsko granatiranje čak i nekoliko dana, računajući šta ako se Japanci pokvare. I to uprkos činjenici da je car Nikola dao kategorično naređenje da se odmah juriša na tvrđavu i okonča rat, koji je bio poguban za riznicu.
  Ovdje je, naravno, Kuropatkin između kamena i nakovnja. Ali Port Arthur je moćna tvrđava, a sada kada su se Japanci naselili u njoj - probajte, uzmite!
  Ali Margarita i Kaligula od Delfina, sekući mačevima i bacajući gole prste na noge svoje dece, ali okretni poput lopatica propelera, kretali su se po bastionima, čišćenju od vojnika. Prije svega, morate znati dominantne visine i tada će biti moguće otvoriti put jurišnim trupama.
  Seckajući samuraje, Margarita je duhovito primetila:
  - Obično se bore zarad napretka, a mi se, ispostavlja se, kao da se borimo zarad nazadovanja!
  Kaligula dječak se naceri:
  - Da li mislite da će ponovno zauzimanje ove tvrđave ojačati položaj Samodržavlja?
  I izveo je čitav niz tehnika sa mačevima. Ovako su se nosili njegovi mačevi.
  A dječakove bose noge zadavale su udarce koji su lomili glave, vratove i kosti.
  Margarita, oblizujući joj krv sa usana koja se obilato raspršila od njenih brzih udaraca rukama i nogama, potvrdi:
  - Barem tako! Uostalom, jasno je da monarh koji pobjeđuje u ratovima postaje popularan. Bar na neko vrijeme. Tada se pobjeda zaboravlja, a prosječan čovjek, ili obični ljudi, biva uvučen u banalnu radnu rutinu. - Partizanka je jednim udarcem nogom oborila šest Japanaca odjednom, a dvojicu su od snažnog guranja proboli sopstvenim bajonetom, dodala je. - Možda je ovo samo privremeno odlaganje!
  I ponovo je pokrenula golu petu, porazivši pet ratnika zemlje izlazećeg sunca, uključujući tri oficira.
  Bosonogi dječak u kratkim hlačama, sjeckajući Japance kao kupus, Kaligula je logično primijetio:
  - Posle pobede u Rusiji će početi brz privredni rast. To znači da će ljudi živjeti bolje, a revolucionarni osjećaji će pasti.
  Mladi ratnik je udario top tako da je desetak samurajskih vojnika poletjelo naglavačke . dodao je dječak Terminator. - Ljudi se obično pobune zbog gladi!
  Margarita, koja je ispljunula kost iz odsečene lobanje iz usta, pljuvač je pogodio tri japanska vojnika, samo se delimično složila:
  - To zapravo nije istina! Da, revolucije i nemire obično izaziva pogoršanje ekonomske situacije, ali ... Uostalom , decembristi nisu krenuli u akciju zbog vlastitog siromaštva.
  Dječak ratnik Kaligula, nakon što je izveo pokret leptira i odsjekao desetak japanskih glava, tada se složio:
  - Tako je, ne zbog siromaštva! - Mladi ratnik je sasjekao čitavu šaku tobdžija i dodao. - Nije uvek korisno misliti stomakom!
  Margarita je ispravila, nastavljajući brutalno sjeckati, tako da su se udovi Japanaca raspršili:
  - Tačnije, razmišljanje stomakom nikada nije korisno!
  Kaligula, dječak, ovdje se složio, sjekao samuraje i bacao njihove glave sa šlemovima u različitim smjerovima, i to s velikom željom:
  - Sto posto si u pravu! Nema se šta prigovoriti!
  Ratnik i pravi partizanski pionir, a osim toga, najsmirenija princeza, koja je dobila ovu titulu za svoje zasluge u jednom od čarobnih svjetova, zarežala je:
  - A mi ćemo skinuti salo sa sebe! Neka bude tako - banzai !
  Bez sažaljenja i zaustavljanja, Kaligula je, sečeći mačevima i lomeći Japance nogama , čak i pevao:
  Nije me uzalud poslali u Rusiju,
  Donesi ti milost!
  Ukratko! Ukratko!
  Ukratko - ćutite!
  I nakon takvih riječi krv je tekla još jače. Naravno, šteta za Japance. Nacija je vredna i vredna divljenja, ali je pala pod vodenični kamen i sada staje. Samo šta će biti - brašno ili brašno, pitanje je!
  Bosonoga partizanka Margarita, zadajući desetine udaraca u sekundi i poletno se penjući, razbacujući zgužvane leševe, na sledeći bastion, izjavila je, pomerajući nogu sledećem samuraju u vilicu, i sa iznenađujuće prikladnim aforizmom:
  -Rat je niska stvar, počinjena uzvišenim mislima!
  Kaligula, dečak glumac koji se kretao čak i malo brže od svoje devojke i sa čijeg je golog torza sa pločicama mišića kiša sprala krv i komadiće kostiju, nastavio je:
  - Rat iscrpljuje tijelo, ali ohrabruje duh!
  Margarita je napravila kaskadu salta, presecajući Japance, i otpevala frazu iz hit pesme sedamdesetih godina dvadesetog veka:
  - Vedrina, gracioznost i plastičnost! Generalno , jačajući, energično ohrabrujući, ustanite iz kreveta i radite gimnastiku!
  Caligula Delphins je udarcem iz mišićave noge u prepone natjerao japanskog pukovnika da leti kroz zrak i odmah srušio dva mitraljeza koji su stajali na tornju. Mehanička čudovišta koja pljuju vode, po inerciji, padaju, tuku svoja , kose niz redove. Dečak Terminator se naklonio:
  - Izvini, suskooki , ali sam hteo da budem prvi! I ne samo da sam htela, nego hoću!
  Margarita je, skačući, bosom nogom rušila još jedan toranj mitraljezima američke proizvodnje, logično je primijetila:
  - Nije loše biti prvi, da budem siguran, ali ne treba da kuvaju loptice s leđa!
  Dječak-glumac Kaligula, bacivši projektil golim prstima, eksplodirala je visokoeksplozivna šimoza, raspršivši samuraje, rekao je:
  - Neće dozvoliti da ga živa pojedu onaj ko muda kuva noću i danju!
  Margarita se zakikotala, skočila i udarila bosom nogom u metal mitraljeskog tornja. Nerđajući čelik se vraća nazad, a japanski oficiri lete naopačke, mlatarajući udovima u čizmama. Zaista, izgledali su kao insekti.
  Margarita se i ovdje oglasila:
  - Skitnica može čak i da obuče "čizmu" sa petom!
  Huligan Kaligula, koji je takođe u skoku izbio pištolj i naterao sve da odlete, primetio je:
  - "Čizme" ne stavljaju cipele na nekoga ko nema pameti da polira cipele!
  Margarita je odgovorila tako što se ponovo okrenula i sasjekla cijeli vod Japanaca. I ovdje je zablistala djevojka Terminator:
  - Začudo, na vrhu ima puno poštenih ljudi, ali malo je među njima koji mogu bez lukavstva u karijeri!
  Kaligula se okrenuo poput namotane na vrhu, obarajući i saseći Japance, i razumno uvjeravao:
  - Političar igra pošteno onoliko često koliko rudar siđe u rudnik u belom mantilu, a motiv je isti: da izvuče subvencije za pranje narušenog ugleda!
  Margarita je na ovo odgovorila, otresajući krv iz svoje kose:
  -Političar, on je lažov u životu i licemjer u djelima, ali smrt je pravedna i sa ovim nevaljalom!
  Dječak Terminator je razbio japanski pištolj, slomivši kosti dva tuceta vojnika Carstva izlazećeg sunca, i odgovorio:
  - Smrt je iskrena u tome što uvek dolazi, ali je proizvoljna u izboru vremena svoje posete!
  Port Arthur je veliki grad i ima mnogo odbrambenih linija. Tako da, nažalost i na sreću, borci imaju dovoljno vremena za borbu.
  Dječak borac Kaligula, sječući borce mačevima, čak i bacajući bosom nogom grašak uništenja, kidajući samuraja, pjevao je:
  - Kako se nisam trudio, kako se nisam trudio! Nije bitno da li je neko bio tu da se bori!
  Margarita je, odsijecajući još jedno leglo vojnika koji su umirali od udaraca partizanke koja je bljesnula kao munja, primijetila:
  - A donekle i mi sami tražimo tuču. Uostalom, priznaj, Kaligula, jesi li htio u Port Arthur?
  Mladi terminator je iskreno rekao:
  - Naravno! Ovo je bila moja najstrasnija želja.
  Margarita, partizanka, opet sečeći Japance kao žilet, zakikota se:
  - Pa da! Spasite Rusiju od najofanzivnijeg poraza u čitavoj hiljadugodišnjoj istoriji ratova naše zemlje!
  Dječak Kaligula sasjekao je dva tuceta Japanaca sa par zamaha, ispravio partnera:
  - Najofanzivniji poraz je, možda, bio tokom prvog rata sa Čečenijom.
  Margarita je klimnula u znak slaganja s tim, čak je ubrzala proces sjeckanja:
  - Bez sumnje! Protivnik od kojeg smo izgubili je preslab! Toliko je bilo te Čečenije, a čak se pola njih borilo za nas.
  Dječak Kaligula se nasmijao, pokušavajući da preduhitri svog partnera u procesu istrebljenja:
  - Kako Moska laje na slona!
  Margarita je to razumno primetila, ponovo otresajući kost i krvave mrvice sa svoje kose boje snega uz raspršivanje zlata, nastavljajući da istrebljuje hrabre Japance koji nisu hteli da se predaju, sve jače, rukama i nogama:
  - Kad vojska i narod ne žele da se bore, onda se dešavaju takva čuda. I u prvom čečenskom ratu, iu rusko -japanskom ratu.
  Kaligula od Delfina je prisiljen, dok je istrebljivao samuraje, da se složi:
  - Upravu si! Narod Rusije, nažalost, ne želi da se bori protiv Japanaca. - A mladi borac, ostavljajući čitavu samurajsku družinu odsječenih glava, dodao je:
  - Ali u našoj ličnosti se pojavio čudesan faktor koji će nam omogućiti da dobijemo nepopularni rat. Čak je simbolično da u ratu bez kralja u glavi pomažu heruvimi!
  Margarita je, pljuvajući krv sa usana i bacajući otrovne igle golim tabanima, probola Japance do smrti, primijetila:
  - A ipak je potrebna treća intervencija s naše strane!
  Dječak Kaligula, ostavivši još jedan red leševa isječenih na komadiće, ne sumnjajući u to, ipak je upitao:
  -Jesi li siguran u ovo?
  Mladi ratnik, koji je dovršavao istrebljenje Japanaca u Port Arthuru, uz uzdah potvrdi:
  - Na moru, Togo je prejak. A kakav je komandant, tačnije mornarički komandant Roždestvenski, nažalost, previše je poznato. Djeca su vjerovatno još bolja u nautičkim strategijama!
  Kaligula, koji seče samuraja bez milosti, prisiljen je da se složi sa očiglednim :
  - Naravno, s takvom osobom kao što je Roždestvenski, čak i nakon što je dobio sedam dodatnih bojnih krstaša izgrađenih u Argentini i popravio brodove prve pacifičke eskadrile podignute sa dna, ne može se računati na pobjedu. Pogotovo ako se sjetite da se pedeset jedan ruski brod borio u Tsushimi, a samo jedan japanski razarač je potopljen!
  Margarita je od uzbuđenja slomila cijev puške i još jednim zamahom mača četvorice Japanaca i oštrom iglom još tri dodala:
  - I takođe je značajno da bi eskadrilu hrabrog admirala možda presreo neuhvatljivi i mesožder Togo pre nego što stigne u bazu . S tim u vezi, položaj flote Rozhdestvensky je izuzetno težak.
  Kaligula, dečak, koji je krenuo s nogama okretnim poput majmuna, još jednu granatu koja je ubila Japance poput nagazne mine, šaljivo je rekao:
  Kao Šveđanin kraj Poltave,
  Rozhdestvensky je upao u nevolje...
  Izgleda hrabro
  U stvari, upravo je suprotno!
  Devojka partizanka, nastavljajući da cijepa neprijatelja udvostručenom snagom, ostavljajući masu leševa, logično i proračunato, primijeti:
  - Ako ne pobedite Japan na moru, onda će se tvrdoglavi samuraj boriti još dugo, a riznica ruske krune je već prazna, a ljudi su na ivici. Moramo brzo da završimo bitku ubedljivom pobedom. U suprotnom će doći do revolucije i pojave eventualno nepotrebnog, pa čak i štetnog parlamenta za Rusiju!
  Kaligula, dječak-glumac, udario je japanskog generala laktom i natjerao ga da poleti u visine, a istovremeno je oborio trojicu maskiranih momaka koji su bezuspješno pokušavali da aktiviraju primitivni bacač bombe. Terminator dječak je rekao:
  - Ako bude dovoljno vremena, gde će ići?
  Margarita je, seckajući Japance u krhotine i krvavi nered, primetila sa primetnom uzbunom:
  - Ovde postoji problem. Sada se krećemo ovako od tvrđave do tvrđave. Šta je sa morem?
  Tomboy Caligula se nasmijao i pustio iskru iz očiju koja je pogodila skladište municije. Došlo je do eksplozije koja je bacila cijeli bataljon japanskih vojnika u zrak.
  Dječak glumac je viknuo preko urlanja:
  - Ništa posebno! Sa našim podacima, dobro plivamo, nećemo se udaviti sa mačevima. Plivat će od bojnog broda do bojnog broda, čisteći palube!
  Margarita, čiji su mačevi, poput oštrog brijača, odsjekli brojne, hrabre, ali besmisleno umiruće vojnike, nasmiješila se u odgovoru još sjajnije oštrijim zubima:
  - Ti si definitivno džin misli!
  Kaligula od Delfina, sekajući Japancima kao da je kompjuterska igrica, iskreno je odgovorio:
  - Ako uzmemo brzinu razmišljanja, onda nam, zapravo, nema ravnih !
  Devojka Terminator se složila sa ovim, i da bi bila ubedljiva, prošetala je čitav bataljon samuraja.
  I za sobom je ostavila krvavi trag sa tragovima bosih, isklesanih stopala devojke.
  Istovremeno je izjavila:
  - I brzina tela, što je mnogo značajnije!
  Zajedno, i jureći takvom brzinom, morate biti u stanju održati ravnotežu i ne pasti. Kaligula huligan manje-više uspijeva. Uopšteno govoreći, teoretski, autokratija bez ustava ne bi trebalo da postoji u Rusiji zauvek. Primjer zapadnih zemalja sa svojim parlamentima je previše zarazan. Da ne govorimo o činjenici da oligarsi žele da ostvare svoju moć ne samo u ekonomskom, već i u političkom aspektu. Za sada su manje-više prijateljski sa autokratijom, a vjerovatna pobjeda u Tihom okeanu i potonja ekspanzija na Kinu će ovo prijateljstvo još dugo ojačati. Inače, rusko-japanski rat je takođe veoma važan sa dugoročne perspektive. Stvaranje Žute Rusije i uključivanje ne samo Mandžurije, već i drugih kineskih regija, moglo bi dovesti do konačne podjele Nebeskog Carstva. To znači da moćni kineski kolos u dvadeset prvom veku, koji tvrdi da je supersila i globalna hegemonija, neće moći da postoji kao država.
  I najvjerovatnije, bez Oktobarske revolucije, kolaps globalnog kolonijalnog sistema neće doći. Svijet će biti racionalniji i sigurniji nego u dvadeset prvom vijeku, kada na jednoj maloj planeti postoji više od dvije stotine država. Umjesto toga, nastat će nekoliko imperija, možda će čak i rusko postati najmoćnije, ili barem najopsežnije.
  Nije tako teško predvidjeti šta će se dogoditi u slučaju pobjede nad Japanom. Najvjerovatnije Njemačka , za koju će ruska vojska postati veliki autoritet, neće riskirati da objavi rat Rusiji. Ali možda će htjeti rat na jednom frontu, pogodivši Belgiju i Francusku.
  Međutim, car Nikola je takav da bi mogao da napadne , kao što se desilo u stvarnoj istoriji, pozadi. Pa barem da agresivni Nemci ne postanu prejaki.
  Onda opet Prvi svjetski rat. Rusija možda ima kineske divizije i moćnu pacifičku flotu na frontu, što će biti plus, ali ... U stvarnoj istoriji, Japan se borio na strani Antante, u istoj alternativi, Zemlja izlazećeg sunca može pokazati želja za osvetom. A onda ćemo dobiti drugi front na istoku. A ovo nije baš sjajno .
  Osim toga, ne može se očekivati značajno jačanje ruske vojske, u poređenju sa Realnom istorijom. Iako bi, naravno, brzi ekonomski oporavak mogao početi ranije, ne 1909., već 1906. godine, i biti još strmiji. Uostalom, pobjeda Rusije mogla bi ojačati vjeru i stranih i domaćih investitora u vladajući režim, a priliv kapitala bio bi veći nego u stvarnosti.
  Ovo će zauzvrat povećati finansiranje vojske. Osim, naravno, ako se carska vlada ne pokaže previše samouvjerena. Kada se, konkretno, čini da ćemo sve poraziti i uvaljati u asfalt. U principu, ishod Prvog svjetskog rata, u ovom slučaju, nije nimalo očigledan. A možda ćemo tada, da bi se sve dobro rešilo, morati da intervenišemo i četvrti put.
  Iako se načelno ne isključuje mogućnost da Prvog svjetskog rata uopće ne bude. U ovom slučaju ... Već je teško reći kako će se dalje razvijati događaji. Koliko će dugo vladati car Nikolaj II i ko će ga naslijediti? Carevič Aleksej je u nedoumici, možda neće doživeti punoletstvo. Brat Mihail i njegova deca? Moguće su i ove i druge opcije.
  Koliko dugo Nikolaj II može da živi? Među Romanovima nije bilo dugovječnih, ali, općenito, car koji je malo pio i nije pušio mogao je poživjeti prilično dugo. I iako su mu pripisivali blagost i dobrotu srca, on nije bio liberal. Stoga je malo vjerovatno da će car donijeti ustav bez ekstremnog pritiska. Međutim, putevi Gospodnji su nedokučivi. Sve se može desiti onako kako se najmanje očekuje. I vuk se pretvara u jagnje, a jagnje u vuka!
  A sada su oni spolja tako lijepa i slatka djeca - dječak i djevojčica, prilično nježnih godina, čiste utvrdu za tvrđavom i bastion za bastionom. Evo, na primjer, glavne planine s jednostavnim imenom Vysoka. Odavde se vidi čitava luka sa ruskim brodovima prve pacifičke eskadrile na popravci, kao i drugi trgovi i prilazi gradu.
  Margarita, samouvjereno sečeći brojne i krvave Japance, zapovijeda:
  - Pa, hoćemo li i to očistiti?
  Dječak borac Kaligula, dokrajčivši posljednjeg samuraja svojim mačevima, sarkastično je odgovorio:
  - Naravno, očistićemo i ponovo očistiti!
  I par je pojurio u visine brzinom borbenog aviona. Moramo da požurimo. U mjesecu martu noći nisu tako duge, a danju, čak i uz njihovu brzinu, teško da će biti moguće u potpunosti izbjeći pogotke brojnih mušketa, odnosno pušaka i, što je najvažnije, mitraljeza .
  Dobro je da nema automata. I nekako mirnije. Izlazeće sunce ne žuri da rastjera tamu od kiše i mliječne magle koja sve ispunjava.
  Ujutro je mraz, a ledena kora škripi pod žuljevitim nogama momaka iz Terminatora, koji i da su hteli ne bi obuli cipele - pocepali bi. I njihove noge su oružje ništa gore od najspretnijih ruku. Kora leda škripi, ali nimalo ne ometa poletanje do vrha i nastavak uništavanja tamo, uključujući i servis topova od jedanaest inča.
  Kakva je korist od takvih kofera? Ali ne možete pogoditi mete poput njih velikim puškama, ali je vrlo lako očistiti stražare. Margarita, bacivši desetak Japanaca u provaliju jednim gramofonom, strašno su urlali dok su padali, rekli su:
  - Dakle, obračun se odvija na kul način ...
  Dječak terminator Kaligula se zakikotao, bacio desetak hrabrih japanskih ratnika u provaliju i s užitkom primijetio:
  - Postaje čak i dosadno...
  Margarita je odmahnula, bacivši svoju odsečenu glavu u luk na svog partnera:
  - Uredu je. To je još efikasnije. Ili biste željeli dvoboj sa čarobnjacima?
  supermoći sada imao, žvakao je gvozdeni pasulj kao zmija i odgovorio:
  - Ne bih odbio , ali u dvadesetom veku male su šanse da na njih naletimo !
  Margarita, seckajući još desetak Japanaca za pocepano meso, zahihotala se:
  - Ali vidi, nindža!
  Zaista, dvadesetak maskiranih boraca u crnim haljinama pojurilo je da napadne ratnika. I naoružani su mačevima, po dva u svakoj ruci. Za ljude, nindže su se dobro kretale. Osjetila se izvanredna priprema i divljački trening iz ranog djetinjstva. Ali u stvarnosti, šta se može suprotstaviti heruvimima? Razlika u brzini između besmrtnika, djece napumpane uz pomoć magije i ljudi je prevelika. A nindže, iako dobro obučeni borci, ipak su ljudi.
  Margarita je brzom vjetrenjačom posjekla dvojicu odjednom, a trećeg tako navalila golim, djevojačkim, elegantnim, ali smrtonosnim stopalom u prepone da je on poletio više od pedeset metara i otkinuo jarbol zastave sa tornja. Margarita se odbila od zvijezda bačenih na nju i, nastavljajući da se kreće, posjekla još tri, a četvrtu ubila bacivši tri bodeža nožnim prstima. Nindža je pobjegao od dvojice, ali je treći, leteći po polomljenoj putanji, sletio tačno u srce.
  U okršaj je ušao i mačak Kaligula. Prepolovio je nindžu sa ljubičastim obodom i pokrenuo još brži napad koji je oborio glave maskiranih ljudi koji su pokušavali da napadnu njegove parove.
  Crni nevidljivi muškarci nisu odustajali, ali su bili prespori u odnosu na dječaka i kerubinku koji su ih napali. Nisu imali nikakve šanse.
  Margarita je u neodoljivom pokretu brzog duha čak pjevala:
  - Uskoro ćeš me zaboraviti, otići ćeš u Šeol kao mokra kiša! Drugi anđeli nam služe, a ti ćeš ući u kovčeg sa Drakulom!
  Ninja je pao, isečen na komade, prskajući krv kao zrele lubenice ispod sekača. I nisu prestajali s napadima. Ali ... Sva dvadeset tri velika borca pala su u borbi. Nakon čega je veličanstveni par prešao na dokrajčivanje preživjelih slugu na puškama...
  Magla je već počela da se rasipa, a Sunce je počelo jače da sija. I hrabri ratnici prešli su na drugu liniju odbrane. Napad još nije počeo i morali smo se sami boriti. Međutim, borci još nisu osjećali ozbiljan umor, već su jednostavno htjeli jesti. Pa, opet smo počeli da jedemo sirovo konjsko meso. Pa, ljudi ipak nema.
  Terminator dječak Kaligula, bacajući iglu bosom nogom, probovši njom nekoliko Japanaca, progovori:
  - Najteže je ropstvo biti rob stomaka - gospodar je nemilosrdan, bez obzira na prazninu ili punoću!
  Margarita se složila s tim, nastavljajući da sječe samuraje koji su još puzali, poput nebrojenih skakavaca, koji su se širili u valovima. Među Japancima je bilo vrlo mladih momaka, oko šesnaest ili sedamnaest godina, i bilo je tako neugodno ubiti ih. Očigledno su vlasti Zemlje izlazećeg sunca skupile sve svoje rezerve za ratovanje. Ali Kuropatkin, koga su svi pljuvali i pljuvali, ipak je vodio računa o vojnicima i izgubio je mnogo manje od Japanaca. I za to mu treba odati priznanje. I postepeno su se japanske jedinice borile sve bolje, a iz evropskog dela Rusije stizale su sveže, dobro obučene snage. Uključujući i gardijske pukove.
  Partizanka je mislila da se nešto slično dogodilo u Drugom svetskom ratu. Strašni Nijemci napredovali su i postigli uspjeh sve dok njihove elitne jedinice nisu bile potpuno, ili gotovo potpuno, nokautirane. Nakon toga nisu mogli da obuzdaju Crvenu armiju.
  Istina, mora se reći da su i personalne jedinice Crvene armije bile nokautirane. I ovo se, zaista, pokazalo kao problem.
  Margarita je jurnula u bitku sa riječima:
  - Bog te neće dati, svinja te neće pojesti, a zli zmajevi će biti uhapšeni!
  . POGLAVLJE br. 12.
  Dominika se vratila u Zmajevu akademiju samo na kratko. Ponovo je brzo naučila nekoliko desetina čarolija i neke složene riječi.
  Tada su se s njom igrale tri djevojčice: vilenjak, hobit i trol u bacanju čarobnog kamenja više.
  Dominika ih je pobedila. I samo kamenje je blistalo veoma jako i svetlucalo, poput kapi rose u zracima četiri svetila.
  Nakon toga su joj čarobnice dale po dva prstena sa kamenjem sa svake noge, kako bi ratnik ojačao njene čini zarad velikog cilja: spašavanja jačeg pola.
  Sada su gotovo svi prsti bosih stopala djevojke glumice, osim malog prsta, imali magične prstenove. I postala je još moćnija u magiji nego što je bila prije. Ovo je, u stvari, devojka sposobna da uništi grad i izgradi palatu.
  I tako je brzo naučila još stotinu čini, i umjesto da se odmori, sjela je na krzneni ćilim. Uronila je u položaj lotosa, i gotovo odmah njena mentalna suština i duša, i njen tjelesni dvojnik, našli su se u paralelnom svemiru, zajedno sa borbenim timom, iako spolja mladim.
  Vojska djece, predvođena kvartetom boraca, nastavila je borbu s hordama pacova u zemlji zle čarobnice Bastinde.
  Prve grupe glodara mesoždera su ubijene ili su doživjele transformacije.
  Tada su se pojavila polja na kojima su radila nesretna djeca robovi. Gledali su ih veliki nadglednici pacova veličine pristojnih vepra. U šapama su držali bičeve i bičevali polugole dječake i djevojčice.
  Dominika je bila ogorčena:
  - Kako je loše kada deca pate!
  I u bijesu je ispalila nekoliko munja odjednom u pacove, i oni su se pretvorili u velike bakice prelivene čokoladom.
  Deca robovi su zacvilila od iznenađenja, a onda pojurila na tako ukusnu i mirisnu hranu. I otkidajmo komadiće od toga.
  Dominika je ponovo zamahnula svojim čarobnim štapićem i ponovo napravila transformacije, pretvarajući podle pacove u ukusna jela, gugućući:
  Djeco, ovo su zvijezde na nebu,
  Cveće raste na livadama...
  Biće radosti na planeti,
  Lepi snovi će procvetati!
  Margarita, koja je također bila uključena u transformacije, logično je primijetila:
  - Imate veliku unutrašnju toplinu i dobrotu!
  Odjednom se, poput džack-in-the-boxa, pojavio ogroman štakor nalik dinosaurusu. Otvorila je usta i vrisnula nešto zaglušujuće.
  Obje djevojke su čarobnice, kako će na nju puštati munje i pulsare, i iz čarobnih štapića, i iz prstena na bosim nogama. I povezani tok energije udario je u ogromno čudovište, dvadeset pet metara visoko. Srušio se i odmah se okrenuo da ugleda mnoštvo različitih, bogatih i raznovrsnih jela na dugačkom stolu. A ovdje su, između ostalog, bile zlatne čaše za vino sa najrazličitijim sladoledom.
  Robovska djeca su počela napuštati posao po cijelom perimetru i napadati omražene pacove, i sjeći ih srpovima, motikama i drugim poljoprivrednim predmetima.
  I bilo je toliko bijesa u njima. Pobunjeni dečaci su čak počeli da pevaju sa oduševljenjem;
  Ko je u tami ropstva, uzmi mač u ruke,
  I nemoj tolerisati poniženi stid...
  Tvoj neprijatelj neće graditi temelje na krvi,
  Vi ćete mu izreći nesrećnu kaznu!
  
  Dječaka bije zli bič,
  Dželat ga muči zlim pacom...
  Ali zli mučitelj će se pretvoriti u leš,
  Ne čuj više devojke da plaču!
  
  Ne budi rob, ponižen u prašini,
  Brzo podignite glavu...
  I biće elfinizma u daljini,
  Volim Solntsus i Spartak!
  
  Neka bude svijetao svijet u svemiru,
  U kojoj će sreća ljudima trajati vječno...
  I djeca će tamo imati veselu gozbu,
  To kraljevstvo nije od krvi, od šaka!
  
  Biće, verujemo, raj u celom univerzumu,
  Savladaćemo prostor...
  O ovome, momče ratniče, usudi se,
  Da ovdje ne bude košmara i zla sramote!
  
  Da, mi smo robovi, stenjemo u lancima pod ugnjetavanjem,
  I zapaljeni bič nas šiba u rebra...
  Ali verujem da ćemo pobiti sve ork-pacove,
  Zato što je vođa pobunjenika veoma kul!
  
  U ovom času su se svi momci pobunili,
  I devojke su sa njima zbog iste stvari ...
  I vjerujem da će dati solcenizam,
  Zbacićemo omraženi jaram!
  
  Tada će, znate, zatrubiti rog pobjede,
  I deca će cvetati u slavi...
  Čekaju nas promjene u sreći,
  Ispiti, sve položen sa odličnim ocjenama!
  
  Vjerujem da ćemo postići takvo čudo,
  Da će biti pravi raj svetlosti...
  Bar negdje vještica je podli Juda,
  Šta tjera dječake u štalu!
  
  Za nas robove nema mesta u podzemlju,
  Možemo istjerati đavole iz pukotina...
  U ime raja koji je svet Gospodnji,
  Za sve slobodne radosne ljude!
  
  Neka bude mira u celom sublunarnom svetu,
  Neka bude srece i svetog sunca ...
  Pucamo na neprijatelje kao u streljani,
  Tako da samo gore, a ni sekunde dole!
  
  Da, vjerujte mi, naša snaga neće presahnuti,
  Ona će biti put od neba do univerzuma...
  I vojska pobunjenika će glasno lajati ,
  Da udavim neprijateljske pacove!
  
  Ovako radosna, srećna,
  Trava raste kao ruže svuda okolo...
  Naš tim momaka
  Izgled je definitivno kao planinski orao!
  
  Pobjeda će biti sigurna,
  Hajde da gradimo, verujem, iskreno, mi smo Eden...
  Sva sreća, radost na bilo kojoj planeti,
  A vi niste seljak , već ugledni gospodine!
  Ovo je, zaista, himna probuđenih robova koji slamaju pacove i orke.
  U međuvremenu, Dominika i Margarita na zmajevima, ispred vojske, lete do zamka.
  Dvije čarobnice, brze i blistave čarobnim štapićima i prstenovima sa talismanima na bosim nogama. Sa kojima izvode fantastične transformacije. I nema ništa loše u činjenici da ih sada drugi, opasniji krilati pacovi pokušavaju napasti.
  Avijacija glodara nije šala. Ali djevojke su ih pogodile svojim magičnim moćima i bacile čini. A umjesto čudovišta pojavljuje se šećerna vata. Tako slatko i mirisno.
  Osim toga, neki od krilatih majmuna pretvaraju se u jagode. Koja je tako zrela i svjetluca rubinima i topazom.
  I još neki majmuni sa krilima postali su baloni.
  Oenomai i Dobrynya su također ušli u bitku na zmajevima. Počeli su seći svoje kolege mačevima, što je relativno jednostavno i jednostavno. Pa i sami zmajevi, kad ga uzmu i zapale vatrom. I oni će spržiti krilate bez žaljenja i sumnje.
  Enomaj je primetio, sekući neprijatelja:
  - Ovo će, vidite, biti veoma smešno i cool!
  Dobrinja je sa osmehom primetio:
  - Da, ovo se ne može rečima opisati!
  I dečak heroj ispalio je vrlo oštru i smrtonosnu iglu u neprijatelja. Pogodio je štakora pravo u oko i sudario se sa drugim glodarom. Ovdje je počeo haos.
  Enomaj je pevao:
  Pacovi su veoma cool
  Mogu čak i hrast da izgrizu...
  Tvoj mozak je teško vidjeti,
  A zavoji su kao nit!
  Dobrinja se složio sa ovim:
  - Da, pacovi grizu razne gadosti!
  Margarita je namignula. Prisjetila se kako je zarobljen partizanski dječak Andrejka. I bio je zaključan u hladnom podrumu punom pacova. A glodari su izgrizli dječakove bose noge, utrnule od hladnoće. Andreika se cijelu noć borila sa pacovima i nije spavala. A ujutro je odveden na ispitivanje i prvo su posipali solju rane na nogama dječaka A. Bilo je veoma bolno i Andrejka je počela da vrišti . A oni su ga i bičali bodljikavom žicom.
  Ali partizanski dječak je od bolnog šoka izgubio svijest, ali nije ništa rekao.
  Margarita je uspjela organizirati Andreikin bijeg. I ovo je bio njen podvig. Dječak je uspio savladati bol i otići na osakaćenim, izgriženim nogama. I za to mu svaka čast.
  Partizanka je tukla pacove i pevala sa velikim entuzijazmom:
  Moj pištolj je kao stariji brat
  Puca veoma precizno, precizno...
  Uostalom, devojka ima mitraljez u stomaku,
  Iako je život ponekad poput kaveza!
  
  Ja sam djevojka koja nije ništa jača
  Vuk i tigrica u jednom testu...
  Ali riječ nije vrabac,
  Kada sam sa svojom voljenom, verujem, zajedno!
  
  već sam uzeo koju propusnicu,
  Iran je napao planine...
  Osvojila je mnogo različitih zemalja,
  Ne, ne mogu mirno sjediti pored sofe!
  
  Ovo verovatno nećete razumeti,
  Šta znači boriti se sa fanaticima...
  Zapiši u svoju svesku,
  I nauči da se boriš pristojno, momče!
  
  Nema domovine moje veruj mi hrabrije
  Ona blista kao sjajni rubin...
  Iako postoje milioni đavolskih grančica,
  Ipak ćemo postići mjesto u raju!
  
  Neka me Gospod zaštiti
  veliki vitez, Svemogući...
  Devojka ima moćno meso,
  Preciznim volejem ruši trešnju!
  
  Niko me ne može pobediti
  Ja sam devojka čije je ime legije!
  Medved se takođe klanja mojim nogama,
  A javori će ti uskoro dati zlato!
  
  Mraz, trčeći bos po snijegu,
  Snežni nanosi, znate, ne plaše devojku...
  ću svog protivnika sjajnu frizuru,
  Prepoznaju me kao hrta!
  
  rodio sam se u rano prolece,
  Tako crveno, kao da je transparent...
  Lik je veoma hrt , divan,
  I vreo plamen gori u mom srcu!
  
  Da, nisi mogao da nađeš lepšu devojku,
  Ona će svima dati ljubav u izobilju...
  ne izgleda ni dvadeset,
  Ali čak i udara jako jako!
  
  
  Zato, pokloni se djevojci,
  I poljubi joj bose noge...
  Vitez će juriti gore kao strela,
  Neće nam biti teško da riješimo problem!
  Partizanka je pevala veoma produšno. Svi leteći pacovi su se promenili. Neki u šećernoj vatici, neki u kokicama, neki u ovsenim pahuljicama ili mjehurićima od sapunice. A neki od dječaka heroja su trivijalno sječeni na smrt, ili su ih zmajevi spalili vatrom. To su zaista bili mafini i pečenja od finih, mesnatih kotleta.
  Dobrinja je uzeo iglu nožnim prstima, i ona je probila krilatu bubašvabu, prikovavši je za kameni zid. I ispalo je tako cool i cool.
  Žohar je iznenada zasvijetlio i na njegovom mjestu pojavila se impresivna dijamantska ogrlica.
  Dobrinja je pevao:
  I kada sam video mrenu,
  Aj, aj , aj!
  Momci su potrčali za svoj novac,
  Nemojte odlagati!
  Dječak Enomai je odgovorio:
  - Vau! Kako je dobro ispalo. Ovo je dragulj.
  Dobrinja je zagunđao i zaurlao:
  - Sve možemo, gospodo, već dugo sejemo, gde?
  Dominika je zacvrkutala kao odgovor, a takođe je pretvorila desetak krilatih žohara koji su lepršali iz zlokobnog tornja zamka u čitava sazvežđa dragulja. I kako divno blista i svjetluca, poput ledenica na četiri svjetla koja odašilju sunčeve zrake.
  Margarita je uz cerekanje primetila:
  - Verujem da dobro pobeđuje zlo!
  Enomai je sa osmehom primetio:
  - Dobro i zlo su relativni pojmovi. Evo štakora, i on je živ, a mi ga isječemo!
  Dobrinja je primetio:
  - A biljke? Isto povrće i voće je takođe živo, a i jedu se, a šteta!
  Dominika je tvitala:
  - Tako to biva, tako biva,
  Svaki proždire drugog odjednom!
  Devojka-glumica je uz urlik uzela i pustila magiju sa svojih bosih nogu. I toranj sa lobanjom pacova je transformisan. Pozlatila se, a na vrhu je iskrila ruža sa rubinima.
  duhovito je primijetila Margarita, pokazujući zube i šaljući kaskade ubilačkih i razornih zraka sa svojih golih nožnih prstiju. I magija je proradila. I pretučen ubilački i destruktivni, koji se odmah pretvorio u stvaralački i cvetajući.
  Orci i goblini su ponovo izašli iz zamka . I popeli su se u pravu hordu . Neki od čupavih medvjeda nosili su čelične oklope. A ovo su vrlo sjajni oklopi, sa kopljima i sjekirama.
  Dominika je agresivno primetila, pokazujući zube:
  - Ovo je jeziva horda koja se već penje u . Pa, hoćemo li ih dočekati nečim smrtonosnim?
  Margarita je sa zlobnim osmehom primetila:
  - Da, naravno da možemo ovo!
  I čarobnice su uzele i lansirale svoje magične pulsare na orke i gobline.
  Dječak Dobrinja je primijetio:
  - Ovo nije loše, ali moramo dati djeci ratnicima priliku da se bore.
  I zaista, hiljade pobunjeničke dece dotrčale su do zamka iz različitih pravaca. Mnogi od njih, posebno dječaci, nosili su lance. Neki od momaka su radili, podižući spomenike i skulpture vještici Bastindi . Neke su statue narasle i do stotinu metara u visinu, a samo se džinovski zamak uzdizao iznad njih.
  Dva najjača, ali ne i najveća dječaka, Vikont i Feniks, borili su se ispred ostalih, srušivši glodare.
  Orci su, zauzvrat, također počeli pucati iz lukova. Ali čarobnice su ih jako udarile. Ako je bilo relativno lako ubiti pacove, iako su bili debeli i veliki, to je utjecalo na njihovu pokretljivost. Tada će orci biti jači borci, a goblini su jednostavno divovi.
  Phoenix je primijetio:
  - Borio sam se sa Kartausom . Dakle, njegovi borci su bili spretniji!
  Vikontski borac je pjevao:
  Strašno volim rat
  Boriti se kao petao...
  I u borbi prsa u prsa,
  Borim se za dva čudovišta!
  Feniks je sa osmehom primetio:
  - Da, da budem iskren, ovo je odlično ! Ali navikli smo da ubijamo čudovišta na hiljade.
  I tako su momci heroji ubili goblina. A ostala čudovišta su već bila djelomično pretvorena u razne vrste hrane i slatkiša. Ali jedan od goblina proizveo je takav sladoled u čaši za vino izrezbarenu od smaragda.
  A na vrhu su hrpe raznobojnog sladoleda, komadiće čokolade, kandiranog voća, jagoda, pistacija i tako dalje, vrlo ukusno.
  Djeca ratnici će vrištati od oduševljenja. Da, zaista je ispalo izuzetno ukusno i očarava oči.
  Djevojčica-čarobnica Margarita, nakon što je pustila još jedan val uništenja i uništenja, napravila je agresivan carte blanch po pitanju pretvaranja ružnog u privlačnog i izdala:
  - Na neki način, magija je bolja od prirodnog procesa, zar ne?
  Dominika se složila:
  - Da, bez ikakve sumnje, stvaramo nešto lepo i ukusno. Ali zašto su ovdje hiljade robova, a svi su djeca, a odraslih nema na vidiku?
  Margarita je sa osmehom odgovorila:
  - Uticaj lokalne magije. Prilično je jak. I zaista, ispostavilo se da na ovom svijetu postoje samo mališani. Ali ne brinite, sam lokalni vazduh vas neće pretvoriti u devojčicu.
  Dominica je iznenađeno upitala:
  - I zašto?
  Partizanka je odgovorila:
  - A o glavici kupusa!
  Navala zlih orkova i goblina počela je da slabi. Neke od njih su ubili djeca-ratnici, a većinu je preobrazila snažna magija prekrasnog para. Ovo je zaista magija, pomračuje štapić koji je Dunno imao.
  Dominika je primetila, slatko se cereći:
  Došlo je vrijeme obračuna,
  Udarili smo orka u oko...
  Kao odgovor, postao je poput pita,
  I tražio je zub!
  I zaista, u Sve vrste ukusnih poslastica pretvaraju se u orke i gobline.
  I djeca ratnici su oduševljena ovim. I pacovi se istrijebe bez ikakvih problema. Ali od njihovih udaraca ponovo su se počela pojavljivati ukusna jela. I druge ukusne i nevjerovatne stvari.
  A štakori se brzo pretvaraju u nešto korisno i što se može jesti.
  Partizanka Margarita je uzviknula:
  - Možda sada uđemo u sam zamak!?
  Djevojka glumica je primijetila:
  "I tamo nas može čekati zaseda." Međutim, mi smo spremni za ovo!
  Margarita se nacerila i odgovorila:
  - Ja sam pionir, što znači da sam uvek spreman!
  Sada su djeca robovi provalila u zamak. Njihove bose noge gazile su po crnom mermeru. Unutra su se borili sa orcima, goblinima i pacovima. I sasjekli su ih kao da imaju sjekače umjesto mačeva. Tu je počelo sečenje.
  Dječaci su se posebno žestoko borili mačevima. A djevojke su radije pucale iz lukova. Na sreću, Margarita je mogla pretvoriti srpove i motike u prave lukove. I gađaju čitave pakete strela, probijajući pacove.
  Dominika je duhovito primijetila:
  - Oštre strele ubojite staze, budite hladni, djeco moja.
  Iznenada je sama vještica Bastinda izletjela iz kule. Izgledala je kao žena od trideset i pet godina, a vrtila se oko sebe kao majica. Kosa joj je crna, kovrdžava, a ona sama drži dva čarobna štapića u rukama u rukavicama.
  Vještica je letjela na motociklu, a na nogama su joj bile čizme sa mamuzama.
  Bastinda ga uzme i zaurla:
  - Poštujem jake
  I vređam slabe...
  Ja sam veliko zlo
  A ti, bosi?
  Dominika je tvitala kao odgovor:
  Moj zakon je jednostavan
  Pobeđujem one koji su zli...
  Ko je slab, ja ću pomoći,
  Ne mogu drugačije!
  Bastinda je uzela od čarobnih štapića, kao da udara Dominiku pulsarima. Zato je zviždala kao odgovor. I pulsari su se odmah pretvorili u kolače i pali na djevojku-glumicu, temeljito je namazavši.
  Kao odgovor, Dominika je u bijesu pustila ogroman pulsar iz svog štapića i iz golih nožnih prstiju.
  Proleteo je, ali Bastinda je uspela da pobegne i pogodila ju je pražnjenje u zamku. Gotovo istog trena je zasvijetlio i počeo se transformirati. A na mjestu zlokobnog zamka iznikla je najluksuznija palata - potpuno i odmah.
  Bastinda ga je pogledala, trepnula očima i pobjegla. Tačnije, odleti. I vatreni rep je ostao iza nje.
  Dominika i Margarita su pojurile za njom. Obje čarobnice su očito zaostajale u brzini.
  Ipak, leteći motocikl je mnogo brži od zmajeva.
  Čarobnice su počele da pucaju na Bastindu . Ali s vremena na vrijeme je izbjegavala ili se branila. Štaviše, motocikl je vrlo brzo povećao udaljenost, izvodeći ga magijom iz strelišta.
  Dominika je napomenula:
  - Izgubila je svoju zemlju, podanike i moć. Dakle, sada nam to zapravo i ne treba!
  Margarita je napomenula:
  "Ako je ukrala i odnijela artefakt žutog pacova, onda će naša pobjeda biti bezvrijedna!"
  Djevojka glumica, pucketajući prstima golih, preplanulih nogu, samouvjereno je izjavila:
  - Ali hiljade dece steklo slobodu! Ovo takođe nešto vredi!
  Partizanka se složila:
  - Dobro! Nije ni čudo što smo radili.
  Zaista, pacovi su konačno preobraženi i ubijeni, kao i orci i goblini. Tako je izvojevana velika pobjeda.
  Mnogo hiljada dece - dečaka i devojčica - okupilo se na trgu i pevalo, udarajući bosim nogama:
  -Slava herojima! Slava oslobodiocima! Dole ropstvo!
  Ovo je bila najveća pobjeda u zemlji pacova. A ovdje ima toliko fantastičnih i prozračnih stvari.
  Margarita je prva progovorila. Ona bi, igrajući , uzela i zapevala, a njena pesma je bila pesma partizanke:
  Mi, djeca siromaštva i milovanja ljeta,
  Rođen u kolibi na kiši...
  Neka se pjeva djevojački san,
  Kada ćemo opet u vruću bitku!
  
  Slučajno sam završio u Elfxiku ,
  I moja Otadžbina, Sveta Rusijo...
  Sa mojom sudbinom, potpuno neobičnom,
  Borim se za sreću i ljubav domovine!
  
  I nema ljepše domovine Rusije,
  Jeste li za bori se i ne boj se...
  I nema sretnije zemlje u svemiru,
  Ti si baklja svjetla svemira, Rus'!
  
  Proći ću kroz vatru i vodu za tebe,
  Pioniri su navikli da pobeđuju...
  Uvek ćemo biti zadovoljni ljudima,
  Jer snaga vojske je neograničena!
  
  Idemo u napad na domovinu,
  Pod krikom snažnog, bijesnog ura...
  Hitler će dobiti svoju otplatu do kraja,
  Isteraćemo naciste iz dvorišta!
  
  Moja domovina je puna heroja,
  A Staljin je veliki div...
  Pioniri marširaju u formaciji,
  Svemoguća porodica, Gospode naš, o jedan!
  
  U ime svetlosti i dobrog zivota,
  Borićemo se hrabro djeco...
  Na kraju krajeva, jedna generacija će živeti pod komunizmom,
  Vjerujte, nada nam se ne može oduzeti!
  
  Volimo svoju domovinu, momci,
  Želimo da vas podignemo iznad oblaka...
  Fašizam će dobiti snažnu odmazdu,
  Od pionira, hrabri orlovi!
  
  Ostvarićemo to, verujem, uskoro ćemo pobediti,
  Iako je fašizam podmukao i surov...
  Djedovi će biti ponosni na nas,
  I Svarog će te povesti u bitku!
  
  Za slavu naše hrabre Otadžbine,
  Sam Gospod Svemogući je uzašao na krst...
  Nećemo žaliti svoje živote za Rusiju,
  Neka se čuje jak glas s neba!
  
  Borite se za slavu naše domovine,
  Vole je vjerni borci...
  Vi ste vučići, a ne kukavički zečevi,
  Čak su i vitezovi veoma ponosni!
  
  smo da uzmemo mjesec iz trezora,
  Ulovite štuku, velikog soma...
  Veliki Lenjin je ustao za slobodu,
  Mi ćemo oživjeti zgradu!
  
  U ime porodice gradite piramide,
  I brodovi koji će rastrgati svod nebeski...
  A Hitler , u šali, ubija borce ,
  Svemogući je umro i uskrsnuo za nas!
  
  ti si draga, nestašna Lada,
  Veliki Beli Bog si rođen od tebe...
  I moramo se hrabro boriti za tebe,
  Neka ti Svevišnji pomogne da živiš vječno!
  
  Ljubi, čast Bogu Isusu,
  On je Rus, sa nama zauvek...
  Vrijeme je da vješto izvezemo ornament,
  Neka godine budu zauvek ispunjene radošću!
  
  Veličina moje svete Rusije,
  Sposoban da porazi protivnike ...
  Iako su žene vikale od straha,
  Možemo slomiti zmaja!
  
  Za slavu svete domovine, vjerujte mi,
  U ime ruskog boga Hrista...
  Uskoro ćemo graditi velike crkve,
  Hajdemo svojim putem do samog kraja!
  
  Ljubav, vjeruj mi, ne zna nepotrebne riječi,
  Nema više nepotrebne dosade u tome...
  Neka Cain nestane u podzemlju,
  A Abel će opet otpjevati svoju pjesmu!
  
  Evo gazimo po Berlinu sa trubom,
  Truba zvuči kao zvono...
  Bolje da si veoma skroman ratnik,
  Raznijeti glavu nacistima sjekirom!
  
  Porodica će uskoro vaskrsnuti, vjerujte mi, mrtve,
  Bijeli Bog će vam dati svaku ljubav
  I odlučili smo vrlo jasno,
  Kakva će biti vječnost svijetlih promjena!
  i oduševljeno pevala i igrala, lupkajući bosim nogama . A druga djeca, bivši robovi, pjevala su i plesala, pokušavajući da se uzdignu, odnosno skoče više.
  Dobrinja, kao snažan dječak , uzeo je kamen i bacio ga više. Poleteo je i eksplodirao, raspršivši se poput vatrometa na hiljade raznobojnih fragmenata.
  Dječak vikont je zaurlao:
  - Ovo je zaista fantastično!
  Dobrinja se tome usprotivio tako što je ponovo bacio kamen, a Margarita ga je udarila munjom, nateravši ga da se rasprši na mnoštvo raznobojnih i zaslepljujuće svetlucavih fragmenata:
  - Ne! To je takva realnost. I nema ništa više od ove realnosti!
  Dječak heroj Feniks je bijesno, udarajući bosim nogama tako da je trava počela da se dimi, viknuo:
  - Naša lokomotiva leti naprijed - staje u komuni!
  Nemamo drugog načina - moćna puška!
  I devojka pored njih će samo skakati gore-dole.
  Raspoloženje im je bilo pozitivno, a veselje u punom jeku.
  Dominika je takođe odlučila da malo pokaže svoju duhovitost.
  I hajde da nažvrljamo čitave tokove vaših odličnih, dobro uvježbanih aforizama;
  Rob može postati slobodan, budala može postati pametan, siromah može postati bogat, ali ako imaš tvrdoglavost magarca, uvijek ćeš biti magarac!
  Siromašan nije onaj ko nema para, nego onaj kome je glava puna piljevine!
  Ne teži da budeš kralj ako nemaš pameti!
  Čak će i šah biti lud kao magarac!
  Kralj je, naravno, lav, ali ne bez lisičje snalažljivosti, a lavovi su oderani!
  Ne reži, nego ćuti ako još nisi na mjestu lava, a lisica nije dala svoje odijelo!
  Političar je kao lisica u Krilovoj basni, ali ne budi vrana kao glasač!
  Ako ste kao panj, onda će vam otkloniti strugotine do korijena!
  Da zemlja ne bi bila upregnuta u jaram, mora biti jaka, kao bik!
  Avijacija je potrebna da bi zemlja letjela!
  Političar je spreman obećati mjesec, samo da ne ide u kanalizaciju!
  Ko nije pio svoje zdravlje vječno je mlad!
  Hrastovi argumenti djeluju na panj!
  Političar će rado skinuti strugotine sa tebe ako si panj!
  Ali čovjek ima jednu prednost u odnosu na majmune: ponekad je barem malo prava lisica!
  Političar ima ambicije lava, lukavstvo lisice, ali njegove metode su potpuno svinjarske!
  Ako je političar previše lisica, onda postaje potpuna svinja!
  Političar sa lisičjim lukavstvom i vučjim stiskom napraviće ćevap od birača!
  A za sreću je potreban trud, samo napornim radom konja možete skinuti ogrlicu pokornosti!
  Vjerujte u uspjeh ako nadmudrite sve!
  Političar može nadmudriti čak i lisicu, ali ne može zauvijek zavaravati vrijeme!
  Glasač često poleti kao pčela na medeni govor političara, ali često i njega samog ubodu!
  Političar guta glasače kao što piton guta zečeve, privlači muhe kao votka i slatki čičak!
  Ne može vuk bez mesa, a političar bez obmane!
  Najbrži konj će poslušati onog ko je pametan!
  Političaru je lakše da se okrene naopačke nego da obeća nešto što se može uraditi!
  Za koga god glasate, rezultat ćete počastiti minutom šutnje!
  Budi bar malo snalažljiva lisica ako ne želiš da postaneš ošamućeni magarac!
  Ne vjerujte političarima, oni su za birače samo brusni papir koji skida strugotine sa hrastova!
  Ko nije potpuna budala, pretvoriće peni u težak peni!
  Nema rodbine u politici, ali će biti onih koji žele da dele ono što imate kao braća!
  Ima mnogo gadnih stvari u životu, ali najgore je kada se život završi!
  Ako želiš da se približiš Bogu, pribij majmuna u svojoj duši na krst!
  Čovjek je nastao, ako ne od majmuna, onda je, u svakom slučaju, prestao biti majmun!
  Ako imate um majmuna, onda će vas lisica progutati kao grabežljiva boa constrictor!
  Ništa nije beskonačno osim vremena koje je potrebno političarima da ispune ono što obećavaju!
  Ako puno lajes cvilices ko prebijen pas!
  Ne vjerujte nekome ko govori glasno, a crvena vatra vas može spaliti!
  Čak ni Bog ne može nadmašiti ženu i podići majmuna na nivo ljudske kulture!
  Bez ljubavi nema osmeha, osim ako nije grabežljivi osmeh političara!
  Pošto je predugo bio u oblacima, političar bez krila leti u kanalizaciju!
  Mala duša uvek ima ambicije diva!
  Mala duša ima gigantsku uobraženost!
  Političar je lopov koji sebi piše zakone i državu smatra zonskom teritorijom!
  Političar ima sedam petka u sedmici, ali kada je potrebno ispuniti obećanje , dolazi jevrejska subota!
  Jedinstvo je dobro, samo da se ne pari sa političarem!
  Političar je takvo stvorenje koje svinjskim metodama želi od tebe napraviti ovcu!
  Svinjarske metode političara pretvaraju birače u zgarište!
  Pod svinjskim vladarom život nikad nije debeo!
  Praviti svinju predsjednika je previše debelo!
  Ako želite da postanete predsednik, iskoristite svoju šansu!
  Vladar koji birače smatra ovcama je tipična svinja!
  Bože, ovo nije samo svemoć, već i spremnost da se ide na krst radi bližnjeg!
  Vladar koji dugo sedi na tronu izaziva propadanje države!
  Mladi vođa je kao svež konj, stari je kao kobila slomljenih kopita!
  U smislu postizanja božanskih visina, sam Sotona je političar!
  Političar je Bog samo u jednom, u smišljanju izgovora zašto su njegova izborna obećanja tako đavolski iznevjerena!
  Političar je, kao i pivo, samo dobar hladan i na stolu!
  Političar je sladak sa svojim govorima, ali gorak okus od njih nije nimalo poput piva!
  Jedini put kada istina izlazi iz usta političara je kada sam sebe pogrešno protumači!
  Političar, da bi postao bar malo Božanstven, razapinje glasača do kraja !
  Čak te i medvjeđa snaga neće spasiti ako je tvoj um špil!
  Lisica je takva životinja da će lavu skinuti tri kože!
  Političar je najjači kada mu je glasač slab na umu!
  Zato političar izlazi sa medom da glasač uopšte ne pljuje!
  Onaj sa piljevinom u glavi dobiće žestok udarac pendrekom!
  Hrast je kralj drveća, hrastova glava pretvara svaki panj u podanik!
  Hrast je otporan na truljenje, hrastova glava je puna prašine!
  Ako si panj, onda barem imaš kolac na glavi !
  Nepoznato je zastrašujuće, ali poznato vas ponekad jednostavno uplaši!
  Znanje stvara samopouzdanje čak i kada je teško, neznanje , zbunjenost čak i kada je lako!
  Kukavica nije onaj ko se boji, već onaj ko je lijen da neguje hrabrost!
  Strah je slabost, hrabrost je snaga, ali čuvajte se debila u sebi !
  Svako ko dopusti da ga vode za nos rizikuje da se izgubi među tri bora!
  Beskrajna glupost te tjera da hodaš u krug, a tvoja domišljatost je poništena!
  Nije važno da se mlijeko na vašim usnama nije osušilo, još gore ako je u vašim srcima bešćutnost!
  Ustajali hleb milostinje, gorka so pokajanja!
  Med sa usana političara privlači one čije se usne nisu osušile!
  Političar nije lopov u zakonu, on je lopov koji donosi zakone!
  Političar obećava sladak život, sipa med sa usana, ali su mu šape lepljive, kao muva!
  Elokventan političar gura u novčanik birača!
  Zašto je ćutanje zlato jer se plaća!
  Šta je najveća stvar na svijetu? Brdo obećanja političara!
  Političar hoće novac i vlast, spreman je svakoga raskomadati!
  Političar je, prije svega, lisica, nije uvijek bistra po izgledu, ali uvijek maše repom!
  Političar rado puni vaš novčanik samo praznim obećanjima!
  Političar je iskren samo u jednom kada kaže - mi, pošto više nema sebe!
  Šta je više od atoma u svemiru? Lica i maske političara!
  Ono što političar najradije radi je da vadi džepove birača!
  Političar ima sedam petka u sedmici, ali slušanje birača je uvijek njegov slobodan dan!
  Ko je došao prvi? Političari, jer su napravili haos!
  Ne vjerujte u hladnokrvnost petlova političara, oni uvijek pjevaju iz tuđeg glasa, lisica!
  Ako političar izbacuje svoje riječi kao slavuj, to znači da mu je lisica napravila fonogram!
  Vjerovatnije je da će rak zviždati na planini nego da će političar ispuniti obećanje bez crvenila!
  Političar je sličan noćnoj vili, samo što klijente obično otima po danu!
  Po čemu je političar sličan psu? Kada mnogo lomi, definitivno je pitom i ima vlasnika!
  Oni za koje glasaju srcem često završe u jetrima birača!
  Političar je kao votka, glasač će osjetiti svojom jetrom da je spržena!
  Političarka ti ispaljuje mozak, kao votku, samo za razliku od nje pun je taloga!
  Političar voli da stvara maglu sa transparentnim ciljem da se obogati!
  Političar ima mnogo obećanja, ali još više izgovora ako ih ne ispuni!
  Političar je lisica, ali češće sive boje!
  Političar skida strugotine sa hrastova i ruši žir kao svinja!
  Ako je političar pričljiv kao pila, onda će sigurno napraviti panj od glasača!
  Političar voli da priča o Bogu jer je i sam Sotona!
  Političar je lukav kao đavo, ali anđeo u dijeljenju obećanja !
  Političar voli da se prekrsti, ali ruke uvijek posežu za novčanikom!
  Dajući svoj glas elokventnom političaru, rizikujete da iskašljate krv!
  Obično ljudi biraju između mačaka u šaci, vukova u ovčjoj koži i lisice sa trulim sirom!
  Ako je političar ispunio obećanje, pogledajte planinu da vidite da li na njoj rak zviždi!
  Lakše je okačiti kolobok nego naterati političara da ispuni obećanje !
  Političar je dosljedan samo u jednom - u potrazi za dobrobitima za vlastiti džep!
  Političar menja svoje saradnike kao rukavice, samo što mu to još više prlja ruke!
  Političar je životinja koja od glasača pravi jelena!
  Političar, ako ne vuk u ovčijoj koži onda tipičan ovan!
  Političar koji nije lisica je ovan ili jelen!
  Političar može obećati planine, ali nakon toga samo raščistite ruševine!
  Ne žurite da glasate za pijetla, on će vas kljucati!
  Diktatore, ovo je lisica na lavljem tronu okružena ovnovima!
  Ako ne želiš da ispadneš jelen, budi i ti barem mala lisica!
  Na izborima pobjeđuje onaj ko vrane ne broji uzalud!
  Možete glasati srcem, ali pobjednik će pobijediti vašim mozgom!
  
  Političar je lisica koja više voli zeleni sir, kao boju dolara, od onih koji broje vrane!
  Žena nije rukavica, čim promijeniš rukavice, sigurno ćeš se pretvoriti u ološ od sparnih avantura!
  Genijalni dečaci otkrivaju mnogo više nego osrednji starci sa uputstvima!
  U mladosti je vatra u srcu, otkriće u glavi, a rezultat je pobeda!
  Put do uspjeha nije uvijek ravan, ali ne toleriše savijena leđa u pokornosti!
  Političar se saginje da podigne nos više!
  Političar se klanja da bi se onda sagnuo nad glasačem!
  Političar je spreman da zabije nos u zemlju kako bi zakopao svoju odgovornost prema biračima!
  Sve nemoguće je moguće u našem svijetu, a vjerujte mi, živjeti je jako teško, kao u streljani!
  Magarac sa vrećom zlata bolje može probiti zid tvrđave nego mamut sa čeličnim ovnom!
  Političar sa zlatnim ustima pretvara birače u magarce sa zlatnim vrećama ponuda!
  Ko je najjača zvijer? Naravno, magarac natovaren vrećom zlata! Lisica voli žutu boju izdaje i zlatnike prinosa!
  Političari često mašu crvenim zastavama zarad žute boje kovanica koje uzimaju iz džepova birača bez crvenila!
  Elokventni govori milosrdnih političara liju gorke suze majki čiji su sinovi stradali u krvavom klanju!
  Ko obećava zlatne planine, ne vrijedi ni slomljenog bakrenog penija!
  . POGLAVLJE br. 13.
  Kaligula Delfinov ima svoju misiju. Po svaku cijenu morate pronaći svoju stariju sestru. A vi ste, u međuvremenu, bili prebačeni u paralelni svijet, gdje ste kreirali svoje jedinstvene i, u isto vrijeme, vrlo cool i jedinstvene misije.
  Margarita i Kaligula dodirnuli su svoje gole, okrugle pete i zaurlale:
  -Rep po rep,
  Oko za oko!
  ne Barbos -
  Fantomas !
  Sada su se momci razišli u različitim smjerovima kako bi brzo završili brušenje redova koji pokrivaju prilaze Port Arthuru, vojsci Zemlje izlazećeg sunca. Djeca Terminatora kretala su se poput električnih kosa kroz meku travu, nemilosrdno istrebljujući Japance.
  Kuropatkin je i dalje oklijevao s naredbom za početak juriša, iako je na Mount Highu borbeni par postavio trobojnu trobojnicu , djeca ratnici su jednostavno ofarbala veliki karton, a to je sada jasno vidljivo danju. Ali bivši ministar odbrane je još uvijek bio neodlučan. Iako , u isto vrijeme, Kuropatkin nije bio kukavica. Tokom rata 1877-1878 pokazao je izuzetnu hrabrost.
  Da, i za poboljšanje života običnih vojnika, kao ministar odbrane učinio je mnogo, a nije bio uhvaćen u krađi. Iako se borbena efikasnost vojske pod njim nije mnogo povećala. Ali nije imao Suvorovljevu odlučnost, pa čak ni avanturizam. Aleksandar Suvorov se borio vrlo hrabro, stalno balansirajući na ivici potpunog poraza. Međutim, intuicija koju je dala priroda i fenomenalna sreća omogućili su predviđanje neprijateljskih koraka odmazde, njegovu reakciju i izvojevane pobjede. To je u stilu Tala, koji se pogrešno žrtvovao, rizikujući poraz, ali u većini slučajeva pobjeđivao ... Ali najbolji šahisti svijeta su vidjeli Tala.
  Prvi koji mu je dao mlin za meso i poraz bio je Mihail Botvinik. Ovaj šampion je znao da programira i označi slabe tačke neprijatelja.
  I zvijezda genija Tala je zamračila.
  Vjerovatno bi Suvorov, da je poživio duže i da se slučajno borio sa Napoleonom, bio pretučen. Ali turska vojska, s kojom se Aleksandar Vasiljevič borio, bila je previše zaostala sa svih stajališta, a komandanti nisu bili imenovani prema svojim liderskim kvalitetima.
  A tokom rata sa Francuzima, bazeni su imali premladu komandu i pretjerano potcjenjivanje vojske ruskog medvjeda.
  Kuropatkin se, s druge strane, uglavnom bojao napada, radije je sjedio u odbrani. Računajući je jasno da će se neprijatelj razbiti o redute. Sa takvim komandantom je rat izgubljen.
  A djevojka Margarita i Kaligula Delfini su se našli pod vatrom... Spasila ih je , međutim, brzina, kada su besmrtni ratnici upali u bastione i već mljeli sve unutra, gotovo neprobojnu kožu i , naravno, sposobnost da se oporave skoro odmah.
  Dolfinov mlađi je , saseći drugog japanskog generala, urlao frazu iz "Highlandera", dok je bosim nogama bacao otrovne igle i ispljuvao krv:
  - Trebao bi ostati samo jedan!
  I njegovi mačevi, poput munje, izvode ubojiti, jedinstveni mlin. Tačnije, stotinu tehnika brušenja sa sječenjem neprijatelja u minuti od par bataljona.
  Samuraj je pao od udaraca, a bosa stopala dječaka terminatora ostavila je za sobom cijeli obrazac skakanja i vijugavih tragova.
  Prelijepa partizanka Margarita, dok je čistila još jednu armiranobetonsku tvrđavu, digla je municiju u zrak, zbog čega su hiljade moćnih topova poletjele u zrak. Prateći svog prijatelja, dječak umjetnik Kaligula ponovio je sličan manevar.
  Margarita, bacivši bombu golom, djevojačkom nogom na veliku daljinu, odobri:
  - Odlično ti ide, momče !
  Nepobjedivi ratnik, koji je također velikom brzinom bacio ubilački dar uništenja, saseći samuraje, odgovorio je:
  - Bolje je učiti nego ponovo učiti!
  Snažne eksplozije bastiona nisu ostale nezapažene u redovima ruske vojske. General-potpukovnik Zeleny je izvijestio general-ađutanta Kuropatkina:
  - Vaša Ekselencijo. Prema našim podacima, bitka se u neprijateljskoj citadeli vodi već duže vrijeme, a čak je, zasigurno, nekoliko bastiona eksplodiralo!
  Kuropatkin je sporo odgovorio:
  - Mirno, samo mirno!
  Pa, baš kao Carleson, čiji je krov oduvan sa šarki. Iako situacija samo zahtijeva drastične mjere. General Zeleni i Kondratenko insistiraju:
  - Moramo odmah da udarimo!
  Kuropatkin je kroz naočare pogledao oba generala. Grin je još mlad, ali izgleda još mlađe od svojih godina, brz, poletan. Kondratenko je brat heroja Port Arthura, također iz mlađe generacije sposobnih vođa. Naravno, takvi sokoli su željni borbe. Štaviše, postoji kategorična naredba cara i vladara cele Rusije, Nikolaja II, da se odmah juriša na grad citadelu. I sasvim je teško da kraljevska riznica neće moći dugo izdržati teret tako teškog rata.
  Međutim, ako ne poznajete ford, nemojte ići u vodu! Moramo da shvatimo šta je šta i gde ko napada.
  Kuropatkin upita Kondratenka:
  - Koje su japanske jedinice pucale?
  General je jasno rekao:
  - Izviđači javljaju da su se pojavili anđeli - prelep mladić i devojka zlatne kose, koji se kreću neverovatnom brzinom, a kada su posečeni ne vide se.
  Kuropatkin se tri puta u mahnitom ritmu prekrstio i promrmljao:
  - Dakle, ispada da su ovo opet anđeli?
  General Zeleni je lupio petom o pod:
  - Da upravo! Nebeska sto!
  Kuropatkin je čak zviždao:
  - Vau! Gospod ne napušta Rusiju!
  Kondratenko je poučno rekao:
  - Moramo odmah napasti neprijatelja, feldmaršale! Ili ćemo sami krenuti u ofanzivu!
  Kuropatkin je mrzovoljno rekao:
  - Ne, gospodo. Ja izdajem naređenja. Pošto je Bog odlučio da nam pomogne, onda je greh stavljati vojnike u mlin za meso!
  Kondratenko je logično primetio:
  - I u Izraelu je Svemogući Bog tražio da se i Jevreji bore, a ne da dobiju sve uzalud i bez borbe.
  Feldmaršal iz močvare, strateg taktike čekanja, odgovorio je na ovo:
  - Ali apostol Pavle je rekao da za služenje Bogu nisu potrebne ljudske ruke!
  General Zeleny je već planuo:
  - Zašto se onda, Vaša Ekselencijo, stalno prekrstite, pogotovo kada u blizini pucaju granate!
  Kuropatkin je već počeo da se ljuti:
  - Ali zato što se sve dešava po volji Božijoj. Pa hajde da prvo odslužimo molitvu. Ako budete drski, oboje ćete biti uhapšeni!
  Sve u svemu, ideja o održavanju molitve izgledala je zanimljivo. Neka heruvimi preuzmu rap za sve.
  Dječak Kaligula i partizanka Margarita već su pomalo umorni, a najveći dio posla je već završen. Pa zašto se ne osvježiti u moru i temeljito izbrusiti eskadrilu Toga . Uostalom, ona također može otvoriti vatru, uključujući i iz pušaka od dvanaest inča. A ovo je kalibar od 306 milimetara, što može uzrokovati značajne gubitke napadačkim trupama.
  Istina, Japanci će u ovom slučaju morati pucati gotovo slijepo, preko grebena. I oni će moći da gađaju direktnom vatrom tek kada se bitka pomeri u granicu grada.
  Glavni cilj su četiri bojna broda s topovima od dvanaest inča na brodu.
  Djevojka partizanka, koja je svojim ubojitim mačevima sekla Japance i otresla zaglavljene komadiće kosti, predložila je:
  - Možda možemo malo izjednačiti naše šanse? T. ima superiornost u pucnjavi u odnosu na eskadrilu Roždestvenskog, otprilike 1,8 prema 1. Na ovaj način ćemo malo izjednačiti odnos snaga.
  Kaligula od delfina, posečući poslednjeg samuraja, upitao je ratnicu Margaritu:
  - Da počnemo sa vodećim brodom?
  Partizanka , bacivši golim prstima granatu i rastrgavši još desetak Japanaca, ostavljajući samo pocepane komadiće, prigovorila je:
  - Ne počinju sa najukusnijim! Srećom, nema potrebe tražiti eskadrilu. Hajde da kliknemo kroz prva dva armadila.
  Kaligula dečak se nasmijao, bacio granatu golom petom, uperio svoj krvavi mač u brod Nutili , veselo uzvikujući:
  - A ovaj je moj!
  Margarita, nakon što je ponovo smrtonosno presjekla Japanca, predložila je svom partneru:
  - Ali hajde da ležimo u vodi pola sata da se oporavimo.
  Zaista, odmor neće škoditi. Ali Kaligula Delfini nisu gubili vreme tokom kratke pauze. Konkretno, mogli smo razmotriti nešto zanimljivo.
  Zaverenici su se okupili u podrumu. Električna lampa ispod plafona baca zlokobne senke. Čuvena Lenjinova ćelava glava mutno blista, pored čupavog Kobe , u svetu poznatijeg kao Staljin, tada mornaričkog oficira u urednoj uniformi, dok malo poznatog poručnika Šmita, sa kišom bradom, Buharina.
  Trocki nije dovoljan za potpuni sastanak, ali za sada su on i Lenjin u svađi. I tako su se okupili najuticajniji boljševici, spremni da izvedu revoluciju, ili državni udar, bilo šta, samo da bi dobili vlast.
  Lenjin je prvi uzeo reč:
  - Izuzetno je važno , drugovi, po svaku cijenu spriječiti pobjedu autokratije u njenom nepravednom imperijalističkom ratu sa Japanom. Razlog revolucije to zahtijeva!
  Stidljivi udarci kao odgovor.
  Buharin, pljeskajući dlanovima i tresući crnom bradom koja je krasila njegovo još mlado lice, potvrdi:
  - Da, autokratiji ne smemo dati ni najmanju šansu. Ovo možda miriše na izdaju, ali ja ću reći, Mikado je najbolji i glavni saveznik boljševika i svjetskog komunizma!
  Koba Joseph je ljutito promrmljao:
  - Dobro rečeno! Iako ovo ne miriše na izdaju, već je sama izdaja!
  Lenjin, koji je tada bio pod pseudonimom Karpov, primetio je sa osmehom:
  - Za dobrobit globalne revolucije, ponekad morate da se žrtvujete. Uključujući i žrtvovanje dijela svoje savjesti i vlastite duše. - Uljanov otčepi, odvrnuvši glavu, flašu njemačkog piva. Za elokvenciju, trebalo bi da osvežite grlo. Otpio je nekoliko gutljaja i nastavio. - Mislite li da sam ja sa zadovoljstvom poželim zlo i poraz svojoj zemlji. Međutim, bit ću iskren, revolucija je moguća samo ako je režim autokratije ozbiljno oslabljen. A šta bi moglo oslabiti autokratiju više od poraza u ratu?
  Koba klimnu u znak slaganja:
  - Ništa... Ponekad su za najviši cilj potrebne žrtve, i to velike!
  Lenjin je nastavio svoju filozofiju:
  - Dakle, nećemo raspravljati o moralu i filozofiji ateizma. Ovo nije glavna stvar. Jasno je da će posao koji poduzimamo dovesti do oslobođenja radnika i robova svih zemalja i cijelog svijeta. I to da će svi gubici naše države i drugih naroda biti stostruko nadoknađeni. - Uljanov je zastao i dodao drugačijim tonom. - A koje konkretne korake možemo preduzeti da pobedimo samodržavlje koje nam i narod mrzi?
  Ovdje je poručnik Schmid progovorio tankim glasom:
  - Mislim, za početak, da dignem u vazduh Transsibirsku železnicu na nekoliko mesta odjednom. To bi imalo fatalan uticaj na snabdevanje carskih trupa u Mandžuriji.
  Koba se nacerio kao lisica:
  - Bravo , dečko napreduje! I razmišljao sam da opljačkam nekoliko banaka kako bih potkopao zlatni standard carske rublje.
  Uljanov je strogo odmahnuo kažiprstom prema "divnom Gruzijcu":
  - Ne budi nestašan! Veoma interesantan predlog. Možete prilično pokvariti Kuropatkinu.
  Schmid je nastavio:
  - Generalno, moj plan podrazumeva podizanje ustanka na svim brodovima Crnomorske flote. Tada će vojska preći na stranu radnog naroda, a autokratija će se odmah srušiti!
  Koba se ironično nasmejao:
  - Da, rak će zviždati na planini!
  - Koba , stani! - zalajao je Lenjin i dodao. - Zaista je potrebno pripremiti i izvesti ustanak na Crnom moru. A kada pretučeni Kuropatkin pobjegne iz Port Arthura , pobuna u cijeloj vojsci će postati stvarna!
  Šmid je izgubio živce:
  - Da, uradićemo to u duhu!
  Buharin je preuzeo riječ:
  - Naš najbrojniji saveznik na Zemlji su seljaci; kada se dignu, moći će okovati sve sile samodržavlja. Moramo da pošaljemo naše agitatore u sela, tražeći da se seljacima da ne samo zemlja, već i imanja, sve što pripada zemljoposednicima!
  Koba je ironično prekinuo:
  - Uključujući njihove žene i ćerke!
  Buharin se nasmejao:
  - I ovo! Jednostavno je kao što je to uradio Emelyan Pugachev - glava će biti odsječena, šipka će biti obješena, a njihova će roba biti uzeta za sebe i podijeljena na jednake dijelove! A žene i kćeri zemljoposjednika su vaše robinje!
  Uljanov je odobrio ovaj poziv:
  - Dobro! Sve ćemo ih objesiti! Sve do Severnog pola!
  Koba je predložio:
  - Moramo što više aktivno koristiti razbojnički element. Konkretno , najjači i najuspješniji revolucionari nastaju iz kriminalaca. Na primjer, Kotovski nije heroj? Hero! A otac Makhno nije ništa gori!
  Buharin je energično klimnuo glavom:
  - To je to! Sve ćemo ih smrviti kriminalom !
  Uljanov udari pesnicom o sto:
  - Teror, teror i još jednom revolucionarni teror!
  Nije bilo moguće pratiti dalji razgovor "veličanstvene četvorke". Nakon buđenja, trebalo je preći na praktični nivo implementacije pobjedničke strategije. Konkretno, očistite bojne brodove od timova.
  Kaligula je brzo doplivao do svog cilja, a Margarita do svog. Momci su se, koristeći prste na rukama i nogama, momentalno popeli na svoje brodove za žrtve.
  Dječak Kaligula više nije osjećao kočnice, jer je počeo sjeckati sve redom. Nije teško ukrcati se na brod, u suštini bojni brod. Osim ako, naravno, niste više od čovjeka. Dakle, trči i seci. I sa takvom natprirodnom brzinom, niko nema šanse da vam odoli.
  Pa, golim prstima svoje djece, ali brže od šapa nogu geparda, bacajte otrovne igle. I ovo će također potpuno šokirati Japance.
  Borci Zemlje izlazećeg sunca ponovo leže posečeni , a plan para terminatora je jednostavan. Dođite do odjeljka za municiju, a zatim detonirajte municiju na način da se pokriju i kotlovi. Nakon toga, oštećeni brod neće imati izbora nego otići na dno.
  Kaligula od Delfina, sečeći i zabijajući mačem, probio se do zaliha municije. Pa šta su za njega pojedinačni meci koje dečak obara u letu, ili čak baca nazad na neprijatelja. Posebno je dobro ako bosom nogom odmah razbijete šaku metaka u neprijatelja mahnitom i smrtonosnom, smrtonosnom i neodoljivom snagom.
  Tako da je put samuraja u kraljevsko carstvo Nikole II bio blokiran.
  Također nije teško prenijeti municiju u skladišni prostor tako da se dno bojnog broda raznese, također njegovom fizičkom snagom.
  Čelična paluba, zagrijana na martovskom suncu, ugodno golica gole elastične tabane dječaka terminatora. A snažne visokoeksplozivne granate punjene šimozom povlače niz ramena. Skočite dole, ignorišući spiralno stepenište, i sada ste na pravom mestu. Sada će pregrade biti razbijene i kotlovi će eksplodirati, praveći takve rupe da ni ova ogromna stvar neće preživjeti.
  Ova zanimljiva stvar je japanski armadilo. Brod je prostran i širok, sa velikom debljinom oklopa koji pokriva palube. I duge i debele topovske cijevi, sposobne pogoditi nekoliko desetina kilometara, pa i više ... Istina, nisu ga napravili Japanci, nego Britanci. Ali kraljevska flota je gotovo u potpunosti vlastite proizvodnje, što ima svoje prednosti i nedostatke. Tako su Britanci napravili bojni brod - plemenitu mašinu. Šteta, ali moramo ga poslati na dno...
  Odjeknula je eksplozija, a metal lomljene palube udario je u dječakove gole, mišićave noge, bacivši ga visoko iznad površine. Nakon toga dječak je skočio u vodu i energično zaplivao, pokušavajući pobjeći iz virova. Takav kolos tone.
  I Margaritin bojni brod se razdvojio: čisto i sinhrono. Sada je vrijeme da potopimo dvije preživjele oklopne bojne krstarice.
  Neka i Togo , koji je zadao toliko nevolja ruskoj floti, ide na dno. Ovo će postati lekcija svima onima koji dolaze u zemlju vaše domovine sa oružjem u rukama.
  Kaligula delfina snažno grablja okeansku vodu rukama i nogama i zviždi:
  - Bićeš poražen od Japanaca! Ovo nije ludnica !
  Kao i prošli put, gotovo bez dodirivanja metala i oklopa poletite na palubu. Tamo počinješ da seckaš tako spore samuraje u kupus. Vjerovatno je čak i pauk zaboden u smolu sto puta okretniji od ovih insekata iz Zemlje izlazećeg sunca. Pa projuriš i odsiječeš ruke, noge, glave ... A oni se samo slegnu. U najboljem slučaju, jedan od njih uspije da kaže:
  - Banzai!
  Tomboy Caligula se hihoće i pokazuje im nosom:
  - Banzai, ne usuđuj se!
  I golim nožnim prstima baca metke, probijajući samurajska čela, usta i grla.
  Zatim ponovite prethodnu kombinaciju. Međutim, za promjenu, veličanstveni Kaligula brzo je naciljao već napunjenu pušku od dvanaest inča i ispalio juriš u najbližu borbenu krstašu. Pokazalo se da je pogodak bio precizan, a visokoeksplozivno japansko punjenje izazvalo je veliki požar na palubi.
  Mladi ratnik je primijetio da zaista, kada proizvod industrije uđe u Zemlju izlazećeg sunca, izlazi mnogo vatre i dima. Što, naravno, olakšava pucanje . S obzirom na to da su samuraji već dugo u ratu sa Rusijom, njihova borbena eskadrila zaista ima kvalitativno nadmoć.
  Istina, koliko Japanci mogu postići ako izgube sve svoje velike brodove?
  Vodeći brod Toga sa zakašnjenjem signalizira odlazak. Ali ovo zaista nije korisno rješenje . Ogromni bojni brod eksplodira, a dvije sekunde kasnije eksplodira i brod s Kaligulom od Delfina. Konačno je petom udario jednog oficira Japanskog carstva. I opet oba hrabra ratnika udarni val izbacio je...
  Borbena djevojka partizanka, raznijevši glavu kapetanu prvog reda, vrišti iz sveg glasa:
  - Utakmica u hokeju na moru: Rusija protiv Japana - rezultat četiri prema nula!
  Zaista, sada Japan nema nijedan bojni brod u službi. Istina, još uvijek postoji čak osam krstarica borbene klase. I postoji izbor: udaviti ih ili ne udaviti?
  Kaligula, nakon što je mačem zasjekao ajkulu koja je jurila prema njemu, logično je odlučio:
  - Udari dok je gvožđe vruće! Odnosno, mi ih davimo!
  Margarita se, nakon što je posjekla još jednog morskog grabežljivca, složila s ovom odlukom:
  - Zašto gubiti vrijeme na sitnice? Možda neće biti sljedećeg puta za nas!
  Kaligula dječak, bacajući čahuru nogom pravo u oko ajkule, logično je prigovorio:
  - Mislim da hoće! Bog voli trojstvo!
  Ali ipak je plivao. U tvrđavu citadela mogu se vratiti noću. Ovo ih nikuda neće odvesti. A ako Kuropatkin zauzme uporište bez njihovog učešća, onda tim bolje. Zaista, ne mogu sve sami. Čak je zanimljivo šta će potomci reći o ovom čudnom ratu sa Japanom? Oni će to smatrati veličanstvenim djelom, ili, naprotiv, izviždat će ga jer su ga osvojile isključivo natprirodne sile!
  Ali Kaligula je lako pretekao svoju sljedeću žrtvu - bojnu krstaricu. Izvana se ponešto razlikuju od oklopnika. Konkretno, ima malo manje oklopa, a umjesto pušaka od dvanaest inča ima deset inča, ali performanse su mnogo bolje. Ali to su i plovila linearne klase. A tu su i srednje i lake krstarice.
  Mladi ratnik je ovdje malo promijenio taktiku i posjekao samurajske mornare, a neke zabio patronama koje je bacao svojim bosim dječačkim nogama . Zatim je uzeo i detonirao municiju tako da je bojna krstarica zarila nos u vodu i tako otišla na dno ne odmah, već se postepeno prevrćući.
  Možda je dječak glumac Kaligula htio na ovaj način spasiti barem dio ekipe od smrti. Zaista, gdje je mogao staviti toliko eksploziva... Margarita je, nakon što je ubila veliku masu samurajskih mornara, nagnula svoju krstaricu na brod.
  Djevojka je ponosno proslavila svoj uspjeh, a i njen partner:
  - Ocena: šest - nula!
  Kaligula dječak, u bijesu i radosti, od velikog uspjeha, pjevao je:
  - I samuraj je poleteo na zemlju, pod pritiskom čelika i vatre!
  Nove morske žrtve ... Da , izgleda da su Japanci koji su krenuli u ovaj pohod rođeni pod nesretnom zvijezdom. Čak im ni osam miliona bogova u njihovoj šintoističkoj religiji ne pomaže.
  Tomboyy Caliguli, bojni krstaš izgleda kao komad kartona koji treba potopiti. Čak je odlučio isprobati i malo drugačiju taktiku, naime, prodiranjem u držač i sječenjem dna tamo. Uostalom, on ima magični metal zarobljen od nindža i čarobnjaka. To znači da se operacija mora obaviti.
  I tako ... Ispada da linearno gvožđe puca... Za to je potrebno poplaviti tri pregrade. Dječak Terminator kaže sa smiješkom:
  - Evo nas na tom brodu...
  Da biste potopili bojnu krstaricu udarcima mača, zaista trebate imati nadljudsku snagu i izuzetnu maštu.
  Margarita preferira mnogo jednostavniji pristup, tvrdeći da je ponavljanje majka učenja. A ako je tako, onda će neprijatelj biti preplavljen eksplozijom.
  Boginja ratnica i partizanka podiže palac i kaže:
  - Već je osam sati!
  Dječak Kaligula, bez ceremonije, sijekući brojne samuraje, i bacajući nogama smrtonosne patrone, uzvikuje:
  - Ali ovo je jednostavno divno!
  Ostale su još četiri žrtve... Treba ih nekako udaviti da ovo ne postane previše obično. Smislite nešto posebno, jedinstveno. A momci se, bez riječi, ponašaju na sljedeći način. Naime, otimaju kontrolna kormila ... Na sreću, brodovi su već u punoj brzini, što znači da nije tako teško izaći na kraj s njima. I tako, hvatate kontrolna kormila i idete u ovna... Bojni krstaši, brodovi su novi, ali ima mnogo zastarjelih plovila u japanskoj floti koja nemaju šanse da pobjegnu od pravolinijskog ovna.
  Što ako se brodovi, pa čak i oni od metala, sudare velikom brzinom u moru?
  Tada se događa sljedeće: strašna graja, škripanje oklopa, pucaju čelični limovi oba plovila. Desetine i stotine mornara, izobličenih žutih lica, jure po razbijenim palubama, uske oči im izbijaju iz čela, a potoci krvi lete iz usta s izbijenim zubima.
  A japanski borci padaju preko palube, padaju u zapjenjene potoke koji ih odjednom proždiru. I brodovi počinju brzo tonuti, povlačeći mnoge živote u dubine.
  Margarita, nastavljajući da istrebljuje mornare bez sažaljenja i ceremonije, reče sa osmehom:
  "Takođe je dobro što Japanci ne uzimaju žene i djecu na brod."
  Kaligula se, secirajući ajkulu koja se popela na njega, spremno složio sa ovim:
  - Da, kult Amazonki nije zaživeo među samurajima. Istina, izgleda da imaju nindže!
  Mlada boginja-ratnica i, ujedno, partizanka je sažela:
  - Dvanaest nula u našu korist ... Ali ostala su još dva zadnja ljiljana. Šta učiniti s njima?
  Dječak Caligula isjekao je drugu ajkulu na komade i jednostavno predložio:
  - Hajdemo ih odvesti u luku Dalniy. Sada je pod ruskom kontrolom, a dvije veličanstvene, najsavremenije krstarice će uvelike poboljšati našu flotu!
  Margarita, lomeći morske grabežljivce mačevima, spremno se složila s ovim:
  - Da, i ovo je najbolje rešenje!
  Iako Japanci imaju reputaciju nepokolebljivih boraca, moralni učinak bijesnih udaraca dva super anđela premašio je naša najluđa očekivanja. Zaista, ako se morate boriti ne s ljudima, već sa stvorenjima sličnim najstvarnijim bogovima, a možda čak i demijurzima, onda čak i borcima Zemlje izlazećeg sunca možda nedostaje hrabrost.
  Stoga, nakon što su Margarita na jednoj krstarici, a Kaligula na drugoj, odsjekli najrevnije oficire, a neke od njih šutnuli, drugi mornari i mehaničari smatrali su da je najbolje da se pokore tim superbićima . I oba bojna krstaša su se uputila u luku Dalniy, koju su Japanci, nakon nedavnog poraza, bez borbe protiv ruske vojske ustupili.
  Kaligula Dolfinov je smatrao da je, ipak, autoritet udarne sile autoritet. Na primjer, tokom bitke na Khalkhin Golu, koliko je Japanaca zarobljeno od strane strašne sovjetske vojske? Prema sovjetskim podacima, 476 ljudi, prema drugim kasnijim proračunima, oko 200, a kao rezultat međusobne razmjene, Japancima je vraćeno samo 88, odnosno tako se malo njih vratilo u domovinu.
  To jest, samuraj je pokazao čvrstinu. Izgubivši, prema sovjetskim podacima, oko dvadeset hiljada ubijenih ljudi.
  tokom Drugog svetskog rata izgubila skoro isto toliko ubijenih ( ne računajući one koji su umrli u zatočeništvu) koliko i zarobljenika.
  I to uprkos činjenici da se NKVD brutalno obračunao sa porodicama onih koji su se predali.
  Dakle, otpornost japanskih vojnika nije preuveličana. Tokom rusko-japanskog rata, Japanci su kao ratni zarobljenici izgubili sto puta manje vojnika od Rusa!
  No, to je dijelom zbog činjenice da ruska vojska nije dobila nijednu veliku bitku. A bez pobeda nema zarobljenika.
  Međutim, dešava se da vojska koja je napredovala ima i mnogo zarobljenih vojnika.
  Dječak ratnik Kaligula je rekao Margariti preko primitivnog voki-tokija:
  - Možda ipak podignemo bijelu zastavu, inače će nas udaviti?
  Margarita je prigovorila:
  "Sramota je ploviti pod bijelom zastavom." Bolje daj rusku trobojnicu preko glave!
  Mladi ratnik je zabio iglu u boso, okretno stopalo dečaka-terminatora, i nakon što je sledećem samuraju probo u čelo, primetio:
  - A po mom mišljenju, Andrejevski sa krstom će biti uspešniji!
  Sa rezultatom od četrnaest do nula, pomorski jarboli s Japanom su završeni i sada možete ne samo uzeti zarobljene brodove sebi, već i pjevati. Kaligula delfina je pevao svoju pobedničku pesmu na sav glas:
  Velika prostranstva mora, okeana -
  Zaorali smo ih pod trobojnom zastavom!
  Vojnici su osvojili visoke planine,
  Orlovi su zaurlili u pobjedi!
  
  Ruske ratnike je planeta prepoznala,
  Pogađali smo neprijatelje mačevima i bajonetima!
  Uspeli smo da skinemo jaram fašizma sa pola sveta,
  Završili smo marš pobjedom u Berlinu!
  
  su stigli na grbavim tenkovima,
  Prijete da unište sva ruska polja!
  Ali oni jako tuku proklete nakaze ,
  Da naša djeca žive srećno bez jarma!
  
  Mi smo deca otadžbine koja je viša od svih na svetu,
  Rođeni smo, meseći kaliko bosim nogama!
  se založio za nas, poslavši nas u boj ,
  I Bog je donio maj da procvjeta u radosti!
  
  Nema udjela borca i uzvišenijeg srca,
  Šta daje san i preporod!
  Otvori slavna vrata besmrtnosti,
  Ali ako sjedite u zasjedi, ćutite !
  
  Ima vukova i ovaca, ali vi ste pastiri svemira,
  I vaš je dio da prenesete naredbu potomcima!
  Da stvar dovedemo do kraja stvaranja,
  Da se vječna vatra u tvom srcu ljubavi ne ugasi!
  
  Ko zna gde ce neprijateljski metak zaustaviti vojnika,
  Ali ipak, u borbi je smrt bolja od trule bolesti!
  A ako umreš, onda će tvoj prijatelj slomiti protivnika ,
  Neće to tolerisati, jer bosonoge djevojke tjeraju u zatočeništvo!
  
  O, ruska sudbina, rat i vatra nakon rata,
  Za one koji žele da odu na odmor, za njih nema mesta, znate, u raju!
  Ovdje je pakleni Sam ušao u zavjeru sa Sotonom,
  Prijeti: - Srušiću atom i razbiti grad!
  
  Ali biće i zaštite od projektila,
  A nuklearna bomba ne može uništiti Moskvu...
  Možemo koristiti tenkove da uhvatimo parazita,
  A dosadne pjesme o palim rastuže te!
  
  Prodaj za peni, a ne za rusku dionicu,
  Uostalom, svako od nas je veliki ratnik!
  Nemojte vjerovati da nas je Bog već postavio u ulogu,
  U stvari, vi odlučujete koliko je cool zavijanje!
  
  Bilo je neuspjeha, bilo je poraza,
  Desilo se kao zečevi koji se povlače od strašnih vukova!
  Ali ako rat počne, bićemo tamo ponovo,
  Razbijte brutalnu vojsku čudovišta u paklenom ritmu!
  
  Vjerujte mi ne igramo rata radi,
  Nemamo drugog poziva osim da budemo dobri prijatelji!
  Mi smo bratski ljudi, a ne Abel i Kajin,
  Za nas je ptica pjesma, a ne debela igra!
  . EPILOG
  Nakon što se Dominika dosjetila, djeca su dugo vrištala i pljeskala rukama. Da, super je , može se reći da je uspjela - prskajući aforizme i pjevušivši za sebe.
  Nakon toga su Margarita i Dominika najavile gozbu za cijeli svijet, kako bi u duši bilo zabave i veselja.
  Mahali su svojim čarobnim štapićima i pojavili su se luksuzni stolovi, gusto krcati hranom . Sve je ovde bilo luksuzno i veoma bogato.
  Ovako divna jela i puno kolača, kremšnita, krofni, pereca, mafina i bogato dekorisanih kolača. To je nemoguće reći u bajci, niti opisati perom.
  I sve je tako ukusno i aromatično da je doslovno jedinstveno u svojoj sofisticiranosti i ljepoti.
  Margarita je tvitovala:
  Sve najbolje za decu,
  Na našoj veseloj planeti...
  Živeli sunce i vetar,
  Smatrajte da su vile odgovorne za sve!
  I počela je da pleše. I Dominika je krenula za njom, a s njima i nekoliko drugih djevojaka. Prošlo je odlično .
  Margarita je logično primijetila:
  - Sve će biti dobro, sve će biti u redu ako ne zabrljamo !
  A partizanka je uzela i pustila još jedan vatromet iz svog čarobnog štapića. I bilo je kao fontana dijamanata koja teče u veoma olujnom potoku.
  Dominika je napomenula:
  - Lepota, lepota.
  Izbija kao fontana iz kita!
  Poslije je došlo vrijeme za zabavu. Nekoliko najvećih dječaka, oko četrnaest godina i vrlo mišićavih, stavili su meke rukavice na ruke i počeli se tući.
  Udarali su rukama i bosim nogama, smiješeći se i smiju.
  Dobrinja je primetio sa cerekom:
  - Uostalom, oni imaju opremu za kolektivnu farmu!
  Princ Enomaus klimnu glavom:
  - Oni nisu obučeni u borilačkim veštinama !
  Dječak Dobrinja je prosiktao, skačući u improvizirani ring:
  - Pusti me!
  I dva svadljiva mišićava tinejdžera su se sudarila. Dječaci su prasnuli u smijeh i napali Dobrinju. Bilo je rastavljanja i mahanja rukama i nogama.
  Dobrinja se spretno raspršio i odgurnuo ih u stranu. Onda je golim prstima zgrabio jednog od dečaka za nos . Zavijao je od divljeg bola. I opet ga je dječak heroj, bez ikakve ceremonije, bacio i natjerao da se prevrne.
  Djeca okolo su se smijala i pljeskala rukama. I Dobrinja je odjednom gurnuo četiri dječaka i vješto ih umotao u stolnjak.
  Nakon toga je smeh postao potpuno zaglušujući. Baš kao aplauz djece. Zaista, izgledalo je veoma cool .
  Dobrinja je duhovito primetio:
  - Onaj ko se usudio da ga pojede!
  U ring je ušla i Dominika. Bavila se i borilačkim veštinama. Na kraju krajeva, glumiti u filmovima nije šala. Pokazala se kao Supergirl i borila se sa superzlikovcem . Obe devojke su se zatim tucale jedna drugu po deset puta. I to je super . Čak su i njihove modrice bile stvarne.
  Sada je snažan, mišićav tinejdžer od četrnaest godina u kupaćim gaćama naišao na Dominicu. I pokušao je da napadne djevojku. Dominika je odgovorila preciznim udarcem golom petom u solarni pleksus, a dečak je pao i počeo da se previja.
  Dominika je tvitala:
  - Ti nisi dečak , nisi dečak,
  Nestvarno...
  Ti nisi dečak , ti nisi dečak -
  Pokvarena kutija!
  svom snagom udario Dominicu po mišićavim leđima . Djevojka je vrisnula i uzvratila ga nogom. Izbjegao je i jurnuo na Dominiku i pokušao se boriti s njom. Tinejdžer je bio snažan i prekaljen teškim radom na gradilištu. A Dominika je morala napregnuti svu svoju snagu da ne padne. Ali ona je iskliznula i onda bacila snažnog dječaka preko sebe. Pao je i zabio se u posudu sa jesetrom. I dječak se jako uprljao.
  A ostala djeca su se divlje smijala i pravila grimase. Ovo je zaista izgledalo sjajno .
  Dječak je skočio, ali je dobio jak udarac
  u nadolazećem pokretu pogođen golenom , a mišićavi dečak se prevrnuo.
  Dominik je pevao agresivno:
  On podmuklo čeka žrtvu u rudniku,
  Usmjeravanje radara u nebo...
  Jedna greška - slučajno poletanje,
  A udarac je neizbežan!
  Ovo je, zaista, karatistica. Pa se okrenula i golom petom udarila drugog dječaka u nos. Pao je i pustio izvor krvi iz svog njuškala . Ali on je odmah skočio. I opet u bitku. I Dominika ga sapliće, tjerajući ga da padne. Ovo je stvarno žena.
  Dobrinja klimnu glavom sa odobravanjem:
  - Samo tako nastavi! Pa ti si kul devojka !
  Evo još jednog snažnog dječaka koji je odletio od Dominikinog udarca.
  Tu je počeo obračun. Djevojka je preko sebe bacila još jednog tinejdžera i cvrkutala:
  Djevojke iz visokog društva,
  Zaista želim da prebijem tipa!
  Nakon čega je djevojčica ponovo gurnula dječake, zadavši im modrice i kvrge. I izgledalo je izuzetno smiješno i smiješno.
  obarajući dečake :
  - Ti si naša devojka ! Veoma vruće i borbeno!
  Dominika je klimnula glavom i cvrkutala:
  Devojka borac ima vrelu krv,
  Horda slijepih nas napada!
  Šaputala je čarolije, a prava kiša kajmaka, kondenzovanog mleka i meda sipala je na dečake odozgo.
  I opet radosni smijeh djece. Sve se vrti i dešava tako kul i agresivno. I ima smiješnih momenata u ovoj agresiji.
  Dječak princ Enomaus je, naravno, također u igri. Kako se neko može snaći bez toga? I mladi ratnik vrlo spretno prebacuje preko sebe dječaka koji izgleda starije i veće. I opet oduševljeni uzvici. Da, ovo je zaista borba koja je potrebna.
  Enomai je odmahnuo rukom, a dječak je pao na gomilu kolača prelivenih kremom. I tako su se smiješno i sa guštom rasprsnuli i razbježali. A takve su bile arome čarobne kuhinje.
  Dobrinja je s uzdahom primijetio:
  - Sramota je bacati takvu hranu!
  Dominic se zakikotao i odgovorio:
  - To je ok! Uradiću još magije!
  Dječak Feniks je pjevao:
  Negde u šumi ima čarobnjaka,
  Satani šiju kaftan...
  Bacane su gromade,
  Naša fantastična zemlja!
  Nakon toga se sprijateljio sa Dobrinjom. Dva junačka dečaka su najpre počela da mašu pesnicama, pokušavajući da se udare u lice . Nekoliko puta su ga ležerno natovarili i pojavile su se modrice. Tada su ga momci-borci uzeli i udarili se po čelu. Tako su mi počele da lete varnice iz očiju.
  Gurali su se, udarali glavama , a onda su počeli da se tuku. I borba je bila veoma tvrdoglava. Momci vitezovi su se uhvatili u koštac, gnječili jedan drugog i stežući jedan drugog.
  Onda su se ponovo počeli udarati glavama, što je izgledalo više glupo nego hladno i prijeteće. I to je djelovalo tako da je djecu-gledaoce dovelo do zaglušujućeg smijeha.
  Dominica je uzela pero u ruke i počela golicati dječake po golim petama. Dobrinja i Feniks su počeli da se smeju, zaista je tako škakljivo i cool da nećete moći da prestanete da se smejete.
  Margarita je primetila sa primadonskim osmehom:
  - Da, ti si kul devojka. Samo majstor zabavljača. Šta još možete učiniti?
  Dominica je zarežala:
  - Da, generalno, mogu apsolutno sve. I to ćete vidjeti više puta!
  Dobrinja i Feniks su se razdvojili. Znojili su se, a njihovi izvajani torzoi blistali su kao da su poliveni maslinovim uljem.
  Margarita je uz uzdah primijetila:
  - Imamo pobedu, ali nismo bliže cilju spasavanja jačeg pola. Žuti pacov pripada našem neprijatelju Bastindi, koji je nestao ne zna gdje. I prosuli smo pasulj. Pa, ne uzalud, ali ipak bez rezultata na koji smo računali!
  Dominika je zapjevala kao odgovor:
  Život nije lak
  A staze ne vode pravo...
  Sve dolazi prekasno
  Sve je nestalo prerano!
  Postepeno je raspoloženje oslobođene djece postajalo sve mirnije. I tuče, čak i duhovite, zamrle su, a muzika je postala manje glasna.
  A onda se odjednom začula buka. Sirena za alarm se oglasila.
  Dečaci i devojke su odmah poskočili sa svojih mesta i nabreknuli se mačevima i kopljima. Bili su spremni za borbu.
  Zmajevi su se pojavili na nebu. Bili su troglavi, sedmoglavi i dvanaestoglavi . A bilo ih je dosta, i velikih gmazova. Naravno, što je više glava, to je veća veličina. A među njima je bila i poznata vještica Bastinda, koja je izgledala mala na pozadini zmajeva.
  Dominic je zviždao i primijetio:
  - Vau! Izgleda da još nije gotovo!
  Margarita je otpjevala kao odgovor:
  Padam grudima, grabeći olovo,
  Zemlja je puna rupa, kao ljip...
  Ali znam da ovo još nije kraj -
  Kraj je samo početak!
  Bilo je oko pedeset hiljada djece ratnika - ovo je cijela vojska, nije bilo više od dvije stotine zmajeva. Stoga mladi ratnici nisu pobjegli. Bili su spremni da se bore i skupo daju svoje živote, a možda i da pobede!
  Obje strane su borbene i odlučne.
  Najveći dvanaestoglavi zmaj zagrmi:
  - Ne boj se! Nećemo se svađati sa decom! Mi smo za mir i pravdu!
  Dominika je viknula:
  - Pa zašto si došao ovde?
  Ovdje je Bastinda zaurlala, nasmiješivši se agresivno:
  - Znam da je vaš glavni cilj bio da dobijete artefakt Žuti štakor, a ne da oslobodite decu robove!
  Margarita je prigovorila:
  - Ne meša se! U svakom slučaju, nismo hteli da ostavimo svoju decu i nikada nećemo!
  Svih dvanaest zmajevih glava odjednom reče:
  "Cijenimo vašu plemenitost!" Ali Bastinda vas poziva da igrate igru. Ako pobijedite, on će vam dati žutog pacova, ako to učini, onda će vaša četvorica zauvijek postati njegovi robovi.
  Čarobnica Bastinda je klimnula:
  - Da! To je to! Pa djeco, previše je frke s njima. Vaša četvorka će biti mnogo korisnija u ropstvu!
  Dominika je sa osmehom primetila:
  - Možemo da igramo igru. Samo neka nam, u slučaju gubitka, vještica Bastinda ne samo da svoj artefakt Žutog štakora, već i postane naš rob.
  Margarita je potvrdila, udarajući bosom nogom:
  - To je to! Ovo je upravo ono što nam treba! Bilo bi pošteno da je i Bastinda rizikovala svoju slobodu!
  Dvanaestoglavi je rekao:
  - Neka bude tako! Artefakt i sloboda vještice, protiv slobode četiri značajna pojedinca - pošteno!
  Čarobnica Bastinda je klimnula glavom sa crnom kosom:
  - U redu, neka bude! Ionako uvijek pobjeđujem u ovoj igri. A čak im ni znanje o magiji neće pomoći!
  Dvanaestoglavi zmaj zaurla:
  - Da li obećavate da ćete ispuniti obećanja u slučaju poraza?
  Sva petorica uglas uzviknu:
  - Mi dajemo!
  Čarobnica Bastinda je iz svog ranca izvadila dasku sa kvadratima i rekla:
  - Onda počnimo!
  I ona je rasklopila ploču; na njoj su se odmah pojavile figure. Pomalo je podsjećao na tradicionalni šah, samo što polja nisu bila dva, već trobojna: bijela, crna i siva. I imali smo mnogo više brojki. Tu je luđak, strijelci i oficir, general, maršal, balista, kočija i još nešto.
  Dominika je promrmljala:
  - Da, ne znam ni kako hodaju! Ovo je nepravedno!
  Čarobnica Bastinda je sa osmehom odgovorila:
  - Već ste dali reč i nemate gde da se povučete. Odbijanje igranja je jednako porazu!
  Margarita je klimnula:
  - Znam ovu igru! A kako i figure hodaju u njemu! Pa hajde da se igramo!
  Čarobnica Bastinda je klimnula:
  - Dobro onda! Glavna figura ovdje je kralj i igraćemo do mat!
  Djeca ratnici pljesnu rukama. Margarita je protresla svoj čarobni štapić, a pred njima se pojavila slika ogromne ploče sa tri vrste ćelija. I sada su hiljade bivših robova mogle da je vide odjednom.
  Margarita je napomenula:
  - Prije rata sam dobio partiju šaha protiv samog Botvinika, ali ne lično, već u simultanci. Ali sa osam godina, pobediti šampiona SSSR-a je kul!
  Čarobnica Bastinda promrmlja:
  - Ovo je potpuno drugačija igra! Šah joj nije bio ni blizu!
  Partizanka klimnu glavom:
  - Znam! Komplikovanije je i ima više komada, ali mogu da igram! Zato nemojte misliti da će vam biti lako!
  Vještica s crnom kosom je klimnula:
  - Moji komadi su crveni - oni počinju prvi!
  I pomerila je praćku napred . Margarita je odgovorila pomjeranjem strijelca. Tako je lagana igra počela. Bilo je po sto figura sa svake strane, i sve tri, osim kraljeva. Postoji jedan od njih, a igra se završava sa mateom. Pa ovo je lijepo i logično.
  Bastinda je igrala i nacerila se. Uslijedile su prve razmjene. Zatim manevri brzih šaljivdžija. Dominika je napomenula da se šala kreće kao kraljica u tradicionalnom šahu, ali pogađa kao vitez.
  Da, zanimljivo je. Oficir izgleda kao biskup, ali udara kao kralj. A general se kreće kao top, ali pogađa kao vitez. Maršal se kreće kao dama, ali pogađa samo kao top. Naravno, najmoćnije figure su veliki veziri, kreću se kao kraljica i kao vitez, a takođe i udaraju. Postoje, naravno, dame, i one su kao u običnom šahu. Strijelci se kreću kao pijuni, ali pucaju dijagonalno tri polja naprijed, a praćke samo dva. Čini se da su obični pješaci najslabiji, ali se mogu, kad stignu do posljednje linije, pretvoriti u bilo koju figuru osim u kralja.
  Kočija hoda kao konj, ali udara kao slon. Da, zanimljivo je kako to ispada. Tu je i balista - kreće se kao top, ali pogađa kao dama. Topovi, vitezovi i biskupi, kao u običnom šahu. Ali postoji i jednorog. Hoda kao kralj, ali udara kao kraljica. I kraljevski jednorog. Hoda kao slon, ali udara kao veliki vezir, odnosno kao kraljica i vitez. Da, ovo nije igra za šalu. I tu su po tri figure. I probajte nešto bez zijevanja. A sada se čini da je Bastinda već osvojila više teritorija i stekla materijalnu prednost.
  Jasno je, ona je mnogo iskusnija od Margarite.
  Dominika je samouvjereno, ili bolje rečeno ironično, tvitala:
  - Hodaj konja! Konj!
  Margarita joj je mahnula:
  - Ne mešaj se! Šta treba da se uradi, uradim!
  I partizanka je odlučno pomerila svoju figuru. Bastinda je nastavila da napada. Bitka je bila veoma tvrdoglava i nemilosrdna.
  Margarita je, kako bi povratila malo samopouzdanja i pribranost i generirala inspiraciju u igri, počela pjevati;
  Pjeni se prema gore, podižući strme padine,
  Talas, okovi leda uništili su okean!
  Greda je presekla, oblaci su bili ispunjeni olovom,
  I svjež vjetar razbio maglu!
  
  Sa tobom sam na obalskoj litici,
  Otok mora golica te u uhu!
  Borac je zagrlio njen vrat nežnom rukom,
  Sveti Gospod je uskrsnuo u mojoj duši!
  
  Pozlaćeni su vrhovi snežnih planina,
  I biserni leptiri na grudima!
  U daljini su brodovi lutali pod jedrima,
  Ne možete odustati od svog sna i zaspati!
  
  pokazivao sam na tebe, voljena,
  Tvoje blistave oči od suza!
  Uostalom, bez tebe mi ni svijet nije dovoljan,
  Oluje i grmljavine tutnje u srcu!
  
  Zajedno sa vama okusićemo mnogo slave,
  A otrov prodire u ambiciju!
  Izvuci svoj mač u ime te moći,
  da služi !
  Margarita je pevala savršeno i, oraspoložena, krenula u odlučujući napad. Partizanka se nije ustručavala da se žrtvuje, a materijalna ravnoteža snaga joj se u jednom trenutku učinila katastrofalnom. Ali evo još nekoliko snažnih taktičkih udaraca i...
  Margarita reče sa nevinim osmehom:
  - Šah-mat, gospođo Bastinda!
  Divlje je zatreptala i pogledala okolo, pogledavši iskosa u najvećeg, dvanaestoglavog zmaja. Bio je veličine aviona velike klase , raspon svakog krila je bio dobrih dvjesto metara - ovo je čudovište. Možda čak ni fenomenalna magija odabrane djevojke-glumice Dominike nije mogla nadvladati takvog diva.
  Ogromni vođa zmajeva urlao je sa dvanaest glava istovremeno:
  -Izgubio si od Bastinda. Zato dajte svoj dobitak Žutom štakoru - vrijednom artefaktu, i idite u ropstvo svojim novim gospodarima!
  Bastinda je uzdahnula i izvadila artefakt iz svog ranca. Neočekivano, bio je samo veličine kokosa, ali je sijao jarkim, žutim svjetlom.
  Vještica je ispružila i primijetila:
  - On je tvoj. Kao i sve što je moje, sada je i tvoje!
  Margarita je uzela artefakt u svoje ruke, a zatim ga sakrila u ranac. I primetila je:
  - Ovo je dobro! Pa, šta da radimo ti i ja, Bastinda?
  Spolja, još prilično mlada i privlačna crnka odgovorila je:
  - Mogu mnogo stvari. Već imam više od hiljadu godina. A šta ako mogu da te naučim nepoznatim magijskim tehnikama. Pa, i budite upravnik kraljevstva. Imam dosta iskustva u tome, a ne samo u upravljanju djecom.
  Margarita je slegnula ramenima i primetila:
  "Mislim da ću te možda i pustiti, pošto sam se prvo zakleo da ćeš činiti samo dobra djela."
  Dominika je promrmljala:
  - Šta ako laže? Imamo ljude, znate. Čak i Kuran kaže da se zakletve u nekim slučajevima mogu prekršiti.
  A devojka glumica je pevala:
  Vjeruj mi, tvoje sluge će se osušiti,
  Bićeš izdat, bićeš izdat...
  A oni koji se ovako kunu u ljubav,
  Pogledaj samo, ubiće te!
  Margarita je prigovorila:
  "Uobičajeno je da naši čarobnjaci drže i svoje riječi i svoje zakletve." Postati prekršilac zakletve znači navući na sebe večno prokletstvo i prezir od svih. Tako da će Bastinda ili održati svoju zakletvu ili će je odbiti. Dakle, ona ima izbor između ropstva i zauvijek odustajanja od zlih djela!
  Vještica sa crna kosa slegnu ramenima:
  - Ima o čemu razmišljati. Nikad ne činite zlo, ovo je takođe veoma teško, a ne uvek prijatno!
  Dominika je bila ogorčena:
  - Zašto se odlučuješ za nas, Margot? Razmišljam, bolje je da nam bude robinja. Čarobni i vječni sluga bit će prilično koristan u domaćinstvu. Ona ne treba da bude tvoja robinja, već naša zajednička!
  Herojski dječak Dobrinja je potvrdio:
  - Da, tako je! Sva četvorica smo rizikovali svoju slobodu. A ti želiš da joj komanduješ sama.
  Dječak princ Enomaus je rekao:
  "Takođe mislim da je bolje pustiti je da ode, zaklevši se da će činiti samo dobra djela. Zašto, dok sakupljate još jedanaest artefakata, povlačite roba sa sobom? Ona je samo teret!
  Dobrinja i Dominika su uglas rekli:
  - Ne, ona je naš rob! I nećemo je pustiti!
  Vođa zmajeva je primetio:
  - Imate podjelu: dva protiv dva! Predlažem da bacite novčić. Ako su glave, uradićemo kako Margarita želi, ako su repovi , uradićemo kako Dominika želi!
  Djeca ratnici su u glas povikala:
  - Dobro! Tačno! Tačno! Svi će odlučiti!
  Dominika je ljutito promrmljala:
  -Ko će baciti novčić?
  Zmaj je zagrmio:
  - Ja!
  A onda je njegov rep bacio srebrni krug koji je poleteo kroz vazduh i pao na kameni pločnik. Novčić je pogodio i ... pao je na ivicu...
  Džinovski zmaj se nasmijao i odgovorio:
  - Ako je tako, onda uzimam Bastindu za svoju sluškinju. I ostaje vam njen artefakt, žuti pacov, kao trofej. Usput, baš kako ste htjeli!
  Dominika je promrmljala:
  - I motocikl. Želim ovakav letak.
  Džinovski zmaj je prosiktao:
  - Pjevaj pjesmu! I mi zmajevi ćemo to cijeniti. Ako vam se sviđa, čarobni leteći motocikl će biti vaš. A ako ne, onda ... I ti ćeš postati naš rob!
  Dominika je bila ogorčena:
  - Dakle, možete reći da vam se ne sviđa nijedna moja pjesma!
  Glavni zmaj je objavio:
  - Ne samo mi ćemo suditi, već i javnost, uključujući djecu i bivše robove!
  Dominica je klimnula glavom sa uzdahom.
  - Onda se slažem!
  I devojka je počela da peva sa osećajem i izrazom;
   Obučen da bude predmet zavisti svih kraljeva,
  Grimizno, zlato, listovi u rubinima!
  Kao večernji leptiri lebde,
  A glas vjetrova su orgulje heruvima!
  
  Najluksuzniji mir je prostran u jesen,
  Drveće, kupole svetih crkava!
  Bilo koja grančica sa isklesanim rezbarijama,
  Biseri kapljice rose i neprocjenjivo kamenje!
  
  Lokva je bila prekrivena tankim srebrom,
  Iskre iskre ispod kopita konja!
  ljubazno se ophodite jedni prema drugima,
  Da živite srećno pod vedrim nebom!
  
  Na jarkom suncu, sa opuštenom haljinom,
  Breze i topole plešu valcer ljubavi!
  Tužni smo zbog dana koji su potonuli u ambis,
  Sačuvaj uspomene na sastanke sa mnom!
  
  Doći će zima, mladost u njoj je vječna,
  Ne sijeda kosa, dijamanti u kosi!
  Okupićemo sve naše prijatelje za praznik,
  I izrazimo san u poletnim stihovima!
  Buran aplauz i povici "Bravo! Bis!", desetine hiljada grla preplavile su ceo trg. Bio bi ovo veličanstven čas, čas trijumfa za Dominiku, koja je otkrila svoj talenat kao primadona!
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
 Ваша оценка:
Связаться с программистом сайта.

Новые книги авторов СИ, вышедшие из печати:
О.Болдырева "Крадуш. Чужие души" М.Николаев "Вторжение на Землю"

Как попасть в этoт список

Кожевенное мастерство | Сайт "Художники" | Доска об'явлений "Книги"